18 Feb Putovanje u Gruziju – osnovne informacije
Ako se spremate za putovanje u Gruziju ove informacije vam mogu biti korisne.
Ako želite da saznate više o toj zemlji, čitajte i nastavak priče. U narednim tekstovima ću opisati mesta koja smo obišli. Trudiću se da vam približim tu divnu zemlju.
Gruzija ima bogatu kulturu, istoriju, kao i prirodne lepote. To je zemlja prijatnih, srdačnih ljudi. Njih mi je koleginica, koja radi ovu destinaciju, predstavila na sledeći način:
Ako bi Gruzija bila Jugoslavija, Gruzini bi bili Sarajlije.
Za turiste Gruzija nije skupa. Nisu skupi ni smeštaj, ni hrana. Za svoj novac tu zaista možete dobiti puno u svakom pogledu.
Kakav je bio naš plan putovanja u Gruziju?
Gde putujemo?
Naše putovanje je trajalo nedelju dana – 7 noćenja i jedna noćna vožnja. Agencijski bi to bilo 9 dana, ali je realno 7 dana u samoj Gruziji.
Krenuli smo 19. novembra 2023. uveče iz Beograda.
Leteli 20.11. u 6 ujutru. Sleteli u podne po lokalnom vremenu: 3 sata leta + 3 sata vremenska razlika.
Vratili smo se 27.11. – poleteli u 12:35, a sleteli u 12:55. (sve po lokalnim satnicama). Istog dana smo uveče stigli u Beograd.
Evo kako je u kratkim crtama izgledalo naše putovanje:
- Leteli smo iz Budimpešte u Kutaisi, Wizz Air-om.
- Do Budimpešte smo uplatili transfer kombijem.
- U Gruziji smo iznajmili automobil za sve dane. Kola preuzeli na aerodromu i na kraju vratili na istom mestu.
Upliscihe – pećinski grad
- Karticu za internet kupili prvog dana na aerodromu za sve dane neograničen.
- Spavali smo po jednu noć u Kutaisiju, Batumiju, kod Gorija u privatnoj vinariji, 3 noći u Tbilisiju, a na kraju još jednu noć u Kutaisiju gde smo se vratili u isti smeštaj kao prvog dana.
Svuda smo imali doručak i parking mesto, osim u Batumiju.
A sad malo detaljnije…
U Kutaisiju se iz aviona ide autobusom do aerodromske zgrade.
WizzAir-om iz Budimpešte
Dakle, u Gruziju smo putovali Wizz Air-om iz Budimpešte. Karte su nas koštale oko 150 evra po osobi, sa doplatom za ručni prtljag.
Da li do Budimpešte svojim kolima, autobusom, vozom, kombijem?
Sve varijante su ok. Zavisi od budžeta i od toga koliko imate vremena ili koliko želite ili preciznije ne želite, da se izmrcvarite.
Most mira u Tbilisiju
Terra Travel
Mi smo izabrali da do aerodroma odemo kombijem Terra Travel-a. Povratna karta je 80 evra po osobi. Dolaze po nas na kućnu adresu i voze do aerodroma. Isto je u povratku.
Na njihovom sajtu je pisalo da je rezervacija sigurna tek kada nam je potvrde i da će nas neko od službenika pozvati. Pisala sam im da me ne zovu pre podne. Potvrdu sam dobila mail-om.
Komunikacija je išla sledećim tokom:
- Potvrdili mejlom rezervaciju.
- Na dan putovanja zvali.
- Vozač zvao uveče da najavi za koliko stiže (precizno je rekao da će doći u 20:55 a tako je i bilo).
U Srbiji smo imali jednu pauzu na kojoj smo platili put vozaču. Dobili smo formular u koji smo upisali – ime, prezime, broj pasoša, potpis.
Dobili kartu za povratak.
Granicu našu smo prešli bez čekanja. Mađarsku smo prelazili 1 sat.
Posle još 1.5 sat vožnje stigli smo na aerodrom.
Aerodrom Franc List (Budimpešta)
Ukrcavanje na aerodromu Franc List.
U toku prethodnog dana smo uradili online check in. Mogućnost se otvara 24 sata pre leta.
Ako se to ne uradi unapred, na aerodromu se za tu uslugu plaća dodatno.
Nije potrebno za Wizz Air štampati boarding karte, ali ih u tom slučaju morate imati na telefonu. Dovoljno je da imate aplikaciju na telefonu, a još bolje je imati pdf sa bording kartama na google drajvu ili printskrinovati karte, za slučaj da nemate internet, mada ga budimpeštanski aerodrom ima.
Bitno je da može bar-kod da se očita.
Ja sam najsigurnija kada karte imam odštampane na papiru, jer uvek nešto može da se desi telefonu. Mi smo ih zato imali štampane, ali ih nismo pokazivali. Očitali su nam ih sa telefona i tako smo ušli u avion.
Gruzija je zemlja vina! Ima ga svuda. Prave ga više od 8.000 godina.
Procedura na aerodromu ide sledećim redom:
Šalteri za čekiranje
Kada imate samo ručni prtljag nema potrebe ni da prilazite šalteru, ako ste se prethodno već čekirali online. Već imate kartu.
Nije tako na svakom aerodromu. Na ovom jeste.
Sigurnosna kontrola
Print-screen sa telefona se osloni (bar-kod) da biste prošli u zonu sigurnosne kontrole. Tu postoje vratanca koja se otvaraju pomoću bar-koda sa bording karte.
Šalteri za čekiranje u Kutaisiju
Pušačka zona
Mada sam vodič, ponekada zaboravim da li neki aerodrom ima ili nema pušačku zonu. Nisam pušač. Mom mužu je ta informacija bitna.
Pušačka zona je u gornjem delu, gde su restorani. Tu je terasa na kojoj se može zapaliti cigareta. Na njoj je i bar koji tada nije radio…
Kafa
U Costa kafeu smo dva mala kapućina i jedan kolačić platili više od 10 evra. Primaju evro, dolar…ali kusur daju u forintama i to po lošem kursu. Kao bolju varijantu izabrala sam da platim karticom, da ne bih vukla siću u forintama narednih nedelju dana.
Boarding
Potreban je pasoš + boarding karta na telefonu.
Bile su im sumnjive naše torbe, pa smo ih stavljali u onaj njihov kavez da provere dimenzije.
Zatim su nam očitani bar-kodovi sa boarding karata i mogli smo da uđemo u avion.
Kutaisi aerodrom
Dobrodošlica u Gruziju. Batumi na plakatu.
Kada smo sleteli krenuli smo odmah ka izlazu. Prtljag smo već imali kod sebe.
Internet za Gruziju
Kartica za internet
Prošli smo carinu i u sali pre izlaza smo kupili sim karticu za internet (19 Gel tj larija, oko 6.5 evra) neograničen za 7 dana.
Mi smo uzeli Magti, ali nisu jedini. Ima i drugih jednako povoljnih.
Kasnije smo internet preko hot spota podelili na oba telefona.
Aerodrom ima svoju internet mrežu koju sam koristila za to kratko vreme koliko smo se tu zadržali.
Rentiranje automobila
Subaru na Kavkazu
Čim sam uključila telefon i povezala se na internet, dobila sam poruku od rent-a-car-a. Već smo se prethodni dan dopisivali. Čekala su nas kola.
Izašli smo ispred zgrade i tu je momak dovezao automobil.
Obično rezervišem neka najjeftinija kola, ali mi je bitno da imamo puno osiguranje. Ovoga puta sam rešila da moramo imati neka ozbiljnija zbog lošijih puteva. U novembru je rentiranje jeftinije, još su imali neki dodatni popust…
Izbor je pao na Subaru forester, a rent-a-car: Cars4rent.
Cena je bila 48 evra dnevno + neka taksa, ukupno 364 evra, sa uključenim punim osiguranjem.
To je više nego što smo plaćali smeštaj u Gruziji, a manje nego što smo platili najjeftiniji automobil na Kritu u julu.
Platili smo u kešu, u evrima.
Lepo nas je poslužio!
U pitanju je automatik. Sale se nadao manuelnom menjaču, ali se brzo navikao. Momak koji nam je predao kola je prvo sa nama napravio krug, da pokaže kako sve funkcioniše.
Slušala sam i čitala da ne treba rentirati kola, da Gruzini voze kao ludaci, da pretiču sa svih strana.
Naša realnost je bila da je uglavnom Sale preticao… Brze vožnje nešto i nije bilo, osim u Tbilisiju na ulazu u grad… Na sporednim putevima smo usput nailazili na krave, pa i svinje, jednom ovce… pa nije ni moguće ići brzo u takvim okolnostima.
Na autoputu blizu Kutaisija se dešavalo da iskoči krava. To može da bude problem…
Ko nije iskusan vozač, bolje da ipak ne uzima kola. Za iskusne nema brige.
Krave na asfaltu su u Gruziji na svom terenu!
Ovce smo sreli samo jednom.
U nastavku ću pisati o mestima koje smo obišli u Gruziji – Kutaisi, Batumi, Šekvetili, Katski stub, Upliscihe, Mcheta, Tbilisi, Kavkaz, Gori… Biće i o hrani koju smo jeli, o cenama, o ljudima koje smo sretali, suvenirima…
Šta videti u Malagi? Gde šetati? Šta i gde jesti i piti?
Kutaisi – prvi utisci, prva gruzijska hrana.
Šta obići u okolini Kutaisija?
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments