21 Mar Kako smo otputovali u Stokholm
Stokholm I deo
Putovali u februaru 2020.
Sve je više bilo niskobudžetnih letova iz naše zemlje do proleća 2020. godine. Uglavnom iz Niša. Povremeno sam pomišljala na jedno takvo baš svedeno, kratko putovanje, samo sa ručnim prtljagom, ali ništa konkretno nisam preduzimala.
Bilo je tu letova za Maltu, Cirih, Berlin… za mene interesantno, ali sam već bila na tim mestima.
Bilo je i letova ka skandinavskim gradovima u kojima nisam bila – Malme, Geteborg, Stokholm… Tu je i Holandija, ali tamo bih volela da se zadržim neki dan duže. Čak i putovanje u Malme ne bi moglo da prođe bez Kopenhagena. I tu bi mi bio potreban neki dan više…
Stokholm me je privlačio. Ali svaki put bih pomislila – ne sada. Imamo razne troškove, nije sada momenat. Onda mi je suprug rekao jednog dana da je nekoliko letova iz Niša ukinuto, između ostalog i let za Stokholm.
Baš sam bila tužna što sam propustila priliku.
Kupovina karata
Istog dana sam sela za kompjuter i saznala da let jeste ukinut, ali od letnjeg reda letenja, od kraja marta. Poslednji let je bio predviđen za 28. mart. Istog momenta sam kupila dve avio karte za februar i doplatila za jednu malu kabinsku torbu.
Bio je to nov izazov! Kako dve osobe da se spakuju, ne u kofer, već u malecnu torbu!
Uspeli smo! Shvatila sam da nam je torbica bila dovoljna 🙂
Karte ka Švedskoj smo platili 13 evra po osobi, a od Stokholma do Niša 23 evra po osobi. Malu kabinsku torbu – 10 evra po pravcu. Da smo ranije kupili karte koštale bi nas 10 evra po pravcu, po osobi, ali i ovo što smo platili je fenomenalna cena.
Mi i "naš" avion u Nišu pred poletanje.
Iako je putovanje niskobudžetnom avio kompanijom u startu jeftinije, mogu tu da se nakarikaju razni troškovi, pa da ponekad ispadne puno gnjavaže a da cena bude neznatno niža. Samo treba sve unapred “staviti na papir”.
Dakle, treba sabrati šta prihvatamo od troškova koje nudi sama avio kompanija. Da li doplatiti prtljag koji se čekira? Da li doplatiti da sedimo zajedno? Da li ćemo sami odštampati boarding kartu?…
Ima tu još pitalica, ali za nas je bilo jasno. Ne moramo za tih par sati da sedimo zajedno, prtljag smo rešili jednom malom kabinskom torbom. Naravno da smo sami odštampali boarding karte i odbili sve ostalo predloženo.
Drugi problem ume da bude lokacija aerodroma. Ako je aerodrom u Budimpešti ili Temišvaru i još ako je let u nezgodno vreme, a nikada se pouzdano ne zna koliko će biti potrebno vremena da se pređe granica, treba sabrati cenu putovanja i eventualno cenu smeštaja, uz prevoz od smeštaja do aerodroma.
Naš polazni aerodrom je bio Konstantin Veliki u Nišu, let večernji, tako da nismo imali velike dodatne troškove. Troškovi su nam bili gorivo, putarine do Niša i nazad i čuvani parking u blizini aerodroma.
U povratku smo imali popodnevni let. U Niš smo stigli uveče, seli u naša kola i isto veče bili kod kuće.
Još jedan trošak koji treba uračunati pre kupovine avio karata je cena prevoza od aerodroma do grada. Niskobudžetne avio kompanije uglavnom ne sleću na velike aerodrome.
U slučaju Ryanair-a za Stokholm, avion sleće na aerodrom Skavsta koji je 106 km udaljen od Stokholma. Transfer od aerodroma do centra Stokholma koštao nas je 60 evra za oboje, za oba pravca.
Sreća je kada je aerodrom povezan gradskim prevozom sa gradom, ali to nije uvek slučaj. U stvari sve zavisi do kog grada idete.
Karte za transfer sam platila karticom unapred, a ni na licu mesta ne može drugačije da se plati. Ne može da se plati u kešu, samo karticom.
Smeštaj
Kanal Klara Sjö
Zbog visokih cena dobro sam razmislila o smeštaju. U stvari sam sever Evrope uvek izbegavala zbog cena smeštaja.
Odlučila sam da ćemo ići u hostel posle niza godina. Čak i kada smo se nekada davno odlučivali za hostel uzimali smo isključivo zasebnu sobu (za nas dvoje) sa svojim kupatilom. Nikada spavaonicu, nikada wc koji bi delili sa drugima.
Pročitala sam na par blogova kako Švedska nije skupa. Možda ti koji su putovali imaju dobra primanja pa im nije skupo. Ja volim da uporedim cene različitih destinacije i onda je slika jasnija.
Evo koji je odnos cena. Na Siciliji sam u Milacu, na severu, apartman koji ima kuhinju sa trpezarijom, zasebnu spavaću sobu, baštu sa garniturom za sedenje i koji je 200 metara od plaže, platila u julu isto kao malu sobu bez prozora, u hostelu u Stokholmu u februaru.
Dakle, prostrani apartman sa baštom na Siciliji u sezoni ili mala soba bez prozora van sezone u Stokholmu.
Cena je bila 45 evra za noć, što jeste ok, ali u drugim krajevima Evrope se za te pare dobija bolji smeštaj.
Hostel za koji sam se odlučila je blizu centra. Ima zajedničku veliku trpezariju sa kuhinjom koju svi gosti mogu da koriste, u kojoj je na raspolaganju nekoliko frižidera.
Nismo je koristili jer smo u Stokholmu bili samo tri noći, mada smo budžet sveli na minimum.
Kao da sam predosećala da ću samo mesec dana kasnije ostati bez posla zbog epidemije. To nisam mogla ni da sanjam da će se desiti.
Kada se u nekom gradu ostane nešto duže zgodno je imati kuhinju i skuvati nešto prosto, na brzinu.
Pripreme za put
Pre puta volim i da planiram šta ćemo obilaziti. Ne držim se uvek striktno plana, a umem i ozbiljno da se posvađam sa saputnikom ako mi se učini da ću propustiti nešto za šta mislim da je važno.
Tako sam se svađala na medenom mesecu sa Saletom, a tek smo se venčali.
Bili smo u Istanbulu 10 dana. Prva tri dana nismo ušli u Aja Sofiju jer je svaki put bila gužva na ulazu, pa je moj dragi svaki put rekao da mu se ne čeka red i da ćemo je posetiti drugi dan. Prvih par dana je bilo ok, a posle sam prohisterisala…
Ipak, to je priča za Istanbul. Da se vratim na Stokholm…
U Stokholmu nisam bila tako komplikovana jer nisam imala ozbiljan plan.
O ovom gradu nisam znala gotovo ništa.
Prva asocijacija na Stokholm mi je bila film “Kvadrat” koji smo gledali na Festu, valjda su mi utisci bili još uvek sveži. Zatim sam pomislila i na Nobelovu nagradu.
Kafa ili ručak u srednjovekovnom podrumu.
Pregledala sam knjige koje imam. Tu je vodič Skandinavija – previše država, a tek gradova u jednoj knjizi, dakle, premalo o samom Stokholmu. Tu je i neka opšta o skandinavskom mentalitetu – lepa knjiga, ali nepotrebna za razgledanje grada.
Pronašla sam da imam DK Eyewitness Stockholm u pdf-u, obradovala se, ali… sreća je bila kratka jer imamo ograničen prtljag, pa kompjuter nećemo poneti.
Onda sam uradila nešto što ne radim kada idem na privatna putovanja. Obično nemam vremena, a često ni nerava da spremam skripte za put kao što spremam za ture. Ovoga puta sam napravila čak dve.
Jednu opštu skriptu o istoriji, običajima, mitologiji… Mada sam to manje-više imala pripremljeno za jednu Skandinavsku turu koja mi je bila najavljena i zbog koje sam jedan ceo lepi, sunčani avgust provela u sobi za kompjuterom, a turu na kraju dobila nisam. Turu je radila koleginica cele te jeseni.
Bar da je Stokholm bio u tim pripremama, ali nije…
Druga skripta je bila posvećena samom Stokholmu – znamenitostima, muzejima, kvartovima. Smislila sam okvirni plan šta videti, a na licu mesta sam pomalo planove korigovala.
Želela sam da muzeje rasporedim na po jedan dnevno, ne više, jer mi je bilo potrebno vreme za šetnju, za ulice Gamla Stana najstarijeg dela grada, za trgove, spomenike, parkove, za kafu, hranu…
Ubeležila sam radna vremena muzeja, kojih dana rade, cene ulaznica, zatim koji su muzeji besplatni, a takvih ima prilično u ovom gradu. Ubeležila sam kako funkcioniše gradski prevoz i cene karata. Sve u svemu bili smo spremni!
Beograd – Niš - Stokholm
Nije baš ni sasvim lako spakovati se u malu torbu, ali je super putovati sa malo kg u ruci. S’ obzirom da smo bili zajedno spakovani, Sale je nosio tu malenu putnu torbu, a jedino što sam ja nosila je mala tašna.
Nadrealan momenat. Ja koja obično nosim kofer, lap-top torbu, tašnu, pa i još po nešto, sada krećem na put sa malom tašnom preko ramena.
Morala sam pre puta da premerim svoje tašne jer avio kompanija ima propisane mere ručnog prtljaga. Većina mojih tašni se ne uklapa u ta pravila.
Kada ceo dan šetam po nekom gradu meni je potrebno svašta – novčanik, mobilni, power bank, kišobran, naočari za sunce, naočari za vid ako mi zasmetaju sočiva, voda, skripta…
Velika tašna za po Stokholmu je bila spakovana u putnu torbu, a malu sam ponela kao komad ručnog prtljaga za koji nije bila potrebna doplata.
Do Niša smo brzo stigli. Na auto-putu nije bilo gužve. Lako smo našli i dogovoreni parking. Stigli smo bar sat vremena ranije na aerodrom nego što je bilo potrebno i potražili gde možemo da popijemo kafu.
Sale se žurio da se smestimo pa da izađe napolje da puši. Na naše zaprepašćenje nije morao napolje. Na aerodromu Konstantin Veliki se nalazi kafana, ok restoran, ali nije to daleko od kafane, u kojoj je pušenje dozvoljeno.
Slatko smo se nasmejali, a Sale je zapalio cigaretu. Ipak smo u Nišu, a ne u EU.
Niš aerodrom “Konstantin Veliki”
Ryanair
Moj brat Aca, koji živi u Holandiji, me je upozoravao da on tamo ne putuje Wizz-air-om, da je to gastarbajterski let. Ja sam smatrala da uopšte nije bitno za par sati sa kim ću putovati kad je karta ovako jeftina.
Uostalom putovali smo Wizz air-om u Pariz, ja i u Madrid. Leteli smo Ryanair-om iz Barselone na Gran Canari-u. Nikad nije bilo ništa neobično. Onda smo ušli u avion za Stokholm i odmah mi je bilo jasno o čemu je pričao.
Avion je naravno bio pun i svi su pričali glasno i pokušavali da se smeste. Pokušavali… i ako smo imali na boarding kartama naznačena mesta, ali nisu svi seli gde je trebalo.
Na mom mestu je bila mlada Romkinja. Tačnije romska porodica sa malim detetom je zauzela dva reda. Bili su najbučniji u avionu.
Ja sam je pitala koje je njeno mesto, a ona je počela da se dere. Smireno sam joj objasnila da mi kaže koje je njeno mesto da sednem tamo. Nisam htela da komplikujem stvari. Bitno mi je bilo da imam mesto.
Sale je takođe ostao bez svog mesta. Rekla sam mu da se obrati stjuardesi. Onda je pomenuta porodica konstatovala kako uvek dugo traje polazak dok sve rasporede u avionu. Eh, kad bi svi seli na mesto koje im je naznačeno…
Uz mnogo buke, stigosmo u Švedsku.
U autobusu od aerodroma ka Stokholmu
Skavsta je mali aerodrom. Brzo smo završili formalnosti i ukrcali se u autobus.
Karte za autobus sa bar-kodom smo još u Beogradu odštampali, pa se ni oko toga nismo zadržavali. Usput smo shvatili da vozač priča srpski. Imali smo wi-fi, toalet i displej na kome je bilo prikazano koliko je sati, gde idemo i u koliko sati bi trebalo tamo da stignemo.
Dolazak u Stokholm i muke putničke
Bila je uveliko noć i nisam očekivala ništa od ulaska u grad, ali sam se prijatno iznenadila.
Ova večernja fotografija mobilnim ne može da dočara Stokholm na vodi noću.
Verujem da danju ne bi bio isti efekat i ako je grad lep. Ono što je bilo najlepše je odsjaj osvetljenog grada u vodi, a Stokholm jeste na vodi.
Ovaj grad leži na 14 ostrva. Otprilike trećina Stokholma je urbani deo grada, druga trećina su vode – jezero Melaren i Baltičko more, a treću trećinu zauzimaju zelene površine – parkovi i šume.
Stigli smo na centralnu autobusku stanicu.
Plan mi je bio da metroom dođemo do smeštaja i ja koja planiram, printam mape, pravim skripte, nisam se mnogo udubila oko dolaska do hostela. Jesam napisala na kojoj stanici izlazimo i kako od stanice do hostela da dođemo, ali… Sale je hteo peške.
Ubedio me je da nije hladno, da nije daleko, a i upoznajemo grad i sve bi to bilo ok da sam ja znala na koju stranu da krenem sa stanice. Izašli smo na neku ulicu gde sam pitala prolaznike gde je Gamla Stan, istorijski centar grada. Ne, nije nam bio potreban Gamla Stan, ali sam računala da će mi to biti orijentacija. Krenuli smo, pa stali, pa opet krenuli.
Crkva Svete Klare
Pokušavala sam da aktiviram telenor internet za koji sam kredit već platila u Beogradu, ali moj telefon ima podešavanja u koja se ja nisam udubila u Beogradu.
U Švajcarskoj sam prethodne jeseni potrošila 20 evra EU kredita (Švajcarska nije u EU) samo na jedan poziv kada se javila telefonska sekretarica, a ja prekinula vezu. E, to me je koštalo 20 evra, pa sam na jedvite jade aktivirala telenor kredit za internet, ali dodatno i za telefoniranje. Sada nikako nisam mogla da se setim šta sam tada uradila da telefon podesim.
Ta me je tura skupo koštala, kao i svaka tura u Švajcarskoj.
Na neplaniranim mukama i pored već plaćenog telenor interneta, rešim da dodatno aktiviram slovenački kredit na drugom telefonu, a tu sam znala da ću imati dovoljno interneta u startnih 10 evra i da sam mirna.
Tako nas je google doveo do smeštaja. Da, mogli smo i kraćim putem da smo ga odmah aktivirali, ali i ovo je bilo ok.
Prišli smo ulaznim vratima, ja sam izvadila mail od hostela u kome je bio kod za ulaz jer recepcija ne radi noću. Posle smo utvrdili da recepcija ne radi nikada ili gotovo nikada.
Ukucala sam kod… i nije se desilo ništa…ukucala sam opet… opet ništa… Pregledala mail još jednom, probala… ništa.
Sale se malo udaljio, izvadio sendvič i počeo da jede.
Utvrdili smo da nikoga u hodniku nema, a i prošla je ponoć uveliko. Prozore nigde nismo videli. Nekako je ukopan hostel. Niko nije nailazio, a šifra ne radi! A Sale je i dalje jeo sendvič.
Na staklu je bio napisan broj telefona koji sam imala u dokumentima. Okrenula sam broj ali se uključila automatska sekretarica koja je nešto ispričala na tečnom švedskom.
Počela sam da se nerviram i naglas komentarisala da ćemo tako čekati jutro dok neko ne izađe. Zaključila sam da sam ja na turama uvek smirena i moram da budem smirena jer rešenja uvek ima, a sada, ko će mene putnika da smiri i spase iz glupe situacije.
Sale nije pokazivao inicijativu.
Norstedtshuset
Onda je rekao da zaustavim nekoga na ulici. Nisam baš bila sigurna da nam neko sa ulice može pomoći osim ako ne želi da nas beskućnike povede svojoj kući.
Naša ulica je bila pusta, tek sporadično bi neko prošao. Uspela sam da zaustavim jednu devojku koja je bila krajnje srdačna.
Pozvala je broj naznačen na hostelu i mirno rekla – „Da, to je telefonska sekretarica“ i otišla. Bila je jako ljubazna, ali nije mogla da nam pomogne. Okrenula sam broj još jednom i ostavila poruku bez nade da će se iko javiti u toku noći.
Posle bar pola sata stajanja ispred zgrade setila sam se da bih mogla da proverim mailove koji mi stižu samo na kućni kompjuter. Srećom postoji web-mail varijanta provere. I da, tu je bio nepročitan mail!! Baš dok smo putovali ka Nišu u hostelu su promenili ulaznu šifru!!!
Naredna tri dana nije bilo potrebe da je menjaju. Ali baš dok smo putovali oni su je promenili!
Četiri klika i bili smo unutra, još četiri klika i uzeli smo ključ od sobe iz kasete kod recepcije. Ušli smo u sobu i umesto da se strovalimo u krevet, sačekala nas je lepo složena čista posteljina da je navučemo na jastuke, na jorgane, da zategnemo čaršaf.
Eh, ipak je ovo hostel. Dok smo navlačili posteljinu zazvonio je telefon – Sve je ok, ušli smo… Onda smo mogli da se uvalimo u krevet i odmorimo za upoznavanje novog grada.
Kupola Rajhstaga, East Side Gallery, muzej zida kod graničnog prelaza Čekpoint Čarli, skvotovi…
Stari Gamla Stan, moderni Norrmalm. Švedski običaji. Kraljevska palata. Muzeji.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments