09 Mar Berlin
Berlin je grad u koji sam odlazila i privatno i poslovno.
Prvo putovanje je trebalo da bude poslovno, ali mi je otkazano par dana pred polazak. Sve što sam o ovom gradu pročitala prilikom priprema toliko me je zaokupilo da sam zaključila da Berlin moram da vidim.
Vrlo brzo sam kupila avio karte. Bio je decembar. Pao je sneg. Ništa mi nije smetalo. Bila sam opčinjena neobičnim, jedinstvenim gradom.
Srećna sam što sam mu se kasnije vraćala i to redovno.
Šta videti u Berlinu?
Ovo su mesta koja volim i koja treba videti u Berlinu.
Kupola Normana Fostera (Bundestag)
Šetnja po kupoli
Ono što Berlin čini posebnim je spoj starog i novog.
Nema on moderno naselje izgrađeno u starom gradu, već je to stari grad razrušen u Drugom svetskom ratu, a onda je nakon rata fizički odvojen na dve celine zidom. Samim tim ovaj grad nije mogao da se razvija na način kako su nastajali i menjali se ostali gradovi Evrope.
Nekadašnji Rajhstag, danas Bundestag ili jednostavno parlament, pravi je primer spoja novog i starog i to u jednoj zgradi.
Zgrada parlamenta je građena krajem 19-og veka, u vreme nemačkog carstva. Bila je paljena 1933. pa zatim bombardovana 1945.
Nakon rata je pripala Zapadnom Berlinu.
Bundestag u snegu
Istočni Berlin je bio prestonica Istočne Nemačke tj Nemačke Demokratske Republike. Kako Istočni Berlin nije imao parlament sagrađena je za tu namenu zgrada na Muzejskom ostrvu. Ta zgrada više ne postoji. Srušena je.
Prestonica Zapadne Nemačke tj Savezne Republike Nemačke je postao Bon pa se sva državna administracija preselila u taj grad. Tek nakon rušenja Berlinskog zida počinje selidba administracije ponovo u Berlin. U tu namenu se grade nove zgrade koje su u okolini parlamenta.
U centralnom delu kupole
Počinje tada i obnova stare zgrade parlamenta koja dobija novu, modernu, staklenu kupolu, tešku 800 tona, a visoku 23.5 metara. Kupolu je projektovao britanski arhitekta Sir Norman Foster, dobitnik Prickerove nagrade 1999., iste godine kada se poslanici vraćaju i počinju rad u obnovljenom parlamentu.
Kupola je otvorena za posete. Ulaz se ne naplaćuje, ali je potrebna rezervacija. Može se uzeti nedaleko od zgrade parlamenta, ali uz čekanje reda koji nikada nije mali, a teško da možete uzeti rezervaciju za isti dan.
Na krovu Bundestaga
Mnogo je lakše rezervisati ulaz online, direktno na veb-sajtu Bundestaga.
U oba slučaja potrebni su vaši podaci iz pasoša, dakle, morate imati pasoš uz sebe. Kada imate rezervaciju za određeni termin nemojte kasniti da ne ostanete napolju.
Liftom odlazite do kupole gde možete uzeti audio guide, takođe besplatan i onda, kako se penjete kosinom uz zid kupole, u krug, tako slušate istorijat parlamenta, ali i o zgradama koje vidite kroz staklenu kupolu, a pogled na Berlin je sa ovog mesta fenomenalan.
Možete pogledati na dole i videti salu u kojoj zasedaju poslanici.
Ja sam dugo gledala kupolu spolja. Kada radim nikada nisam sigurna kada ću imati slobodno vreme i da li će to zaista biti slobodno vreme ili će nešto da iskrsne.
Tek sam u januaru 2020. uspela da pogledam panoramu grada sa kupole.
Gendarnmenmarkt
Nemačka katedrala i koncertna dvorana
Žandarmenmarkt (Gendarnmenmarkt) volim zbog božićnog sela – pijace.
Smatraju ga jednim od najlepših, a možda čak i najlepšim trgom u Berlinu.
Jeste lep sa dve gotovo identične protestantske crkve – francuskom i nemačkom, koje uokviruju zgradu Koncertne dvorane, nekadašnjeg pozorišta, delo arhitekte Karla Fridriha Šinkela.
Ispred je spomenik pesniku Fridrihu Šileru.
Ma kako trg izgledao lepo u toku godine, meni je najlepši u decembru, u vreme praznika kada se tu formira božićno selo. Tu podignu bele šatore pod kojima su tezge sa hranom, slatkišima, kuvanim vinom.
Prodaju se praznični ukrasi, ali i razni ručno rađeni predmeti. Bude na trgu i muzike.
Ima i na drugim trgovima Berlina božićnih tezgi, ali ovde je baš lep ambijent i prava praznična atmosfera.
Božićno selo
Pamtim sa jedne tezge neke džempere od alpake koji su mi u tom momentu bili skupi, a možda je baš trebalo da kupim jedan. Uz meku alpaku bih se još lepše sećala Berlina. Da se razumemo, nisu bili nemački već mongolski.
Ono što je sigurno nemačko a jede se u vreme praznika su schneeballen – snežne kugle. To je slatkiš koji je veličine jedne poveće grudve. Od prženog testa je sa raznim prelivima, a može biti posut komadićima koštunjavog voća ili prah šećerom… Prošle zime nisam na vreme pojela svoju dozu slatkih grudvi, a već 1. januara se tezge sklanjaju.
Schneeballen na Alexanderplatz-u
Božićno selo na Žandarmenmarktu je otvoreno za doček Nove godine. Bude tu lepa proslava i to je to do sledećeg novembra.
Moram još da upozorim da se ovde za Božićno selo ulaz plaća. Cena je simbolična – 1 evro.
East Side Gallery
Deo oslikanog zida
Ono što me je prvo privuklo da dođem u Berlin je neobična istorija ovoga grada.
Kada sam planirala putovanje prijatelji su mi pričali o provodu. Gde treba otići da bi se doživeo clubbing u Berlinu. Jeste grad po tome čuven, ali mi ne možemo iz svoje kože, pa nismo išli u čuvene klubove. Izlazili jesmo, ali to je već druga priča.
Privuklo me je da vidim grad koji je bio podeljen zidom.
Tačnije zid je bio izgrađen oko Zapadnog Berlina jer se ovaj deo grada nalazio u sred druge države, koja je pripadala Istočnom bloku, pa su Nemci Istočnog Berlina, bežali na zapad u Zapadni Berlin. Zid je izgrađen da ih spreči u tome.
Jedne noći, tajno, dok su ljudi spavali, postavljena je bodljikava žica. Već sledećeg dana porodice su bile fizički odvojene. Neki su decu prebacivali preko ograde, koja su se te noći zatekla, na primer, kod bake i dede.
A onda je sazidan pravi zid i postavljena je vojska.
Ni to nije bilo dovoljno. Gradi se još jedan zid paralelno sa postojećim. Između je bio brisani prostor, takozvana – „Staza smrti“.
Čuveni poljubac - Brežnjev i Honeker
1989. zid je probijen, srušen.
Delova još uvek ima tu i tamo po gradu, a najveći deo je takozvana Istočna galerija – East Side gallery. Specifičnost ove galerije je što je oslikana nakon pada zida.
Ostali delovi Berlinskog zida imali su uglavnom grafite, koji su crtani sa zapadne strane jer su sa te strane ljudi mogli da priđu zidu. Niko nije bežao u Istočni Berlin.
Sa istoka zidu niko nije smeo da priđe. Vojska ga je čuvala.
Nakon pada zida dolaze umetnici iz raznih zemalja koji, ovoga puta sa istočne strane, oslikavaju deo zida.
Trabant pored zida
Nije mi palo na pamet da brojim koliko tu ima slika. Našla sam negde podatak da ih je 106, ali ako je podatak star onda ih možda ima manje. Neke su autori obnovili nešto kasnije, a neke ne.
Bez obzira na interesantnu galeriju, znam da su delovi premeštani kada je izgrađena Mercedes-Benz Arena. Ispred arene se otvara pogled ka reci.
Premeštani su delovi i kada je nešto niže sagrađena stambena zgrada kojoj je bio potreban parking, baš tu gde je bio zid.
Muzej zida kod Čekpoint Čarlija
Čekpoint Čarli i muzej u staklenoj zgradi
Pored nekadašnjeg graničnog prelaza Čekpoint Čarli (Checkpoint Charlie), gde se nalazi granična kućica kakva je tu nekada zaista bila, koju čuvaju vojnici-glumci, a koju su nekada čuvali pravi vojnici, nalazi se nesvakidašnji muzej. To je Mauermuseum – Haus am Checkpoint Charlie.
Berlin ima puno kvalitetnih muzeja.
Ima u tom gradu muzeja čuvenijih i važnijih, ali meni je najinteresantniji bio baš taj muzej zida u kome su dočarani načini na koje su Nemci sa istoka bežali na zapad. Kada kažem „dočarani“ to zaista i mislim, jer tu može da se vidi balon kojim je neko preleteo preko zida, zatim spojeni, a kao nehajno naređani koferi u koje se begunac sakrio, automobil koji je poslužio za beg…
Checkpoint Charlie
Dakle, tu su sprave i predmeti koji su zaista korišćeni za beg, pa je mnogo lakše shvatiti kako su ljudi uspevali da neprimećeni pređu iz jednog dela grada u drugi, to jest, iz jedne države u drugu. Nije to bilo lako. Mnogima nije uspelo.
Muzej zida kod Čekpoint Čarlija približava istoriju Berlina i hladni rat na interesantan način.
Skvot SupaMolly
Les Fils de Teuhpu
U skvotu SupaMolly sam bila samo jednom, ali mi je bilo tako lepo da može slobodno da uđe na listu mojih omiljenih mesta u Berlinu.
Kada sam prvi put bila u ovom gradu pronašla sam na veb-sajtu časopisa The Observer tekst o skvotovima u ovom gradu i bio mi je toliko zanimljiv da smo muž i ja krenuli u istraživanje.
Išli smo u Taheles da vidimo šta stvaraju umetnici skvoteri, zatim u jedan skvot na branč, a onda i na koncert u SupaMolly.
Skvotovi su nastali padom zida. Stanovnici Istočnog Berlina su pohrlili ka zapadu. Bilo je puno napuštenih zgrada u koje su se mladi iz Zapadnog Berlina naselili bespravno.
U SupaMolly se uselilo 20-oro mladih. Zgrada je bila zapuštena. Vlada im je dozvolila da tu žive ako je renoviraju, tako da to više nije bespravno naseljena zgrada već neka vrsta komune.
Da bi se neko tu sada naselio moraju svi stanari da se slože. Postoje i liste čekanja.
Mi smo u SupaMolly došli na koncert francuske ska grupe Les Fils de Teuhpu.
Nije striptiz - do pesme je...
Do sale za koncert se dolazi kroz kafić – klub. Koncert je kasnio pa smo uzeli po pivo i smestili se uz zid u krcatom lokalu. Bilo je mračno i bila je gužva.
Muzika world, rok… poprilično smo se zbunili kada smo odjednom čuli „Ja sam mala garava crna tvoja ciganka…“ na srpskom. Prvo se zbunili, a onda zaključili da su ili iskopali to negde u pretraživanju world muzike ili da su na nekog našeg naleteli, jer naših ljudi svakako ima i u Berlinu.
Posle su se ređale pesme uobičajenije za takav prostor i došlo je vreme za koncert.
Ja sam opet u jednom tekstu pročitala da je koncertna sala mala i da postoji galerija. Zbog toga smo požurili, kupili karte i tačno sam krenula ka stepenicama, ka galeriji, kao da sam već bila tu.
Zgrabili smo dve stolice, a bilo ih je samo nekoliko, i primakli ih uz ogradu.
Mesto je bilo savršeno. Tačno iznad bine!
Super pogled bez guranja u masi, a mogli smo i da đuskamo i da opet sednemo. Bilo je odlično. Bili smo okruženi ljudima, ali nisu mogli da nas guraju jer su nasloni stolica bili kao ograda.
Svaki sledeći put sam u Berlin dolazila poslovno. Ne izlazim. Ipak, nikad se ne zna. Možda opet dođem i privatno, pa odemi i na neki koncert u SupaMolly.
Perlin wine-bar
U Perlinu
Berlin je poznat po noćnom životu. Istina, poznat je pre svega po klubovima gde provod traje celu noć. Naročito po onim klubovima u koje nije lako ući, a tek ako progovorite engleski pa je očigledno da ste turista, šanse nema.
Međutim, u Berlinu ima provoda za sve i ima dovoljno raznovrsnih mesta za svačijii ukus.
Meni se dopao koncept bara Perlin, za koji sam tek na licu mesta shvatila da je u pitanju wine-bar.
Vino volim pa mi je to odgovaralo.
Prvo da objasnim o kakvom je konceptu reč. Kada uđete u bar dobijate čašu i to što ste uzeli čašu koštaće vas 2 evra. Nekada je bilo 1 evro, ali su poskupeli.
U toku večeri sami sebi sipate piće, a na kraju u jednu posudu stavite novca koliko mislite da je ok.
Za normalne ljude to je sasvim dovoljno informacija, međutim ima onih koji pomisle da je piće besplatno ili porede sa cenama u samoposluzi, pa ih osoblje juri da plate ili doplate. Moram da priznam da takvoj sceni nisam prisustvovala, ali sam čitala o tome.
Meni se taj koncept dopao jer imate slobodu da priđete šanku, pregledate šta se nudi, a bilo je tu sasvim ok vina, nekih kjantija, bordoa i sl., sipate malo da probate ili sipate normalno… posle dosipate, menjate vino…
U stvari je osećaj kao na privatnoj žurci. Takav je ambijent, mali prostor, puno nasmejanih mladih ljudi, a i to samousluživanje podseća na žurke.
Muzika džez.
Samo još da dodam da je u pitanju deo lanca Weinerei, ali nisam bila u njihovim ostalim lokalima. Perlin sam izabrala jer je bio najbliži našem smestaju u Prenzlauer Berg-u. Dopao mi se pa sam se vraćala.
Nadam se da ću i dalje odlaziti u Berlin.
To je grad za ljubitelje istorije, ali i za ljubitelje arhitekture, naravno i za one koji vole dobar noćni provod… Berlin je grad koji retko koga ostavi ravnodušnim.
To je i grad u koji se puno ulagalo nakon ujedinjenja, a Berlin uloženi novac nije mogao da vrati državi. Došlo je do suđenja između grada Berlina i Savezne Republike Nemačke kada je grad izgubio parnicu.
Na muškoj nozi sa leve strane piše - Berlin siromašan ali seksi.
Nakon toga je tadašnji gradonačelnik Klaus Wowereit izjavio – Berlin je siromašan ali seksi!
Siromašan ali seksi – postaje slogan grada.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments