15 Feb Izlet u Knjaževac
Svake godine idemo na Nišville, a jedan dan iz Niša odemo na izlet. Prošlog leta sam smislila da posetimo Knjaževac i okolinu tog mesta. Sale se složio, ali je povremeno zaboravljao… gde sam ono rekla da idemo…
Zbog čega u Knjaževac?
Knjaževac – “Tamo gde su prijatelji“.
Mnogo je razloga, mnogo pluseva!
Blizu je Niša, a put je odličan.
U okolini je puno raznovrsnih sadržaja – banja, vodopad, arheološki lokalitet…
Sam grad je lep.
Mogla bih još da nabrajam, ali mislim da je ovo sasvim dovoljno. Kome nije, taj i nije neki putnik…
Put iz Niša
Od Bigar vodopada ka Knjaževcu.
Do Knjaževca se iz Niša stiže za oko sat vremena. Razdaljina je 56 km. Ide se preko Svrljiga.
Rgoška banja
Rgoška banja
Da li ste nekada bili u Rgoškoj banji?
To je bila naša prva stanica na izletu. Ova banja kojoj tepaju „Banjica“ udaljena je oko 5 km od Knjaževca.
Tu su se u davna vremena kupali Rimljani. Znaju šta valja.
Voda je lekovita, termalna, temperature 28 stepeni. Kupanja tu ima i zimi.
Ista voda je u bazenu koji je oko 1 km dalje. Olimpijski je, a pored je mini akva park.
Rgoška banja
Nisam obukla kupaći jer sam mislila da neće biti vremena za kupanje. Pokajala sam se. Voda je delovala primamljivo, a nije bilo ni gužve. Ni u jezercetu, ni na bazenu.
Istina, da smo se kupali, tu bi ostali bar pola dana i ne bi videli nešto drugo. Ne može baš sve da stane u samo jedan dan. Zadržali smo se u Rgoškoj banji da popijemo kafu u kafiću. I to je bilo lepo. Nije bilo gužve. Bilo je mirno. Imali smo pogled na Svrljiški Timok i na cveće kojim je ukrašena bašta lokala.
Vodopad Bigar
Vodopad Bigar
Naša sledeća tačka bio je vodopad.
Bigar vodopad je pored puta koji povezuje Knjaževac i Pirot, na obroncima Stare planine . Kada se krene iz pravca Knjaževca sa desne je strane. Lako je do njega doći.
Uređen je parking gotovo kod samog vodopada.
Tu je i tezga sa lokalnim proizvodima. Ni ovog puta nismo odoleli takvoj kupovini. Kupili smo lokalni kačkavalj, grožđe u turšiji, za koje kažu da ide odlično uz rakiju i ljuto slatko od jagoda. Slatko smo prvo pojeli. Shvatili smo da uz jagode ima korica od pomorandže i cimeta… i nešto blago ljutkasto.
Bigar slapovi
Ono što ne treba propustiti, kada do vodopada dođete, su slapovi i bigrena jezerca u kojima je voda svetle plavo-zelene boje. Udaljeni su oko 1km od velikog vodopada. Do njih se dolazi pešačkom stazom koja vodi ka manastiru Svetog Onufrija.
Prvi deo puta je blaga uzbrdica na otvorenom, a onda kroz šumu, u hladovini. Sve u svemu lako je za pešačenje i prelepo je! Tek tu sam osetila da smo u prirodi. Bio je radni dan pa smo imali sreće da smo tu bili sami. Kada smo se vratili do parkinga videli smo da se isti polako puni.
Okrenuli smo zatim leđa Staroj Planini. Opet smo je samo „omirisali“. I dalje mislim da će biti još prilika za boravak na toj divnoj planini punoj vodopada i skrivenih staza. Neki drugi put…
Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici
Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici
Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici
Krenuli smo nazad u pravcu Knjaževca. Sledeće što smo želeli da vidimo je neobična crkva u selu Donja Kamenica. Već smo pored Kamenice prošli na putu ka vodopadu, ali smo je ostavili za kasnije, da bi u prirodi bili sami. To je bila dobra odluka.
Bogorodičina crkva iz 14. veka, nalazi se u centru sela, uz prostrani trg. Samo je nekoliko stepenika niži plato na kome je crkva u odnosu na trg.
Još dok smo prilazili čuli smo ženu koja glasno priča telefonom. Kapije nema. Dok smo silazili niz stepenice prekinula je na momenat razgovor i glasno je, prekornim tonom rekla „Dobar dan“. Kao da smo joj u kuću ušli nenajavljeni.
Putovanja podrazumevaju susrete sa ljudima. Nekada su ti susreti lepi, ponekada ružni, a dešava se i da su zbunjujući.
Sedeli smo neko vreme na zidiću sa pogledom na Bogorodičinu crkvu, dok je gospođa zalivala cveće.
Arheo-etno park Ravna
Rimski nadgrobni spomenik
Nastavili smo da se približavamo Knjaževcu, ali nisam želela da propustimo Arheo-etno park Ravna.
Teritorija Srbije je u prošlosti bila deo Rimskog carstva. 8 kilometara severno od Knjaževca je arheološki lokalitet Timacum Minus. To je bilo antičko vojno utvrđenje.
Krenuli smo severno od Knjaževca, ali nepromišljeno sam odlučila da je sasvim ok da idemo prvim putem koji vodi ka severu. Ali…nije svejedno. Da bi došli do parka Ravna, morali smo da preprečimo lošim putem. Uplašila sam se da nećemo uopšte moći tuda da prođemo. Pomislila sam čak da se vratimo nazad, pa da krenemo drugim putem.
Ipak, prošli smo… Čak smo prošli jako blizu arheološkog lokaliteta, ali nije bilo zgodno ostaviti kola na licu mesta, a od parka nam se nije pešačilo.
Etno naselje
Stigli smo u arheo-etno park. U dvorištu nekadašnje seoske škole je lapidarijum. Rimski nadgrobni spomenici su uglavnom izvađeni iz bedema utvrđenja.
U Ravnu smo stigli kada je radno vreme prošlo. Nismo bili svesni toga jer nam je ljubazna kustoskinja prišla, otkljičala muzej, provela kroz zbirku, pa kroz etno naselje, zatim i kroz lapidarijum. Pričala nam je o prošlosti kako o antičkoj, tako i skorijoj prošlosti ovog kraja.
Tek posle smo shvatili da smo je slučajno zatekli nakon kraja radnog vremena.
Zahvalni smo joj. Ništa mi bez nje ne bi videli, shvatili.
Knjaževac
Knjaževac – Stara čaršija
Najzad je došao na red i sam Knjaževac.
Parkirali smo uz ulicu i krenuli ka centru u potragu za hranom. Tačnije, ja sam imala želju da probam lokalnu brzu hranu – prepržolj!
Seli smo prvo u neku kafanicu tek da se osvežimo, da popijemo sok, kafu. A onda krenuli da tražimo hranu. Nije nam bilo potrebno puno vremena. Naišli smo na lokal na kome piše – „Prepržolj je zakon“. Bio je to „Roštilj Ćirić“.
Prepržolj kod Ćirića
Prepržolj je pljeskavica koju stave između dva parčeta prepečenog hleba, namazanog uljem i alevom paprikom.
Porcija je 100 g, a cena 140 dinara. Jeli smo u bašti lokala.
Siti, mogli smo da upoznamo grad.
Knez Miloš Obrenović
Nekada se grad zvao Gurgusovac. Tu je bila zloglasna Gurgusovačka kula – zatvor. Nju je srušio i zapalio Miloš Obrenović, pa je po našem knezu, grad dobio novo ime – Knjaževac.
Ja sam poželela da vidim Knjaževac uživo još kada sam prvi put videla fotografiju šarenih kuća u nizu, na obali reke. Prošao je dugi niz godina od tada. Sklopile su se kockice tek 2022.
Najzad sam stajala na obali Svrljiškog Timoka i gledala Staru čaršiju. Isto to je pre više od veka gledao Le Korbizije, a zatim i nacrtao. Prespavao je u hotelu „Pariz“.
Crtež se sada nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
Kroz Knjaževac protiču tri Timoka. Tu se spajaju Svrljiški i Trgoviški Timok i dalje teku pod nazivom Beli Timok.
Spomen park
Spomen park
Sa suprotne strane reke u odnosu na Staru čaršiju je park.
Kada dođete u Knjaževac obavezno prošetajte kroz Spomen park. Prođite kroz kapiju na kojoj su ispisani stihovi Ivana Lalića, pa krenite Stazom istorije ka reci, ka Svrljiškom Timoku.
Tu su stećci koji nas podsećaju na ratove, na borbe u kojima su učestvovali vojnici ovoga kraja. Park je posvećen Timočanima poginulim u ratovima u toku 19. i 20. veka.
Spomen park je delo arhitekte Bogdana Bogdanovića.
Spomen park
Mi smo prvo prošetali kroz spomen park, pa tek onda uz šarene zgrade Stare čaršije…pa zatim do kuće Ace Stanojevića u kojoj je muzej grada. Kasno je bilo za obilazak. Već je bio zatvoren.
U stvari je već bilo vreme za povratak u Niš. Lagano smo krenuli ka kolima.
Nije Niš daleko, ali pred nama je bilo još jedno veče koncerata na tvrđavi.
Dan je već bio u potpunosti ispunjen. Večernji izlazak je bio samo bonus!
Praktični suveniri, pokloni dragim ljudima ili klasičan shopping.
Izlet iz Retimna, kroz centralni deo ostrva, do južne obale.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments