14 Dec Finska Laponija ili gde živi Deda Mraz? – II deo
Kako upoznti Deda Mraza?
U prvom delu sam napisala gde živi Deda Mraz, a evo opisa kako smo ga upoznali.
Deda Mrazovo selo
Dan za čekanje u redu
Svanuo je oblačan dan. Temperatura se popela na prijatnijih -3. Nismo morali da se sklanjamo unutra. Zaključila sam da je to dan kada ćemo čekati u redovima. Svo čekanje biće tog istog dana.
Irvasi
Irvas u Deda Mrazovom selu
Irvasi Deda Mraza
Za početak krenuli smo ka Deda Mrazovom selu, kod njegovih irvasa.
Ima divnih izleta na kojima se možete voziti sankama koje vuku irvasi. Možete otići na neku od farmi. Vožnja može trajati duže. Naš je budžet bio ograničen, a rezervacije nisam pravila na vreme.
Kod Deda Mrazovih irvasa nema rezervacija. Stali smo u čuveni red, koji nije bio tako dug kao dva dana ranije. Malo smo poranili. Mislim da je to bio razlog.
Čak i na -3 nije prijatno stajati u mestu. Dodala sam još jedne rukavice da se bolje zagrejem. Na minus -13 ne bi šanse bilo da stojimo i čekamo.
Na kraju je vredelo. Pokrili smo se krznom. Sanke su polako klizile po snegu dok je naš lepi irvas lagano hodao. Verujem da bi još lepše bilo sve to u nekoj šumi, negde dalje, ali meni je i ova kratka vožnja bila dovoljna.
Glögi
Bilo je vreme da se zagrejemo. Pravac Loft na glugi sa votkom.
Deda Mraz
Druga stanica bila je Deda Mrazova kancelarija da najzad upoznamo najvažnijeg stanovnika, Deda Mraza lično!
Problem je što nas je bilo mnogo koji to isto želimo. Ne može odmah. Dobili smo od vilenjakinje termin posete – kroz dva sata.
Ko je bio kod Deda Mraza
Šta raditi dva sata? Piće smo već pili. Htela sam taj dan da jedemo lososa u kolibi u okviru sela, ali i tamo je bio dug red. Treći dan za redom sam merkala to mesto. Znala sam da ćemo tu jesti, samo sam čekala pravi momenat. Da šetamo po brojnim suvenirnicama bilo je besmisleno.
Otišli smo kući. Kola imamo, a udaljeni smo bili 8 min vožnje. Tako smo se lepo zagrejali i okrepili u našoj kućici.
Pisma Deda Mrazu iz svih krajeva sveta
Vratili smo se na vreme u Deda Mrazovu kancelariju. Tu su bili i svi ostali koji su dobili taj isti termin. Krenuli smo kroz mračne hodnike, pune zapakovanih poklona. Videli smo na zidu fotografije čuvenih posetilaca.
Kada je došao red na nas, vilenjak nas je predstavio, a nasmejani Deda Mraz mi je pruzio ruku. Proćaskali smo, slikali se i otišli. Puno je uzbuđene dečice koja su čekala taj susret. Nema se vremena za dugu priču.
Pitala sam ga da li je umoran. Mnogo je onih koji žele da ga vide. Nikada nije umoran, odgovorio je. Na to da smo želeli da ga upoznamo, rekao mi je da se već znamo, ali da ja spavam uvek kada on dođe 🙂
Što se slikanja tiče, zabranjeno je fotografisati ili snimati od momenta ulaska kod Dede. Tu slika vilenjakinja, a posle dobijate mogućnost kupovine. Izbor je sledeći:
Odštampana fotografija u koricama od čvrstog papira: 40 evra.
Preuzimanje sa sajta dve fotografije i videa: 55 evra.
Sve to gore zajedno (štampana fotka, i download obe slike i videa: 90 evra.
Izabrali smo drugu opciju. Tako imamo sve. Osim korica na kojim verovatno piše gde smo bili, ali nam to nije potrebno. Znamo gde smo bili. Vilenjakinja kao da je bila malo razočarana izborom.
“Ali nećete imato ovo”. Pokazala je na korice.
“It’s OK. Don’t worry.”
Losos
Santa’s Salmon Place
Treća stanica, treći red za čekanje bio je u kolibi gde se ruča losos. Lokal se zove Santa’s Salmon Place.
U meniju postoji samo nekoliko stavki: 1. losos kao glavno jelo (prilog – salata od krompira i topli hleb), zatim 2. grickalica (snack) – lokalni sir sa džemom od borovnica, 3. kolač dana i 4. pašteta.
Porcija lososa je 25 evra.
Piće oko 3 evra.
Porcija lososa
Losos se peče na licu mesta na vatri koja gori u sredini. Zbog njega se tu dolazi. Zbog njega se čeka red. Ostalo može i ne mora da se jede.
Nisam htela to da propustim. Računala sam da će red biti manji ako bi došli oko 18:00. Prethodnih dana se nismo uklopili u taj termin a bio bi idealan. Ni ovaj dan nismo uspeli jer bi bilo potrebno smisliti kako ubiti vreme. Bilo je u tom momentu oko 16:00.
Stali smo u red. Bio je ipak nešto manji nego neki sat ranije. A kada smo ušli unutra i dobili svoje porcije tek ispečene ribe, zaključili smo da je čekanje zaista vredelo!
Finska sauna
Sauna
Posle svih stajanja u redu bilo je vreme za opuštanje, za toplu saunu. Rezervisala sam je nekoliko sati ranije.
Imali smo je besplatno u okviru smeštaja. To je odvojena zgrada izgrađena uz reku, tačnije ukopana u kosinu.
Za Fince je sauna važna. Imaju je u svojim domovima, a poneko i na poslu. Teško bi hladne zime pregurali bez redovnog korišćenja saune. Brojne su zdravstvene blagodeti iste.
Zaboravite ono što prikazuju emisije o putovanjima. Ne morate se posle vrele saune valjati u snegu, niti skakati u ledenu reku. Dovoljno je da se istuširate, što hadnijom vodom to bolje. Desetak-dvadeset minuta u sauni, pa tuširanje, pa opet sauna, pa tuširanje…
Dan za rezervacije
Još pre puta sam znala da bi bilo pametno napraviti rezervacije za irvase i haskije. Al’ ne radim ja uvek pametne stvari. Ono osnovno jesam obezbedila – avio karte, smeštaj i automobil. Za ostalo nisam imala vremena. Ili sam radila ture ili sam se pripremala za njih.
Tek u Laponiji sam shvatila da su termini rezervisani i da izbora nema mnogo. Ili ćemo platiti papreno ili ćemo čekati u redu.
Haski
U haski parku je svaki pas predstavljen.
Za irvase mi je bilo jasno, ali haskiji su bili problem. Ako nemamo rezervaciju izvisićemo… Da odemo samo da ih gledamo nije mi bilo dovoljno, mada jesu jako simpatični.
Drugog dana dugo nisam zaspala. Uporno sam pretraživala sajtove i tražila opciju koja bi nam odgovarala.
Termina gotovo da nije bilo. Našla sam na jednom mestu dva termina, za po jednu osobu sa sat vremena razmaka. Samo ta dva termina u nekoliko dana. Predložila sam da tako odvojeno idemo, što je odbijeno kategorički!
Bilo je dužih vožnji u okviru izleta negde dalje. Cene koje su mi iskakale su bile oko 250 evra po osobi. Pomislila sam još prvog dana: 250 evra x2 + irvasi x2 = oko 1.000 evra za nas dvoje! Ne pada mi na pamet!
Ali ko ne rezerviše na vreme…
U haski parku
Onda se pojavio termin, opet jedan jedini za dve osobe. 2 minuta vožnje za 90 evra. Kupljeno!
Možda zvuči suludo, ali ja sam se zainatila da to ne želim da propustim.
Odslušala sam podkast Agelast sa Aleksandrom Haski Nikolićem. Odgledala dokumentarce sa njim i Galebov i Memedovićev. Oduševila se koliko su ti psi jaki, brzi, spremni da povuku sanke, rođeni za to.
Kada je došao dan za vožnju bilo je drugih ljudi koji su naivno došli u nadi da će dobiti termin na licu mesta. Ništa od toga!
Bilo je i onih koji su samo posetili štenaru.
Mi smo obišli haskije, malo ih mazili, a onda se vozili. Manje je bilo snega tog dana pa nismo bili na sankama već je naše otvoreno vozilo imalo točkove. Naš mašer nam je rekao da se rukama držimo napred za dršku ili da sednemo na njih. Odustala sam od snimanja. Poslušala sam ga, a Sale je snimao.
Trajalo je duplo duže od najavljenih 2 min. Interesantno mi je bilo da slušam mašerove komande na finskom. Lepa vožnja, lepi psi. Ja zadovoljna.
Ko želi da rezerviše vožnje i slične izlete na vreme, može to da uradi ovde: Izleti u Rovaniemiju.
Lokalni specijaliteti
Naš separe u restoranu Nili
Posle vožnje, imali smo dovoljno vremena da stignemo u restoran gde smo imali rezervaciju.
Pet minuta pre našeg termina napravio se red ispred ulaza. Restoran se otvara u 16:00. Većina onih u redu nisu imali rezervacije pa su ostali bez mesta.
Od lokalnih specijaliteta želela sam da probam irvasa. Malo sam se čudno osećala zbog toga. Prošla mi je kroz glavu rečenica koju u Profesionalcu izgovara Dragan Jovanović: “Pojela si Bambija debela!”
Volim ja i druge životinje. Kad sam bila mala, pa me odvedu u selo, mazila sam kokoške, krave, pa i svinje. A sve ih jedem… Dakle, ne mogu da budem licemer. Nisam vegeterijanac. Ako irvasa jedu lokalci, jedem ga i ja!
Tradicionalni sotirani irvas
Nameračila sam se na tradicionalnog sotiranog irvasa. Poslužuje se na pire krompiru, uz kisele krastavce i džem od lingoberi bobica.
U meniju je bilo još nečega čega nije bilo u menijima drugih restorana – medved! Nismo hteli da propustimo priliku da ga probamo. Servirali su nam ga prodinstanog u malo bujona, u tradicionalnoj, drvenoj kuksa šolji.
Bilo je fenomenalno! Sve! Čak mi se medved više svideo od irvasa.
Medved u drvenoj kuksa šolji.
Jedino što nismo probali od lokalne hrane, a znam da je puno jedu je supa od lososa. Možda nekom drugom prilikom…
Od irvasa smo čak kupili šunkicu u supermarketu i jeli u sendvičima za doručak.
Plan za to veče je bio još da slušamo christmas carolers, besplatni koncert u restoranu univerziteta… ali nismo… U poslednjem momentu smo odustali.
Ako se zaputite u Rovaniemi pred praznike i poželite da slušate takav koncert, uzmite program gradskih dešavanja u Info centru ili jednostavno preuzmite pdf sa sajta turističke organizacije. Svakog petka postavljaju program za narednih 7 dana.
Deda Mrazovo selo
Dan za povratak
Poslednji dan je bio još jedan jako hladan dan. Opet je nebo bilo vedro. Opet su se prilikom svitanja, razlile boje po nebu i reci. Nešto toplih nijansi se zadržalo na nebu do kraja dana.
Šteta što ne ostajemo još jednu noć. Kada je nebo vedro, velika je šansa za auroru.
Bilo nam je vreme da napustimo smeštaj. Spakovali smo se, ostavili ključ u vratima jer recepcija opet nije radila. Gazdarica nam se zahvalila porukicama i poželela nam srećan put.
Imali smo par obaveza pred polazak. U ono vremena što nam je preostalo poželela sam da najzad vidim zgrade koje su rađene po projektu Alvar Alta.
Lumberjack’s Candle most
Lumberjack’s Candle most
Išli smo ka centru Rovaniemija pored ski centra Ounasvaara, pa preko mosta “Lumberjack’s Candle” – “Drvosečina sveća”.
Omaž je drvosečama koji su često radili zimi, po mraku. Pravili su “sveće” od debla drveta na čijem vrhu bi sipali malo ulja i palili ga. Zatim su se vraćali u grad ploveći nizvodno, na splavovima od debala koje su tako transportovali. Put su osvetljavali tim bakljama.
Na mostu su dva stuba, kao dve baklje.
Imali smo zatim malu zbrku oko sipanja goriva. Još uvek se ne snalazimo na pumpama na kojima nema zaposlenih, a plaća se karticom. 4 puta sam provukla karticu na aparatu. Svaki put mi je banka poslala poruku da mi je skinuto 50 evra sa računa i odmah za tim da mi je stornirano 50 evra.
Pitali smo momka koji je točio pored, šta da radimo. “Čim ste sipali, plaćeno je”, jednostavno je odgovorio. Da smo na vreme kliknuli dugme za račun, možda bi shvatili. Na onom koji sam odštampala pisalo je 0, ali tada je kartica već bila provučena po drugi put.
Alvar Alto
Lappia dvorana
Onda smo prošetali pored modernih zgrada čuvenog finskog arhitekte. Prva je bila pozorište – Lappia dvorana, odmah pored je biblioteka, a poslednja u nizu je Skupština grada.
Ruke su počele da mi se mrznu. Setila sam se jednog prolaznika Engleza koji je dan ranije izgovorio glasno: “My hands are like ice!” Nije bilo vreme za šetnju.
Kraj
Deda Mrazovo selo kada padne mrak
Pomislila sam da još jednom odemo do trga Lordi, ali vrlo brzo sam odustala. Umesto toga uputili smo se u Deda Mrazovo selo. Mislili smo da smo završili sa njim juče, ali nebo je bilo divno i bilo bi šteta ne snimiti ga bar još malo.
Nismo se dugo zadržavali. Vreme je bilo za polazak kući. Onoj pravoj kući.
Na aerodromu smo vratili kola, popili kafu, predali prtljag. Opet je bio pun let, pa se naš ručni prtljag po drugi put našao van kabine.
U Amsterdamu nije bilo mnogo vremena između letova, čak ni za kafu. Saši je najviše smetalo što nije bilo vremena za cigaretu. Nema pušačke zone. Morao bi napolje, a u povratku bi morao kroz sigurnosnu kontrolu. Ovoga puta zaista nije bilo vremena za to.
Kada smo posle dva leta stigli u Beograd nije bilo gužve na pasoškoj kontroli. Opet smo čekali prtljag. Opet je moja torba stigla nakon većine kofera. Moja torba. Ne i Sašina. Ko gunđa ostaje bez prtljaga…
Manje strašno kada se stiže kući. Moj jedini problem je bio što sam u tu torbu stavila jedan od nesesera, a baš u njemu su se našle moje tri četkice za zube. Ne pitajte zašto tri…
Torba je produžila boravak u Rovaniemiju. Možda je videla Polarnu svetlost. Neće da kaže.
Sledećeg dana je stigla kući 😉
Znate li gde živi Deda Mraz? Možete ga upoznati lično u blizini finskog grada Rovaniemi!
Kako putovati u Laponiju? Šta videti u Laponiji? Šta jesti? Koje suvenire kupiti? Koliki su troškovi putovanja u Laponiju?.
No Comments