07 Sep Krit – Knosos
Koja je vaša prva asocijacija na Krit?
Za mene je to uvek bio Knosos. Gotovo da sam u glavi mogla da povučem znak jednakosti kada se pomene ovo ostrvo:
Krit = Knosos
Knosos – freske na zidu palate
Sada kada pomislim na Krit imam mnogo više asocijacija. Drugačije je kada se doživi. Ipak, ona prva ostaje ista, najvažnija.
Da li treba da posetite Knosos?
Nemate vremena za izlete? Mrzi vas da krenete u obilaske? Možda bi ipak hteli da upoznate Krit malo bolje?
Ja vam savetujem da se naterate bar na ovo jedno mesto da dođete – u Knosos.
Ako želite da idete samo na jedan izlet, a niste odlučili na koji – idite u Knosos!
I na drugim ostrvima ima peščanih plaža, lepih gradova, slikovitih sela, ali samo na Kritu možete videti Knosos u kome su živeli Minojci.
Freska “Princ ljiljana”, Knosos
Ako više volite da obiđete puno plaža na jednom letovanju, a retko nađete vreme za neki muzej ili arheološki lokalitet, u tom slučaju nemojte ni sada da menjate navike. Onda ovo nije za vas.
Arheološki lokaliteti su mesta koja cenimo kada znamo njihovu vrednost, a potrebno je i malo mašte, malo povratka u prošlost da se dožive na pravi način.
U tome najbolje može da vam pomogne turistički vodič. Uplatite izlet sa turističom grupom ili angažujte lokalnog turističkog vodiča da vam predstavi ovaj arheološki lokalitet.
Minojska civilizacija
Ulaz u arheološki lokalitet Knosos
Ne postoji tura koju sam radila u Grčkoj a da nisam pominjala Minojsku i Mikensku civilizaciju. Najzad je došlo vreme da kročim na mesto gde su ti Minojci živeli.
Minojska civilizacija je jedna od najstarijih civilizacija u Evropi.
Dugo se smatrala najstarijom. Često i danas možete čuti da ona to jeste.
Ipak, ne treba zaboraviti Vinčansku kulturu. U Vinči su se ljudi u drugoj polovini neolita (5.500 do 4.500 godina pre nove ere, u kamenom dobu) bavili trgovinom i zanatstvom. Imali su svoje pismo. Imali su gradove. Sve je to, za razliku od praistorijskih kultura, odlika uređenog, organizovanog društva, civilizacije.
Artur Evans
Minojska i Mikenska civilizacija pripadaju bronzanom dobu.
Smatra se da su se Minojci naselili na Kritu još 8.000 godina pre nove ere. Ne zna se odakle.
Nijihova civilizacija se razvila oko 3.000. godine pre nove ere.
Vrhunac Minojske civilizacije bio je oko 1.500. godine pre nove ere.
Za razliku od ratobornih stanovnika Mikene, koji su zbog lepe Jelene ratovali u Troji, Minojci su bili miran narod okrenut trgovini. Voleli su umetnost. Palate su im bile ukrašene freskama. Igrali su društvene igre. Bavili su se sportom. Bili su pismeni, religiozni.
Arheloški lokalitet Knosos
Arheološki lokalitet Knosos
Palata Knosos je bila najveća minojska palata na Kritu. Preciznije, Knosos je bio kompleks palate. Oko nje se razvio grad.
Prva palata je izgrađena oko 1900. godine pre nove ere. Nju je 200 godina kasnije uništio zemljotres, pa je građena Nova palata. Njeni ostaci se mogu videti na lokalitetu.
U Knososu su se nalazile velika palata, rezidencije zvaničnika, sveštenika, domovi običnog sveta. U gradu se nalazilo i groblje. U palati su bile privatne prostorije vladara, ali i javne – svetilišta, radionice, riznice, skladišta… Građevine su izgrađene oko centralnog dvorišta.
Arheološka istraživanja i Artur Evans
Istraživanje Knososa je započeo grčki arhitekta Minos Kalokairinos 1878. godine. Hajnrih Šliman koji je otkrio drevnu Mikenu, kao i Troju, želeo je da istražuje na Kritu, ali ostrvo je bilo pod turskom okupacijom.
Spomenik Minosu Kalokairinosu
Početkom 20. veka, nakon oslobođenja, dolazi britanski arheolog Artur Evans. On je na Kritu proveo 35 godina i tu potrošio 250.000 funti sopstvenog novca za iskopavanja, ali i za rekonstrukciju delova palate.
Evansova rekonstrukcija palate je kontroverzna. Nije sasvim precizna. Kažu da tu ima njegove mašte. Koristio je beton u velikoj meri. Gde su nekada bili stubovi od drveta, sada su od betona.
Crveni stubovi
Ne, Minojci nisu koristili beton, ali su bar delovi palate sada prepoznatljivi. Lakše je zamisliti kako je ona nekada izgledala, mada je i dalje potrebno mašte za to.
Lokalitet
Ono što znamo je da je Knosos imao vodovod i kanalizaciju.
Da je palata bila ukrašena freskama, već sam pomenula. Značajno je da na njima nema prizora borbe.
U prestonoj dvorani je bio tron od alabastera. Okružen je naslikanim grifonima. Arheolozi smatraju da je to pre tron glavne sveštenice, nego vladara.
Tron od alabastera
Samo tu sam čekala red, da bih videla prostoriju. Zabranjeno je da se uđe u nju. Dok sam čekala da i ja zavirim, posmatrala sam gospođu koja je mrtva-ladna prišla sa druge strane i gledala, fotografisala… Tek posle nekog vremena je prišlo obezbeđenje da je opomene.
Da li je bila toliko zaneta da nije primetila ljude u koloni ili je jednostavno bezobrazna… Sada to više nije važno.
Isti tron, samo od belog mermera, grčka vlada je poklonila Međunarodnom sudu pravde u Hagu.
Dok svi stojimo u redu i čekamo, gospođa je prišla sa strane izlaza i mirno fotografiše.
U Knososu se mogu videti i pitosi, velike keramičke posude u kojima se čuvalo vino, ulje, žitarice, masline… Danas se predmeti od keramike na Kritu prave na isti način kao u Minojsko vreme.
U selu Margarites poznatom po grnčariji, koriste glinu sa padina planine Psiloritis. Potapaju je u vodu da postane meka, a zatim je stavljaju na sunce nekoliko dana. Tada je spremna za rad. Takva glina je vodootporna i bez glaziranja.
Pitosi
Mitovi o Knososu
Proći kroz Knosos bez prisećanja na Grčke mitove, ne bi imalo nikakvog smisla. Bilo bi to kao proći kroz bilo koji grad.
Evo kakve su priče o Knososu pričali stari Grci.
Zevs i Evropa
Iz palate je vladao kralj Minoj ili Minos, kako ga još nazivaju, sin Zevsa i Evrope.
Zevs je vrhovni bog. Rođen je na Kritu. Bio je veliki ženskaroš, a ni mladići mu nisu bili mrski. Kao zavodnik je igrao prljavo. Pretvarao se – u kapi kiše, u orla, pa i u bika.
Tako je osvojio Evropu koju je video sa prijateljicama. Pretvorio se u belog bika. Bio je pitom. Toliko pitom da mu se devojka popela na leđa, a on je ušao u more i zaplivao. Stao je tek kada je došao do obale Krita.
Tu na Kritu Evropa je Zevsu rodila tri sina – Minoja, Sarpedona i Radamanta.
Minotaur
Rogovi posvećenja, Knosos
Po grčkoj mitologiji u Knososu je bio lavirint u kom je živeo Minotaur polu-čovek polu-bik.
Mintaur je bio sin Minojeve žene Pasifaje. Bio je kazna za Minoja.
Narod nije bio zadovojan Minojevom vladavinom, a on je zbog toga tražio pomoć od bogova. Posejdon mu je poslao bika da ga žrtvuje. Taj bik je bio jako lep pa ga je Minoj zadržao za sebe, a bogovima je žrtvovao nekog iz svog stada.
Posejdon je bio toliko ljut da je učinio da se Pasifaja zaljubi u bika, a iz te veze je rođen Minotaur.
Dedal i Ikar
Da sakrije Minotaura, Minoj je tražio od Dedala da napravi lavirint. Tu je zatvorio Minotaura.
Tu je bio zatvoren i Dedal zajedno sa sinom Ikarom. Da bi uspeli da pobegnu iz lavirinta napravio im je krila. Zalepio ih je smolom i rekao sinu da ne sme da leti nisko da mu more ne bi pokvasilo krila, ali da ne sme ni visoko da leti da sunce ne otopi smolu.
Ikar je bio zanet letom pa se uzneo visoko, visoko. Smola se otopila, a on se sunovratio u talase.
Tezej i Egej
Rogovi posvećenja, Knosos
Androgej sin Minojev ubijen je u Atini. Otac je krenuo da ga osveti. Napao je Atinu. Nije uspeo da je osvoji pa je tražio pomoć od Zevsa. Tada se raširila epidemija kuge i zavladala je glad.
Pitali su Atinjani proročište kako da se spasu, a odgovor je bio da daju Minoju šta god on traži.
Tako su se Atinjani obavezali da svakih 7 godina Minotauru pošalju 7 mladića i 7 devojaka iz Atine da ih proždere.
Tezej, sin Egeja kralja Atine, rešio je da ubije to čudovište na Kritu. Prijavio se da bude jedan od sedmorice. Krenuli su jedrenjakom sa crnim jedrima. Ocu je obećao da će, ako preživi, na brodu biti razvijena bela jedra.
U Knososu ga je videla Arijadna Minojeva ćerka. Zaljubila se u mladog junaka. Rešila je da mu pomogne da nađe izlaz iz lavirinta. Onaj ko u njega uđe, nije mogao da se snađe.
Minotaur se tu vešto kretao, a ljudi bi se izgubili.
Arijadna je Tezeju dala klupko vunice da ga razmota, pa da zna da se vrati.
Hrabri Tezej je pronašao Minotaura, ubio ga, a zatim se vratio uz pomoć vunice.
Uzbuđen i srećan, kada je krenuo ka Atini zaboravio je da promeni jedra. Egej ga je čekao danima na jednom rtu. Kada je ugledao crna jedra u daljini, skočio je sa litice u more. Ubio se od tuge. More po njemu nosi naziv Egejsko.
Freska “Ples sa bikom” u palati Knosos
Kult bika je svakako bio jak među Minojcima. To se prepoznaje na freskama.
Ako očekujete da ćete dolaskom u Knosos prošetati kroz lavirint, odmah ću vas razočarati. Nećete.
Nisam pomišljala da ima onih koji misle da će se to desiti, a onda sam počela da čitam Instagram postove. Svašta se tu sazna o očekivanjima turista…
Poseta Knososu – tehnički detalji:
Parking je u neposrednoj blizini arheološkog lokaliteta i besplatan je.
Ulaz u arheološki lokalitet
Cena ulaznice:
- za arheološki lokalitet je 15 evra.
- Kombinovana za arheološki lokalitet i arheološki muzej u Iraklionu je 20 evra.
Samo treba sačuvati ulaznicu i na ulasku u muzej očitati bar kod.
Naše iskustvo kupovine karata:
Red za kupovinu ulaznice je bio veliki. Tačnije, dva reda su formirana, a tek kada smo prišli blizu shvatili smo da jednom šalteru niko ne prilazi. Svi su se gurali na šalter koji je sa leve strane ako ih gledamo oba direktno. Tu se plaćalo karticom.
Niko nije želeo da priđe šalteru gde se plaća kešom. Nama je naprotiv baš odgovaralo takvo plaćanje, pa smo nenadano skratili dodatno čekanje.
Na Arheološkom lokalitetu:
Za arheološki lokalitet obujte udobnu obuću.
Jednostavno ga je obići. Dovoljno je jasno kuda se kretati.
Obeležen je tablama sa opisima, pa ćete znati šta gledate, a ako imate turističkog vodiča biće vam još jednostavnije i lepše.
Šta smo još videli?
U istom danu smo obišli Arheološki muzej u Iraklionu, prošetali kroz grad, a zatim otišli do sela Fodele, rodnog mesta El Greka.
Odlazak u Iraklion, u Arheološki muzej preporučujem kao neodvojivi deo posete Knososu. Freske koje se nalaze na lokalitetu su kopije. U muzeju ćete videti prave. Mnogi predmeti pronađeni na arheološkom lokalitetu nalaze se u tom muzeju.
O Iraklionu, o muzeju, o selu Fodele čitajte u nastavku.
Šta videti u Iraklionu? Arheološki muzej, znamenitosti. Muzej El Grekova rodna kuća u selu Fodele.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
Marika Pejic
Posted at 05:56h, 04 JulyHvala ti za ovako isrpan tekst na jednom mestu!
Ivana Mladenović
Posted at 21:36h, 04 JulyDrago mi je da Vam se dopao i nadam se da će biti koristan tj. da ćete posetiti Knosos 🙂