25 Aug Gruzija – Upliscihe, Mcheta, Džvari
Od Gogijeve vinarije do centra Tbilisija je oko 90 km. Malo vožnje i dovoljno vremena za usputne obilaske. Sasvim je logično bilo posetiti Upliscihe (Uplitsikhe) u čijim su pećinama nekada ljudi živeli, trgovci trgovali i iz kojih su vladari vladali. Zatim smo posetili staru prestonicu koja se zove Mcheta (Mtskheta) i manastir na brdu Džvari (Jvari).
Bio je to dan prožet istorijom.
Od pećinskog grada, preko stare prestonice Mcheta, do manastira na brdu
Upliscihe
Mada smo bili nadomak Gorija, preskočili smo ga. Sve vreme sam bila svesna da u 7 dana ne može sve da stane i da moram da biram. Gori je bar tog dana „izgubio“. Nije mi delovao tako važno, ni interesantno.
U Tbilisi smo stigli dovoljno rano za večernju šetnju i večeru u starom gradu.
Upliscihe
Upliscihe
Kratka je bila vožnja od smeštaja do neobičnog pećinskog grada, samo oko 15 minuta.
Na biletarnici smo saznali da postoje dve varijante ulaznica:
- Standardna
- Sa degustacijom vina
Skoro da smo uglas izgovorili – “standardna” i “sa degustacijom”.
Ja sam bila za tu drugu varijantu. Sale vozi i svestan je bio da mu degustacija nije potrebna, ali je pristao.
Naš vodič kroz Upliscihe
Uz biletarnicu je vodička služba. Tu je stajao pas, koji je krenuo za nama.
“Naš vodič!” nasmejala sam se “i to besplatan”. A on kao da nas je stvarno vodio…uz stepenice ka pećinama, kroz neobični grad…predvodio, sačekivao… Rastali smo se tek kada smo krenuli na degustaciju vina.
Upliscihe
Uplistsikhe je grad u pećinama istočno od Gorija.
Po legendi su ga sagradili robovi. Kopali su pećine. Imali su pijuk koji je pola od gvožđa, a pola od zlata. Oni koji svojim vrednim radom istroše gvožđe, dobijali su slobodu i zlato.
Uplistsikhe je u prevodu – Gospodareva tvrđava. Tako je nazvan jer je vođa plemena tj gospodar, vladao u prošlosti.
Jedno je od najstarijih naselja Gruzije. Bio je važan religijski centar u 4. veku pre nove ere. Od polovine 7. veka, kada je Tbilisi osvojen, Uplistsikhe je postao prestonica hrišćanskih kraljeva i važno trgovačko mesto na karavanskom putu, na putu svile.
Nakon što je kralj David Graditelj zauzeo Tbilisi u 12. veku, pećinski grad počinje da propada.
U drugoj polovini 12. veka je baš ovde održano prvo krunisanje kraljice Tamare, kao savladarke svog oca. Giorgi III nije imao muške dece pa je u strahu od novih građanskih ratova u državi, ali i drugih pretendenata na presto, rešio da proglasi stariju ćerku za svoju naslednicu i savladarku.
Mongoli su u 14. veku Uplistsikhe napali, rušili i to je bio pad ovog neobičnog grada.
Upliscihe – grad u pećinama i crkva na brdu
Kažu da je u prošlosti tu bilo oko 700 pećina. Sada ih je oko 150. Prostor je veliki. Ipak, to je manje od pola površine nekadašnjeg grada.
Na uzvišenju je crkva.
Pre posete sam pročitala da je potrebno oko sat i po vremena za obilazak. Pomislila sam da se nećemo toliko zadržati, a ostali smo još duže. Oko dva sata.
Zamišljala sam koliko li je vruće leti na ovom golom mestu.
U kasnu jesen nije bilo mnogo ljudi.
Nastavili smo ka maloj, ukopanoj vinariji.
Upliscihe – vinarija
Upliscihe – gruzijska nošnja
Unutra je šank na koji naređaju nekoliko čaša. Redom sipaju vina… u istoj prostoriji vire vrhovi kvevri. Tu je “sve u jednom” – tu se vino pravi, tu su naređane flaše za prodaju i tu se degustira. Prijatan prostor, ukusno vino.
Sa tavanice su visila dva kaputa kao tunike, deo narodne nošnje. Saši su privukli pažnju mali džepovi na prsima.
“Za municiju?”
“Da, za municiju”.
Neobična nošnja…
Bilo je vreme da nastavimo dalje.
Mcheta
Ćilimi u Mcheti
Dan je bio vedar, a u Mcheti je zasijalo sunce. Zubato, novembarsko. Ni malo me nije zagrejalo.
Mcheta je neveliko mesto, a veoma važno za Gruziju. Spada među najstarije gradove te države. Bio je prestonica kraljevine Kartli, jedne od kojih je nastala Gruzija.
Nalazi se na ušću reka Mtkvari (Kura) i Aragvi.
Mcheta – ušće reka Mtkvari i Aragvi
Hramovi Mchete su na listi UNESCO baštine. Pravoslavni su, kao i većina crkava u Gruziji.
Svetichoveli je u centru Mchete. Tu je sedište gruzijskih patrijarha. Uz kompleks sabornog hrama je pešačka ulica puna suvenira i sa ponekim restoranom.
Na kraju ulice je manastir Antiochi, a na brdu je Džvari.
U Mcheti je i manastir Samtavro za čiju crkvu se veruje da je iz 4 veka. Obnovljen u 11. Veku. Naziv Samtavro može biti preveden kao – “vladareva palata”.
Hram Svetichoveli (Svetitskhoveli)
Hram Svetichoveli
U crkvenom dvorištu, kao i u samoj crkvi bilo je sveta. Osim vernika i nas turista, bilo je i svatova. Smenjivali su se mladenci.
Kasnije smo kroz prozor obližnjeg restorana gledali kako se slikaju rođaci i prijatelji u svečanim toaletama. Zapamtila sam jednu gospođu u crvenoj haljini, prilično otvorenoj. Bilo mi je još hladnije kada je pogledam.
Unutar crkve je u 15. veku izgrađena kapela, kao kopija crkve Svetog groba.
Još više pažnju privlači ciborijum, centralno pozicioniran i freskama oslikan. To je mesto gde je sahranjena Sidonija.
Ko je ona bila i kako je ovaj veliki i značajan hram nastao?
Ciborijum u hramu Svetichoveli
Priča o životvornom stubu:
Gruzijski jevrejin Ilija bio je u Jerusalimu u vreme kada je Hrist raspet. Od rimskog vojnika je kupio Hristovu tuniku i doneo je u Gruziju, u Mchetu. Njegova sestra Sidonija je tkaninu dotakla, kažu čak prislonila uz srce i odmah zatim preminula.
Sahranjena je zajedno sa tunikom. Nisu mogli da joj je otrgnu iz ruku. Na njenom grobu je izraslo drvo kedar.
Na mestu Sidonijinog groba je u 4. veku kralj Mirian III rešio da sagradi crkvu. Ogromni kedar je posečen i od njega je napravljeno 7 stubova. Sedmi je lebdeo u vazduhu. Sveta Nina se tu molila celu noć, a u zoru se spustio na zemlju.
Taj sedmi stub su zvali “Živi ili životvorni stub”, a tako je nazvana i crkva – SvetiTskohveli.
Čupave kape
Pored ograde hrama Svetichoveli je pešačka ulica puna suvenira.
“Nemoj da ideš samo sa ručnim prtljagom. Svašta ima da se kupi.” čula sam od koleginice.
Kod mene je konstantan problem pun ormar, mali stan… Pokušavam da ne gomilam nepotrebno. Možda je ograničenje prtljaga u stvari spas za mene.
Bilo mi je svakako interesantno da vidim ćilime u raznim bojama i dezenima, čupave kape, šarene slatkiše…
Gruzijski slatkiš čurčhela.
Pravi se od soka od grožđa, oraha i brašna.
Na kraju ulice je još jedan manastir.
Manastir Antioch
Manastir Antioch
„Zašto idete da vidite manastir iz 12-og veka?“ pitao je recepcionar profesora koji je turistički posetio Gruziju.
„Zato što je iz 12. veka!“
„Ali zašto idete da vidite manastir iz 12. veka?“ ponovio je zabezeknutom turisti.
„Zašto ne odete da vidite manstir iz 4. veka?“
Priču sam čula prošle jeseni na jednoj turi, od kolege dotičnog profesora.
Gruzija je hrišćanstvo primila još u 4. veku, odmah nakon Jermena.
Mi smo se u Mcheti zaputili do jednog manastira iz 4. veka ili 4-5. kako piše na kapiji, ali… “poljubili smo vrata”… nismo gledali radno vreme, niti smo bili u situaciji da se drugačije organizujemo.
U pitanju je Mtskheta Antioch, ženski manastir posvećen Svetom Stefanu.
Manastir Antioch – maketa
Svetichoveli, koji smo prethodno posetili, jeste prvobitno građen u 4. veku, ali je današnja zgrada iz 11.
Kao što sam već pomenula, u Mcheti je i Samtavro manastir osnovan u 4. veku. Današnji izgled je takođe iz 11. veka. Tu, u crkvi Preobraženja Gospodnjeg su sahranjeni Mirian III prvi gruzijski kralj koji je primio hrišćanstvo i njegova žena Nana.
U kompleksu ovog manastira je i mala crkva Svete Nine prvobitno građene u 4. Veku.
Nama je u planu još bio Džvari i šetnja Tbilisijem. Ali bilo je krajnje vreme da se prvo zagrejemo negde. Još uvek sam proklinjala Gogija i hladnu sobu. Tek tu u Mcheti sam shvatila koliko sam se nakupila hladnoće. Zubato sunce nas je samo zavaravalo.
U restoranu u pešačkoj ulici je bilo potrebno puno vremena da mi se zagreju ruke uz toplu kafu.
Džvari (Jvari)
Manastir Džvari (Jvari)
Na brdu iznad Mchete je manastir Džvari.
Odatle je lep pogled na staru prestonicu Gruzije, na Mchetu i na ušće reka Mtkvari i Aragvi.
Baš tu, na tom brdu je Sveta Nina postavila neobičan krst, drveni, sa kracima na dole. Ona ga je nosila na leđima iz Jerusalima, a vezala ga je svojom kosom. Zovu ga i krst vinove loze. Sada se nalazi u Tbilisiju.
Današnja crkva je iz 6. veka.
Ulaz u manastir
I u manastiru Džvari je bilo puno ljudi. Neko je doneo petla koji je pobegao iz kutije i sakrio se u otvoru razrušenog kamenog zida. Otvor je dovoljno dubok da niko ne uspeva da ga izvadi odatle. Cela porodica bezuspešno pokušava, dok narod prati razvoj događaja.
Sa slikom kočopernog pevca, zabrinute porodice, ali i ušća dve reke različitih boja, nastavljamo dalje u Tbilisi.
A o Tbilisiju u nastavku…
Petao u otvoru zida – donja rupa desno.
Postove o Gruziji sam na društvene mreže postavljala prošle zime u vreme praznika. Tada sam saznala kako Gruzijci slave Božić. Evo i te priče kad joj vreme nije, u vrele letnje dane. Po principu “da se ne baci”. Uostalom, neko će ovo možda čitati baš na Božić 😉 Meni nekako baš ide uz crkve i manastire.
Božić u Gruziji
Gruzijska se crkva, kao i Srpska pravoslavna, drži starog julijanskog kalendara. 7. januara i oni slave Božić.
Neki Gruzijci pre ponoći zapale sveću, stave je u prozor i zamisle želju, a neki odu na ponoćnu liturgiju.
Na Božićni dan kroz gradove se kreće povorka Alilo. Gruzijci tada oblače bele tunike na kojima je crveni krst Svetog Đorđa, zaštitnika Gruzije. Nose zastave. Pevaju božićne pesme. Sakupljaju se tom prilikom pokloni koji se daju u dobrotvorne svrhe.
U Gruziji imaju svoju verziju božićnog drveta. To je čičilaki (chichilaki). Pravi se od suvih lešnikovih ili orahovih grana. Grane su svetle, bele, ukovrdžane. Okićene su voćem, slatkišima, ukrasnim trakama. Pale ih pred Bogojavljanje, što simbolizuje rešavanje prošlogodišnjih problema.
Ima u Gruziji i klasičnih jelki. Kavkaske jelke ili Nordman kako su nazvane po prezimenu jednog finskog botaničara, visoke su i po 50 metara. Na njih se penju Gruzijci da beru šišarke koje se prodaju rasadnicima božićnog drveća širom Evrope.
Ako čitate u vreme zimskih praznika – Srećni praznici!
Ako čitate u realnom vremenu, kada postavljam tekst, sledi Tbilisi 😉
Od zapada ka istoku Gruzije – Muzički park, manastir Katski stub, rudarska Čiatura, privatna vinarija.
Da li putovati na Kipar? Kako doći do Kipra? Gde se smestiti? Cene? Šta videti?
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments