04 Oct Krit – Iraklion i Fodele
Izlet u Iraklion i Fodele
Posetiti Knosos, a ne otići u Arheološki muzej u Iraklionu, verujte da je greška. Jedno bez drugog ne ide.
Fodele je na ovom izletu čist bonus. Ne mogu da kažem da je neophodno posetiti ga, ali ako putujete kolima neće vam oduzeti mnogo vremena. Nije daleko od puta, a El Grekov muzej nije veliki. Brzo se obiđe.
Iraklion
Iraklion, pogled iz luke.
Iraklion ili Heraklion je najveći grad ostrva. Administrativni je centar Krita.
Mada je bilo naselja na teritoriji ovog grada i ranije, Iraklion su osnovali Arapi kada su osvojili Krit 824. godine. Sagradili su tada utvrđenje i šanac – Handak. Tako je grad dobio ime Handak.
Tu su se krili pirati i prodavani su robovi.
Godine 961. Krit osvaja Nićifor II Foka, koji je kasnije postao car Vizantije. Handak postaje Kandaks ili Kandija.
Grad je obnovljen, razvija se ekonomija, a postaje i važan centar Hrišćanstva.
Početkom 13. veka stižu novi osvajači – Venecijanci. Oni su u luci izgradili tvrđavu La Rocca a Mare ili Kules.
Uz obalu su bili Arsenali u kojima su brodovi građeni i popravljani. Pored Arsenala je velika cisterna.
Venecijanska Kandija je postala veliki trgovački grad.
Venecijanci su gradili. Gradili su javne građevine, crkve, fontane… izgradili su gradske zidine.
Venecijanska Lođa
Turci su dugo pokušavali da ih osvoje. Opsada Kandije je trajala čak 21 godinu. Turci su prethodno već osvojili ostatak ostrva i to za samo 2 godine, a onda dugi niz godina “lomili zube” na zidinama ovog grada. Osvojili su ga 1669. godine.
To se smatra najdužom opsadom u istoriji.
Šetnja kroz Iraklion
Mi smo posetu ovom gradu započeli u luci. Tu smo parkirali automobil, na velikom parkingu. Plaća se na samom ulazu. Cena je 3 evra. To je celodnevna tarifa.
Cilj nam je bio Arheološki muzej, ali sam ja želela da prvo sednemo negde u centru na kafu. Dugo smo smo se zadržali u Knososu. Kafa je bila neophodna.
Kako se na privatnim putovanjima ne pripremam tako detaljno kao za ture koje vodim, put do centra sam omanula. Mrzelo me je da proučavam mapu. Znala sam da je sve to negde pravo, ako nam je luka iza leđa.
Krenuli smo baš, baš pravo, pored fontane u kojoj su se kupala deca, pored venecijanske cisterne, pa uz stepenice. Zatim malo cik-cak ulicama jer nije sve moglo pravo, ali smo se i dalje držali osnovnog kursa.
Stigli smo tako do Arheološkog muzeja.
Arheološki muzej
Arheološki muzej
Nije to bio plan, ali nije bilo ni tako bitno… Kafa može da se pije i u muzeju.
Očitali smo naše karte kupljene u Knososu i čim smo ušli u zgradu, zavrnuli smo desno ka kafeu. U bašti ima drveća, pa je prijalo piti frape u hladovini.
Ako tek treba da kupite karte, na sledećem linku su potrebne informacije – cena, radno vreme i sl.
U ovom muzeju možete videti predmete pronađene na arheološkim lokalitetima Krita.
Tu su originalne freske iz Knososa. Na lokalitetu su kopije.
Ja ću ovde izdvojiti samo neke od eksponata:
Glava bika
Glava bika (1550-1500 pre n.e.) – to je riton za tečnost (vino), korišćen u religijske svrhe. Glava je napravljena od jednog komada crnog steatita, njuška je uokvirena sedefom, a rub oka je od crvenog jaspisa. Iza bikovih rogova se nalazi rupa u koju se sipa tečnost. Ona izlazi na dnu njuške gde je još jedan otvor.
Parižanka
Parižanka (1450-1350/1300. god. pre n.e.) – Deo je freske na kojoj je prikazano nekoliko osoba. Verovatno je u pitanju glavna sveštenica.
Naziv Parižanka joj je dao Artur Evans. U vreme kada je ova freska pronađena žene na Kritu se nisu šminkale, ali Parižanke jesu. U vreme života u palati Knosos, šminkanja jeste bilo. Pronađene su posude sa bojama korišćene u tu svrhu, kao i ogledala.
Disk iz Festosa
Disk iz Festosa (rani 17. vek pre nove ere) – predstavlja jednu od svetskih misterija. Pronađen je u minojskoj palati Festos. Sa obe strane ovog diska su simboli ispisani spiralno. Naučnici nisu uspeli ih da protumače, jer nemaju sa čim da uporede.
Arheolog Garet Ovens 30 godina pokušava da otkrije tajni naziv i tvrdi da je uspeo. Smatra da je to tekst o boginji ljubavi Astarti. Otkriće još uvek nije priznato.
Freska “Ples sa bikom”
Freska “Ples sa bikom” (1600-1400. god. pre n.e.) – dve ženske figure, jedna ispred, a druga iza bika, pomažu muškarcu koji ga preskače. Svo troje su u muzeju opisani kao atlete, sportisti, a scena kao sport. Međutim, ta opasna scena je dugo tumačena. Neki smatraju da je nemoguća. Moguće je da je scena religijski ritual.
Figura „Ples sa bikom“
Figura „Ples sa bikom“ (1600-1450. god. pre n.e.) – napravljena je od slonovače. Skakač je predstavljen u trenutku preskakanja bika.
Zmijske boginje
Zmijske boginje (1650-1550. god. pre n.e.) – Artur Evans je veću figuricu nazvao Zmijska boginja, a manju Zmijska sveštenica. Ni do danas se ne zna da li je bio u pravu ili su prikazane dve boginje ili sveštenice…
Boginje maka
Boginje maka (1300-1100. god. pre n.e.) – pomislili smo da smo pronašli Konstraktu u arheološkom muzeju. Ipak… to je boginja maka. Podignute ruke i pogled napred upućuju da je u pitanju božanstvo. Mak je u mitologiji poklon mrtvima, a može simbolizovati i uskrsnuće nakon smrti.
Delfin freska
Delfin freska – deo je veće kompozicije. Delfini su okruženi ribama. Plave linije predstavljaju odsjaj sunca sa dna mora. Freska se nalazila u kraljičinim odajama.
Dame u plavom
Dame u plavom (1600-1450. god. pre n.e.) – bogato obučene dame, koje nose nakit. Prikazuju nam bogatstvo minojskog dvora.
Kuda je trebalo proći ka centru?
Od luke ka centru je kod fontane trebalo skrenuti desno, ići pored Arsenala – novih i starih, pa skrenuti levo u ulicu 25. Avgusta.
Šta videti u Iraklionu?
Mada smo u Irklion došli zbog Arheološkog muzeja, smatrala sam da bi bilo glupo ne videti grad. Preporuke koje sam dobila od jedne putnice, ali i sa interneta, su uglavnom upućivale da ga treba preskočiti.
Mislim da je sve do prioriteta i do onoga šta očekujete.
Mi nismo ciljano došli na izet u Iraklion da bi posetili lep grad. Nama je cilj bio Knosos, a u Iraklion smo došli zbog muzeja, da vidimo ono čega više u Knososu nema.
Kada smo već tu, prošetali smo.
Jedan od brojnih kafea
Pažnju mi je privuklo mnoštvo interesantnih kafića. Nažalost vreme nam je izmicalo pa nismo seli ni u jedan. Samo smo prošetali da vidimo nekoliko znamenitosti, pa da se spustimo do luke.
Ne bih imala ništa protiv da smo se zadržali još neki sat u Iraklionu u obilasku grada i kafenisanju. Da smo došli samo zbog toga možda bih se i ja razočarala…
Znamenitosti:
Fontana Morosini
Fontana Morosini
Na trgu na kome se nalazi fontana, u prošlosti je bila pijaca robova, najveća na istočnom Mediteranu. Arapi su prodavali robove, a Venecijanci su na istom mestu prodavli žito. Pored je bila duga zgrada u kojoj su žito skladištili.
Na istom trgu je bila palata vizantijskog guvernera, a u vreme Mlečana, duždeva palata.
U tursko vreme je veliki zemljotres zbrisao pola grada, usput i pomenute građevine.
Ono što ostaje prepoznatljivo na trgu je fontana. Nazvana je Morosini po Frančesku Morosiniju, generalnom providuru Krita koji je kasnije postao dužd Venecije.
Voda je do fontane stizala sa izvora, sa planine Juktas, koja je južno od Irakliona, 15 km dugim akvaduktom.
Voda teče iz čeljusti 4 lava, pa trg lokalci zovu Lavlji. Zvaničan naziv je trg Elefteriosa Venizelosa, po čuvenom grčkom političaru i premijeru rođenom na Kritu, u Hanji.
Na vrhu Morosini fontane je bio bog Posejdon koji je držao trozubac. Uništen je u toku Turske okupacije.
Bazilika Svetog Marka
Bazilika Svetog Marka
Građevina koja je odolela zemljotresima, ratovima i od 13. veka se nalazi na istom mestu nasuprot fontane, je bazilika Svetog Marka. Venecijanci su je izgradili čim su počeli da vladaju Kritom. Posvetili su je Svetom Marku, zaštitniku Venecije.
Za Mlečane je ovo bila važna crkva. Nalazila se nasuprot palate iz koje se upravljalo ostrvom. U njoj su se održavale službene ceremonije. U njoj su sahranjivani venecijanski plemići.
Da li je suvišno da napišem da je u vreme Turaka pretvorena u džamiju…
Danas je u bazilici smeštena Gradska umetnička galerija.
Venecijanska Lođa
Venecijanska Lođa
Kada se dalje krene ulicom 25. avgusta ka obali, nailazi se na Lođu koja je sa desne strane. Nećete je promašiti. Smatraju je najelegantnijom venecijanskom građevinom na Kritu.
Izgrađena je u 17. veku, kao četvrta po redu. Prva je bila uz more, druga preko puta današnje, a treća baš na njenom mestu samo manja. Ne zna se mnogo o njima.
Lođa je bila mesto gde su vladari i plemići donosili važne odluke za Krit, ali i mesto gde su mogli da se opuste. Kao neki ekskluzivni klub. Državni dekreti su proglašavani sa balkona.
20. vek je Lođa dočekala u lošem stanju. Započetu obnovu je omeo Drugi svetski rat. Ipak, radovi su završeni, a zgrada dobija novu namenu. Danas su tu kancelarije Skupštine grada.
Trud je prepoznala Međunarodna organizacija „Europa Nostra“ koja je 1987. gradu Heraklionu dodelila nagradu za najuspešniju restauraciju istorijske građevine sa modernom namenom.
Crkva Svetog Tita
Crkva Svetog Tita
Prva crkva posvećena Svetom Titu nalazila se u Gortinu, nekadašnjem glavnom gradu Krita. Taj grad je uništen u zemljotresu u 9. veku. Arapi su tada napravili novu prestonicu Iraklion.
U 10. veku su ostrvo od Arapa osvojili Vizantijci. Oni su podigli novu crkvu Svetom Titu.
Svetac kome je crkva posvećena je bio učenik apostola Pavla i prvi episkop Krita.
Crkva je bila pravoslavna, u vreme Venecijanaca katolička, a u tursko vreme džamija. Ponovo postaje pravoslavna tek kada su Krićani oslobodili svoj Krit.
U 19. veku je stradala u zemljotresu, pa je dugo trajala njena obnova.
Mlečani su relikvije iz nje preneli u Veneciju. Tek 1966. godine je lobanja svetog Tita vraćena iz katedrale Svetog Marka, iz Venecije u Iraklion i sada se čuva u srebrnom relikvijaru u crkvi.
Ulica 25. avgusta
Ulica 25. avgusta
Tom ulicom je logično krenuti sa obale ka centru. Ima nadimak “Odos Planis” ili “Ulica iluzija”. Prve zgrade koje se vide kada se krene sa te strane su lepe, neoklasicističke, ali nastavak nije takav. Zbog toga – iluzija.
O pravom nazivu priča je mnogo ružnija.
Godine 1898. u vreme borbe za nezavisnost od Turaka, britanske snage su bile stacionirane u Iraklionu da pomognu Grcima. 25. avgusta carinskog službenika su Britanci pratili ulicom. Napali su ih Turci koji su nastavili da ubijaju sve pred sobom.
Ubili su 14 britanskih vojnih lica. Britanski vicekonzul i njegova porodica su spaljeni u svojoj kući. Oko 800 stanovnika hrišćanske vere je masakrirano. Zatim su opljačkali radnje i spalili kuće hrišćana.
Nakon toga je u Iraklion uplovila britanska mornarica. Turskih trupa posle njihove intervencije više nije bilo.
Arsenal ili Neoria
Arsenal
Neoria je starogrčka reč za arsenal. To su građevine sa lukovima. Svaki luk je bio namenjen za jednu galiju.
U prošlosti su postojala tri kompleksa Arsenali Antichi, Arsenali Vechi i Arsenali Nuovi – ukupno 19 brodogradilišta. Tu su Venecijanci gradili i popravljali brodove.
Danas su ostali samo delovi pet brodogradilišta. Četiri dela Arsenali Vechi i jedan deo Arsenali Nuovi. Ostali su srušeni zbog gradnje puta.
Tvrđava
Tvrđava
Tvrđavu Kules su napravili Venecijanci početkom 16. veka. Oni su je zvali “Rocca al Mare”. Da bi napravili lukobran na kome se nalazi, napunili su stare brodove kamenjem i potopili ih. Za gradnju su koristili i delove gradskih zidina.
Tu je prvo izgrađena kula svetionik, koju je srušio zemljotres 1508. Odlučeno je nakon toga da se gradi veća tvrđava. Pojedini njeni zidovi su visoki gotovo 9 metara, pa ipak, zimi su talasi toliko veliki da je povremeno prekriju.
Venecijanski lav je još uvek na zidu. Fali mu samo glava.
Osim tvrđave i pojedinih građevina, venecijanska zaostavština su dobro očuvane gradske zidine. Imaju 7 bastiona i 4 kapije.
Iraklion
Šta nismo stigli da vidimo a možda je trebalo:
Crkva Svetog Mine
Ova velika crkva, sagrađena od priloga vernika, posvećena je Svetom Mini zaštitniku Irakliona.
Po piscu Kazancakisu taj je svetac silazio sa ikone i u ratnim vremenima kao neki kapetan, čuvao grad i brinuo se da je svako u svom domu u sitne sate. Ako neprijatelj napada bio je spreman za odbranu.
U toku bombardovanja u Drugom svetskom ratu, jedna je bomba pala na crkvu, ali nije eksplodirala. Zahvalni Krićani kažu da ih je Sveti Mina zaštitio. Bomba još uvek može da se vidi.
Crkva je građena dok su Turci još bili na Kritu. Svi su se trudili da pomognu u njenom podizanju koliko su mogli, pa čak i đaci lokalnih škola. Kada su čuli da je stigao tovar sa građevinskim materijalom u luku, a novca za nosače nije bilo, oni su napravili lanac i sa ruke na ruku preneli sve do gradilišta.
Kada je crkva završena 1895. grad je slavio tri dana.
