12 Jul Momci iz Egipta
Momci iz Egipta mogu da vam ulepšaju letovanje.
Momci iz Egipta mogu i da vam upropaste letovanje.
Leto u Egiptu
Rajsko ostrvo (2005)
Kada sam prvi put bila u Egiptu, na aerodromu sam upoznala devojku koja je takođe imala samo avio kartu, bez uplaćenog turističkog aranžmana. Rekla mi je da ide kod dečka, Egipćanina. Objasnila je kako su oni takvi da se žena zaista oseća posebno. Da se puno trude oko žena, a ne kao naši kod nas.
Kako sam ja već imala „jednog našeg“, nisam bila zainteresovana da proveravam kakvi su ti Egipćani.
Nisam želela da proveravam, ali oni su se trudili da saznam.
Egipćani umeju da budu jako navalentni. Poznato je da arapski svet nema svest o ličnom prostru kakav imamo mi u Evropi.
E, ovo je to, pa na kub!
Egipat 2005. godine
Evo kako sam ja prošla te 2005.
Memnonovi kolosi (2005)
Bila sam gost kod koleginice koja je imala info sastanke, obaveze prema turistima, a ja sam puno vremena provodila sama. Da nije bilo tako, da sam bila u društvu, posebno muškom ili sa turističkom grupom, možda bi moj utisak o Egipćanima bio drugačiji. Išla sam ja ponekad negde sa njom. Išla sam na izlete. Ali… povremeno sam bila sama.
Na Nilu (2005)
Naučila me je da do centra mogu prevozom koji može biti taksi, a može i kao bus da prima i druge putnike. Tarifa se razlikuje.
Zaustavila sam jedan takav kombi, rekla vozaču da hoću tu deljenu varijantu – bus.
Kada je izašao jedini putnik koji se nalazio u vozilu, vozač više nikome nije hteo da stane. Mahali su mu ljudi u nadi da će ga zaustaviti, a on je počeo da ćaska samnom.
Naginjao se sve više ka meni. Uopšte mi nije bilo do ćaskanja. Kada je krenuo da me ubeđuje da pređem napred da pričamo, viknula sam mu da stane. Dala sam mu novca koliko me je koleginica naučila da je dovoljno i izašla.
Prvo sam krenula u banku da zamenim novac. Ušla sam u Raiffeisen banku. Prošla sam kroz jednu salu, pa ušla u šalter salu. Prišla sam jednom slobodnom šalteru iza kog je bio momak koji mi je tražio podatke. Pitao me je za naziv hotela u kome sam, a zatim za broj sobe. Šta će njemu broj moje sobe! Nisam mu dala taj podatak, a on je to prećutao. Iskreno, ja nisam ni bila u hotelu već u staff house-u, ali mu to nisam objašnjavala.
Novac sam uzela, izašla iz šalter-sale, pa iz one prve sale i ispred banke zastala da otpijem malo koka-kole, koju sam nosila. Bio je avgust i bilo je vrelo. Tek što sam spustila flašicu, momak sa šaltera je bio pored mene. Zgrabio me je za ruku, povukao i pozvao me u diskoteku. Zbunjeno i besno sam ga otkačila i krenula dalje.
Htela sam da kupim poklone. Ušla sam u jednu radnjicu gde je prodavac bio neki klinac. Tek što sam ušla, uhvatio me je za ruku koju je stavio na svoje srce. Pričao je kako mu je srce jako zakucalo kada me je video. Naravno, zvao me je u diskoteku.
Nakon toga sam poklone kupila uglavnom na aerodromu.
Rajsko ostrvo (2005)
Vožnja do Rajskog ostrva (2005)
Išla sam na izlete koje je nudila agencija, za koju je koleginica radila.
Izlet na Rajsko ostrvo je bio fantastičan. Ronili smo na dah kod koralnog grebena. Ona je kupila podvodnu kameru, pa smo se slikale. Posle smo leškarile na plaži, pod čupavim suncobranom.
Sve je bilo savršeno do pred kraj.
Kada smo pristali u luku, čovek koga mi je koleginica predstavila kao vlasnika tog broda, stao je tako da mi je blokirao prolaz, a pustio je sve ostale putnike da izađu. Onda se okrenuo prema meni i pogađate – zvao me je u diskoteku.
Hajde to zvanje u diskoteku… nego, svi oni krenu momentalno da mi se unose u facu, da me vuku za ruku…
Da sam tada znala za „haram“, možda bih se osećala samouverenije ili bar manje zaprepašćeno.
Nedavno sam čitala „Zamalek“ Dejana Tiaga Stankovića. U tom romanu sam saznala da haram znači zabranjeno i da se odnosi na ono što vera zabranjuje, kao i da treba vikati „Haram! Haram!“ baš u takvim neprijatnim susretima sa muškarcima. Veća je šansa da tada odustanu.
Možda da se ipak držim Evrope?
Koleginica je bila, blago rečeno iznenađena. Onda je predložila da prijavimo policiji. Preciznije, htela je da službenika banke prijavimo jer je to što radi nedopustivo! Viknula je da on to ne sme da radi, još radi u stranoj banci!
Za šta da ga tužim? Što me zove u diskoteku? Naravno da to nisam uradila.
Njeno prvobitno zaprepašćenje za sve što mi se dešavalo je smenila konstatacija – „Plava si!“
Oni kidišu na plave.
Pri tom da se razumemo, nisam ja ni tada pre sedamnaest godina bila neka riba. Hoću reći nije do mene, do njih je! Muvaju sve redom. Visoke, niske, crne, plave, mlade, matore… koja god naiđe. Možda malo više plave, ali prići će i bilo kojoj drugoj i uneti joj se u facu!
Na piramidi (2005)
Sve sam ja kapirala, ali to unošenje, cimanje… bili su dovoljno neprijatni da sam bila blago istraumirana i nisam više imala želju da idem u Egipat, pa čak ni u Tursku ili Tunis, standardne destinacije naših turista. Smatrala sam da je sve to isto, a nisam neko ko generalizuje. Više sam bila isprepadana i nije mi bilo do toga da ponavljam neprijatna iskustva.
U evropskom delu Mediterana bilo je muvanja, ali takve napade nisam doživela. Ima u Evropi svakakvih likova, ali ne takvih. Egipćani su preeeteeerali!
Posle smo muž i ja išli u Istanbul na svadbeno putovanje i sve je bilo ok. Jedino su čudno i sa neodobravanjem gledali to što, svaki put kada bi njemu dali račun, ja bih ga zatim preuzela i platila. Pare su jednostavno bile kod mene. Izrazi lica Turaka nakon te scene su bili neprocenjivi.
U Istanbulu nam je bilo lepo i zaključila sam da nije sve tako strašno.
Kasnije mi je na turi koju sam vodila neki prodavac nudio kamile, a kolega lokalni vodič me je zvao na večeru. Ništa strašno, ništa nasrtljivo. Odbila sam i kamile i večeru i sve je bilo ok, bez neprijatnosti.
Kamile u Egiptu (2022)
Išli smo i u Tunis jedno leto. Bilo je lepo.
U Tunisu, kao i u Turskoj smo svuda videli žene, na ulici, u prolazu… prodavačice u prodavnicama, službenice na železničkoj stanici i na sličnim mestima.
U Egiptu je bilo teško videti ženu.
Devojčica u beduinskom selu (2005)
Možda se samo Egipta treba kloniti.
Došla je i 2022.
Egipat 2022. godine
Ponuđena mi je tura za Egipat, a ja sam je glat odbila. Ne zbog egipatskih momaka, već zbog toga što ja Egipat ne radim.
Na kraju sam ipak krenula na turu. O Egipćanima nisam više razmišljala. Imam dosta godina više, kilograma više, a i radila sam puno u toku proleća, pa nisam stigla ni da se ofarbam. Kosa mi je bila prošarana sedim pramenovima. Ko bi me uopšte gledao.
Ronjenje kod koralnog grebena (2022)
Išli smo opet na Rajsko ostrvo. Opet je bilo zabavno. Pravo uživanje.
Nisam ronila. Nisam bila raspoložena da me snima podvodna kamera. Snimak je posle otkupila grupa.
Videla sam momka ronioca kako odmerava klinke, naslonjen na ogradu.
Kada smo se iskrcali na plažu, krenuo je u hodu da šutira pesak ka meni. Tek onako malo, da mi zasipa noge. Opomenula sam ga i prestao je. Nisam pridavala nikakav značaj tome.
Brzo je prošlo vreme u kupanju, sunčanju, pijenju kafe.
A na brodu
Ja na brodu, a vetar duva (2022)
U povratku je cela grupa bila u gornjem delu broda, a mi radan narod, dole.
Isti momak je počeo uporno da gleda u mene i da se smeška. Nazvao me je princezom. Tražio je da sednem pored njega.
U pitanju je momak koji je otprilike duplo mlađi od mene. Dobro izgleda i svestan je toga. Vrlo je samouveren i pomalo je mangup. Ne smara, ne unosi se, ne dodiruje me.
Hoće da priča samnom, pa opet traži da sednem pored njega. Kao ne može da priča kada sam daleko.
Ne, nisam bila daleko.
Dok plovimo pored Hurgade pokazuje mi plažu za koju kaže da je mnogo dobro mesto i da se tu okupljaju. Koleginica mi oduševljeno kaže da je bila tu, da je mnogo dobra atmosfera, da tu uveče bude puno ljudi. Shvatila sam da je tu kao neka žurka. Kaže mu to, a on joj odgovara sa – „Ne ti. Ona da dođe“ i pokazuje na mene.
Na Rajskom ostrvu (2022)
U tom našem ćaskanju pitala sam ga kako se zove. Odgovorio je sa – „Ja sam drugačiji“. Šta drugačiji? Koleginica mi je objasnila da se zove Mohamed.
Počeo je zatim da priča o visokim školama koje je završio, na šta sam ga pitala koliko ima godina. Pravio se da me ne čuje. Tek kasnije je rekao da je čuo pitanje i krenuo nešto da objašnjava o iskustvu. Dakle, opet je izvrdao da kaže koliko ima godina. Pri tom je sve vreme vrlo samouveren i sve vreme sa vrlo direktnim pogledom.
„Ovaj je opasan“ rekla sam koleginici. „On će da ima 5 žena, a ne 4“.
Pre toga sam joj pričala o Jordanu i kolegi koji ima tri žene.
Ljubav i koristoljublje
Ona je meni pričala o tome kako mladi Egipćani traže žene koje će im posle finansijski pomagati i kako se te žene zaista zaljube u njih. Pričala je kako ih ima koje počnu da se pokrivaju iz ljubavi prema svojim Egipćanima, a da ih ti momci varaju.
Finansijsku pomoć ne traže odmah i ne direktno za sebe. Prvo je izvedu negde na večeru, što je za Egipćanina jako skupo. Izgleda da diskoteke više nisu aktuelne.
Kasnije, kada prođe neko vreme, budu tužni jer im se kao jako razbolela tetka ili mama… potrebno je puno novca za bolnicu, za lekove… i tako se žene sažale. Žele da pomognu.
Jedan momak je tako kupio brod. Finansirale su ga Nemice.
Muž mi je posle pričao kako su tako na Jadranu „galebovi“ muvali strankinje.
Nisu svi isti
Na Rajskom ostrvu (2022)
Ipak, sigurna sam da nisu svi takvi. Nikada nisam volela da generalizujem stvari. Znate ono – svi muškarci su isti. Sve žene su… svi Piroćanci su škrti… Nikada nigde ni u čemu nisu – svi! Pa ni u Egiptu.
Obično se primete najbučniji, najdirektniji… u bilo čemu, pa pomislimo da su svi isti takvi.
Ja sam najzad kao vodič ovoga puta imala priliku da komuniciram sa muškim svetom poslovno. Čak da ćaskam. Ona koleginica sa kojom sam prvi put bila u Egiptu mi je objasnila da joj nije uvek lako da radi sa njima, da ne cene žene. Moj posao je bio jednostavniji. Tu sam bila na kratko, sa samo jednom grupom. Komunikacija je bila jednostavnija. Videla sam najzad i drugu stranu ili neke druge Egipćane.
Fotograf sa broda je bio zabrinut oko posla. Prišao mi je na plaži zbog toga. Imali smo kratak, a iskren razgovor o poslu. Posle je opominjao neke momke koji su spopali moje turistkinje, na isti neprijatan način koji sam opisala iz 2005. Zna i on da to tako ne treba.
Upoznala sam još jednu mladu koleginicu, koja se udala za Egipćanina i ostala u Egiptu. Deluje srećno u novoj domovini. Njen muž je još jedan drugačiji Egipćanin. Niti ona ima pare da mu kupi brod, niti je on nju zavlačio, već je odmah oženio i upoznao sa porodicom.
Iskrcavanje
Marina u Hurgadi (2022)
Kada smo stigli do luke, Mohamed je stavio ranac na leđa i zamolio me da mu ubacim slušalice u zadnji deo. Ne kapiram čemu to, ali ok. Dok sam stavljala slušalice u ranac desila se interesantna scena. Prišla mu je devojka iz grupe sa raširenim rukama. Bilo je vrlo očigledno da hoće da ga zagrli. Sasekao je sa – „Šta? Šta hoćeš?“
„Pa, da se pozdravim“, rekla je zbunjeno. Malo je skupila ruke i počela da maše sa obe šake. I on je njoj mahnuo.
Otkud takva suzdržanost kod jednog Egipćanina?
Izašli smo svi napolje. Prošao je pored mene, a tek onda sam shvatila da mi je u hodu uhvatio peškir i da ga polako vuče.
Mangup, kao što već rekoh.
Da li je drugačiji od ostalih?
Ne!
Ima drugačiji pristup. Cool je, čak je zabavan. Ipak, nije normalno da pored gomile mladih devojaka muva mene. Ne radi to sigurno zato što mu se sviđam. Starija sam, a on kao i oni ostali Egipćani koji jure strankinje, opet čast izuzecima, peca da ga neko sponzoriše.
Da li su se Egipćani u svom pristupu prema ženama promenili?
Ne!
Nisu svi kao Mohamed kul i mangupi. Možda su neki naučili u međuvremenu da postoji i drugačiji pristup.
Ipak, da se nije mnogo promenilo zaključila sam već sledećeg dana kada me je neki lik pojurio na hotelskom bazenu. Prvo je dovikivao. Trebalo mi je vremena da shvatim da se obraća meni. Onda je ustao sa ležaljke i krenuo ka meni. Imao je širok osmeh na licu. Ja sam zbrisala stazom ka hotelu. On je i dalje išao zamnom.
Srećom našao se tu hotelski službenik koji me je pitao da li je to neko od mojih turista. Objasnila sam da ne poznajem čoveka. Posle sam videla da su razgovarali. Čekala sam da završe jer sam jedino tom stazom mogla da odem na plažu. Na bazen više nisam htela.
Samo u Egiptu
I samo da se zna, ovakve situacije se meni ne dešavaju nigde.
Nigde, osim u Egiptu.
Dakle, devojke i žene – oprez! Ima u Egiptu normalnog sveta, ali ovako na prvu loptu, pre ćete naići na nasrtljivog Egipćanina.
Ako ste željne letnje avanture, samo napred.
Ako ne, vičite „Haram! Haram!“ Možda pomogne 😉
Šta videti u Nišu? Kako doći do Niša? Niš – grad festivala, vedrih ljudi, dobre hrane. Grad meraka!
Wizz Priority – “trik” da kupite jeftinu avio kartu i da imate mali kabinski prtljag, a ne samo tašnu.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
Branko
Posted at 13:52h, 13 JulyMomci,
u stvari u Egiptu si svi žele zapustiti državu, nači si sponzora za osobna zadovoljstva i financijske potrebe.
Evropa je za njih “mali raj”. Uglavnom muškarci “love” sponzorke.
U Aziji, Filipini i Tajland pa dolaze debeli Evropljani, da “uživaju” medene tedne ili mesece sa premladim devojkama. Odvratno, one prodaju svoje telo, da prežive, mafiju, svoju porodicu i sebe. U Egiptu se barem možeš otresti dosadnjakovića.
Odličan tekst, doista.
Ivana Mladenović
Posted at 14:03h, 13 JulyTačno tako. Videla sam i tu obrnutu varijantu u Tajlandu. Jedan turista mi je iskreno rekao da sve razume, da ti matori Evropljani ili Amerikanci plaćaju, ali mu nije bilo jasno zbog čega šetaju sa Tajlanđankama, još se drže za ruke. Iluzija ljubavne veze, rekla bih.
Da, u Egiptu je lakše. Ja samo nisam bila pripremljena za to prvi put. Niko mi tada nije rekao kakvi su.