Ako gledate ka crkvi, sa leve strane se nalazi prva, mala crkva Svetog Mine ili Mikros Agios Minas (1735). Sa desne je zgrada Kritske arhiepiskopije. Iza sa leve strane je crkva Svete Katarine Sinajske u kojoj je muzej ikona.
Interesantno je da iako je Sveti Mina važan svetac za Krićane, ime Mina se retko tu daje. Postoji razlog. Neželjena deca su u tursko vreme ostavljana na stepenicama crkve Svetog Mine. Sveštenici su brinuli o njima, a dečacima su davali ime Mina. Kada su ti dečaci bili odrasli, svi su po imenu znali da su bili napušteni.
I još…
U Iraklionu ima interesantnih fontana, uglavnom u blizini gradskih zidina, kao što je Bembo fontana ili Priuli. Ima spomenika posvećenih istorijskim ličnostima, ali i onih drugačijih, kao što je na primer Erotokritos junak iz ljubavne, renesansne epske poeme.
U Iraklionu je grob Nikosa Kazancakisa, čuvenog pisca koji je rođen u ovom gradu. Nama je najviše poznat kao pisac Grka Zorbe. Na njegovom grobu piše:
“Ne nadam se ničemu.
Ne bojim se ničega.
Ja sam Slobodan.”
U Istorijskom muzeju su dve prostorije njemu posvećene. Tu su njegovi rukopisi, njegove lične stvari.
Jedan spomenik bih izdvojila:
“Bezvremeni sastanak” (Timeless meeting) – na sastanku su tri velika umetnika sa Krita. Tu su Nikos Kazancakis pisac, Domenikos Teotokopulos ili El Greko slikar i Vikentios Kornaros pesnik koji je napisao renesansnu poemu Erotokritos. Susret tri velika, vanvremenska umetnika.
Fodele, gde je rođen El Greko
Muzej El Grekova kuća
Na povratku u Retimno smo svratili u Fodele, selo u kome je rođen El Greko. Možda…
Zna se da je sa Krita. Da je rođen 25 km severo-zapadno od Irakliona, u blizini neke vizantijske crkve.
Da li je baš iz sela Fodele? Možda jeste… a možda i nije toliko bitno.
Crkva kod El Grekove kuće
U Iraklionu sam želela u Istorijski muzej gde se nalaze dve El Grekove slike. Dok smo bili na samom Kritu mislila sam da je u pitanju jedna jedina sačuvana na tom ostrvu. Tek u Beogradu sam saznala da su u pitanju dve, što ne čini bitnu razliku.
Nisam imala vremena i za muzej u Iraklionu i za Fodele sa svojim muzejem u kome nema originalnih slika.
Odlučila sam se za Fodele. El Grekove slike, njegova remek-dela sam već gledala ranije u Madridu, u Toledu, Firenci, Sankt Peterburgu…
Nedavno sam bila u Toledu i stajala pred El Grekovim remek-delom “Sahrana grofa od Orgaza”. Dovoljno za ovu godinu.
U muzeju
U muzeju
Fodele nije daleko od magistrale (Nacionalnog puta) koja spaja Iraklion i Retimno. Od centra sela je potrebno još par kilometara do muzeja.
El Grekova bista u selu Fodele
U muzeju možete videti nesvakidašnje kopije El Grekovih slika, osvetljene sa zadnje strane.
Cena ulaznice – 2,5 evra.
Ne radi utorkom.
Proverite radno vreme. Mi smo stigli pred zatvaranje. Nije nas niko požurivao. Mali je muzej i brzo smo ga obišli. Zatvarao se u 18 sati. Na internetu piše da radi do 19.
Ovaj muzej nema veb sajt. O radnom vremenu se možete raspitati na broju telefona: +302810521500.
O Minojskoj civilizaciji.
O arheološkom lokalitetu Knosos.Grčki mitovi vezani za Knosos.
Kako iz Retimna otići na čuvenu plažu Balos? Automobilom ili brodom? U sopstvenom aranžmanu ili preko agencije?
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments