15 Jan Produženi vikend na Kopaoniku – II deo
Šta videti u okolini Kopaonika?
U prethodnom postu sam opisala prvi deo izleta sa Kopaonika. Prvo smo posetili Petrovu crkvu, najstariju u Srbiji i manastire Đurđeve Stupove i Sopoćane.
A evo šta još videti u okolini Kopaonika i šta raditi na Kopaoniku van sezone.
Novi Pazar
Sledeća stanica bio nam je centar Novog Pazara.
Dok smo se vozili ka parkingu kroz grad, videli smo puno mladih ljudi na ulicama. Već smo čitali o tome da je ovo najmlađi grad u našoj zemlji po broju osoba ispod 35 godina, ali nije isti doživljaj čitati statističke podatke, kao što je videti buljuk mladih koji su prodefilovali ispred nas na pešačkom prelazu.
Parkirali smo se na javnom parkingu ispred hotela Vrbak pod kojim protiče reka Raška. Parking je sa strane tvrđave. Uvek nam je zgodno da nađemo čuvani parking koji se plaća, da ne razmišljamo da li će nam pauk odneti kola ili da preparkiravamo na sat-dva. Ovako smo mogli mirno da krenemo u šetnju po Pazaru.
Hotel Vrbak nad rekom Raškom
Hrana u Novom Pazaru
Tačnije, već smo bili gladni pa smo rešili prvo da jedemo, pa da šetamo. Šta drugo jesti u ovom gradu nego čuvene ćevape! Ja sam bila rešena da moram da probam ćevape, ali i mantije – pecivo punjeno mesom, a možda i nešto od slatkiša, a mnogo je to odjednom, pa smo odlučili da mantije kasnije kupimo i ponesemo na Kopaonik.
Kratkom šetnjom od parkinga stiže se u pešačku zonu, u ulicu 28. novembra. Na početku ove ulice, baš pored Sebilj česme, je lokal „Kod Jonuza“ koji svi hvale pa nije bilo razloga da tražimo neki drugi. Ima i baštu, pa smo tu jeli zaista odlične ćevape.
Ćevapi Kod Jonuza
Sebilj česma je napravljena 2010. godine po uzoru na Sebilj iz Sarajeva, sa Baščaršije. Istu imamo i mi u Beogradu, u Skadarskoj ulici. Iako je Sarajevo veći grad, ima neke sličnosti sa Novim Pazarom u radnjicama, atmosferi… Kao da smo došli u malo Sarajevo.
Sebilj česma
Prvo što nam je privuklo pažnju je radnja „spicara“, koju sam ja uporno zvala „špicara“, a ne piše nigde to Š. Spicara ima šareni izlog i tu mogu da se kupe semenke, kikiriki, lizalice i slične grickalice.
Meni su bile u mislima naše prodavnice zdrave hrane, u kojima ima mnogo više raznog keksa, a najmanje prave, zdrave hrane. Ova radnja bar nema lažnu reklamu, a ima tu i zdravih grickalica na meru. Posle smo videli da to nije jedina takva radnja u ulici.
Prva pazarska spicara
Izlog spicare
Oda ratluku
Međutim, mene je privukao drugi maleni izlog. Ugledala sam pravi turski ratluk i više me ništa drugo nije interesovalo.
Setila sam se našeg medenog meseca u Istanbulu. Bili smo 10 dana. Svaki dan smo šetali, razgledali i svaki dan na meru kupovali ratluk raznih ukusa, uvek svež. Uveče smo ga jeli na našoj maloj terasi sa pogledom na Mramorno more.
Sad je jedino bilo teško odabrati koji ratluk kupiti. Sale voli kokos, pa je to bilo lako. Uzela sam ratluk sa lešnicima, uvaljan u kokos. A drugi…bilo je tu i pistaća, badema, lešnika, kikirikija, nekih bombonica… Na kraju sam odlučila. Uzela sam ratluk sa kikirikijem, uvaljan u pistaće.
ratluk na meru
Ako se nađete u Novom Pazaru i želite nešto slatko moja preporuka je ovaj ratluk. Nije kao onaj na koji smo navikli u našim prodavnicama, uvaljan u prah šećer. I takav jedu u Turskoj, ali ovaj nije presladak, svež je i fantastičnih je ukusa, uvek u kombinaciju sa nekim koštunjavim voćem.
Cena je 1000 din kilogram. Mi smo kupili 2×200 grama.
Razgledamo Novi Pazar
Ja srećna, sa zapakovanim ratlukom, Miloš sa plenom iz spicare i Sale koji ne voli kupovinu, mada voli da jede, mogli smo da nastavimo šetnju.
Prošli smo pešačku zonu punu kafića, zatim otišli u paralelnu ulicu Stevana Nemanje, do džamije Lejlek, za koju kažu da je nastala jer je roda sletela na crkvu i „klanjala“, pa je to bio znak da tu umesto crkve bude džamija.
Ova priča je legenda. Crkve na tom mestu nije bilo.
Ulica 28. novembra
Džamija Lejlek
Nastavili smo nazad do muzeja Ras, koji nismo planirali da obiđemo ovoga puta. Muzej je u jednoj je od najstarijih kuća ovoga grada.
Preko puta je visoka Čavića kuća.
Nju je početkom 20-og veka sagradio Šahsuvar-beg Čavić. Takvu kuću je video u Solunu i poželeo je istu u Novom Pazaru. Skupo je platio gradnju. Ratovi su ubrzo počeli pa se porodica nije uselila u svoju kuću već vojska, a kasnije i škola.
Pričaju u Pazaru da je ta nesvakidašnje visoka kuća bila sumnjiva građanima. Kažu da su žene pomislile da Čavić želi da gleda žene i devojke u tuđim dvorištima. Klele su ga zbog toga i eto, kao da su se kletve obistinile, Čavići nikada u toj kući nisu živeli. Oduzeta im je nakon II svetskog rata, a naslednici pokušavaju da je povrate.
Muzej Ras
Čavića kuća
Nastavili smo preko trga Isa-bega Isakovića, nazvanom po osnivaču grada, preko reke Raške, do Stare Čaršije.
Prošli smo levo od Hasan Čelebi džamije ili Arap džamije i prvo ušli u malenu ulicu 7. jula. To je ulica zlatara. Ima tu i zlata i srebra, ali nisam zagledala izloge.
Verujem da bi svaka žena našla tu nešto za sebe, ali ja retko nosim nakit. Uglavnom zaboravim na njega. Jedne minđuše nosim godinama. Ne skidam ih ni kada spavam, a nakupovala sam razne na putovanjima i retko ih stavim.
Nekada ih izvadim iz kutije pa se prisetim da sam jedne srebrne kupila u Kordobi filigranske izrade, druge filigranske na Malti i puno ih volim, a opet retko nosim, pa ima tu i nekoliko pari iz Venecije od murano stakla, jedne su sa samog ostrva Murano direktno iz fabrike stakla, pa sa Sardinije od korala…
Zlato baš, baš retko nosim.
Dakle, nije to bila ulica za mene.
Zlatare u ulici 7. jula
Na čošku je Isa-begov hamam. To je bilo tursko kupatilo izgrađeno u 15-om veku u kome su mogli da se kupaju i muškarci i žene, naravno ne u istoj prostoriji. Danas tu nema kupanja, ali se u zgradu smestio lep kafić.
Još smo bili orni za šetnju pa smo nastavili dalje.
Kafić u Isa-begovom hamamu
Kafić u Isa-begovom hamamu
Produžili smo u ulicu 1. maja, nekadašnji Carigradski drum, glavnu trgovačku ulicu. Ima tu butika, kafea, pekara i raznoraznih radnjica, ali i automobila. Prometno je.
Verujem da je u prošlosti ova ulica bila srce grada, da su gužvu tu pravili ljudi. Sada je stvaraju automobili koji se polako kreću u koloni, u ovoj uzanoj, jednosmernoj ulici.
Centar je sada ipak na drugoj strani reke.
Ulica 1. maja
Izlog u ulici 1. maja
Altun Alem džamija
Produžili smo još malo, do Altun Alem džamije iz 16-og veka. Gledali smo sa ulice vitki minaret, a onda se okrenuli nazad, opet niz ulicu 1. maja.
Nismo se vratili do kraja jer smo sa leve strane ugledali stepenice ka tvrđavi ili parku koji je na mestu nekadašnje tvrđave, jer od nje nije ostalo mnogo.
Harlem lounge bar u Gradskom parku
Harlem lounge bar u Gradskom parku
Novopazarska tvrđava je građena u 15 veku kada je osnovan grad.
Na mestu gde se ukrštaju trgovački putevi Isa-beg Isaković je sagradio tvrđavu u obliku trougla, sa tri ugaona bastiona. U toku narednih vekova je tvrđava dograđivana i rekonstruisana je.
U 20-om veku je rušena prvo u vreme Balkanskih ratova, a zatim i u svetskim ratovima. U toku Drugog svetskog rata je bombardovana 1944.
Novopazarska tvrđava
Novopazarska tvrđava
Sada je tu ostao deo starih bastiona, kula Motrilja, koja ima četiri puškarnice (mušerebije), i veliki park – Gradski park.
Nedavno su arheolozi pronašli krov tamnice i temelje kasarne. Utvrđeno je da je na tim temeljima izgrađena zgrada u kojoj se sada nalazi biblioteka.
Pored biblioteke smo naišli na interesantnu izložbu o – Starim majstorima Jeni Pazara (naziv grada na turskom). Tu su opisani zanati koji su bili zastupljeni u ovom gradu: terzijski, hamamdžijski, abadžijski, kujundžijski i drugi.
Kula Motrilja Novopazarske tvrđave
Na mestu biblioteke se u prošlosti nalazila kasarna
Izložba "Stari majstori Jeni Pazara"
Obilaskom tvrđave videli smo sve što smo planirali da obiđemo u Novom Pazaru, bar za ovaj put.
Pomišljali smo u nekim momentima da li da sednemo negde na kafu, ali nam se nije pila, a ne treba raditi ništa na silu. Naročito nema potrebe piti kafu na silu.
Mantije za poneti
Ostalo je da obavimo još jednu stvar. Da kupimo mantije.
Nismo hteli da tražimo neko specijalno, preporučivano mesto, već smo, dok smo šetali gradom, primetili gde je gužva. To je uvek dobar znak. U lokalu gde ima puno ljudi hrana je sveža, a gužva je znak i da je ukusna. Vratili smo se do jednog takvog malog lokala blizu muzeja Ras.
Pazarske mantije
Pazarske mantije
Miloš i ja smo ušli unutra.
Sale me je posavetovao da kupim oko 250 g – kao burek. Nemam iskustva ni sa kupovinom bureka, a kamoli mantija.
Tražila sam 250 g, a pomalo zbunjena prodavačica mi je objasnila da mogu da uzmem koliko hoću komada. Dok sam pokušavala da saznam koliko komada bi bilo tih 250 g, ona mi je već nudila pite. Ja sam i dalje htela mantije.
Miloš je bio odlučniji. Tražio je 10 mantija. Prodavačica mu je spakovala i rekla koliko maraka da plati.
Tek nas je tu zbunila. Koliko je to u dinarima? Pitala sam. I ona se još više zbunila.
Očigledno je mislila da smo iz Bosne. Da ne komplikujem dalje uzela sam 20 mantija za mene i Saleta. Pojma nisam imala da li je to mnogo ili malo, kolika je normalna porcija, a onda sam čula devojku koja je sela sa prijateljicama i naručila 4 mantije.
Ok, znači da smo preterali. Jela sam mantije za večeru, ali i za doručak sledećeg dana. Bile su super čak i kada su se ohladile.
Kopaonik
Pogled ka centru
Žičara
Za Kopaonik nam je ostala još subota jer smo u nedelju planirali da se spakujemo i bez mnogo zadržavanja odemo u Jošaničku banju, pa kući u Beograd.
U subotu smo prvo otišli do info centra jer sam ja imala želju da ih pitam neke stvari, ali nije radio. To je bio drugi pokušaj odlaska u info centar.
Na vratima je pisalo da rade do 14.30. Ne rade!
Ostatak dana smo proveli u šetnji, ugavnom po trim stazi.
Tabla - Opasnost područje deminiranja
Priznajem, bila sam zabrinuta gde može, a gde ne, da se šeta s obzirom da nisu svuda raščišćene mine od bombardovanja 1999.
Popili smo kafu u baru Mons na ski stazi, koji radi vikendom van sezone.
Ski bar Mons
Ski bar Pajino preslo
Cena kvada - 1 h / 50 evra
Čak i van sezone rade pojedini kafići i restorani. Ne svi, ali manje je turista pa nema potrebe da sve bude otvoreno. Rade samoposluge, pošta, može da se iznajmi kvad (1 h / 50 evra)… Kasnije smo ručali u restoranu Alo Alo.
Prvi dan smo čak pomišljali da uveče odemo na piće, ali je pljusnula kiša pa smo odustali. Nismo otišli ni narednih dana. Dovoljno smo pešačili svaki dan, a u apartmanu je bilo lepo, toplo, imali smo veliki tv, wi-fi i hrane i pića da nahranimo četu.
Vila Katarina
Vila Katarina
U nedelju smo se spakovali, pa svratili do tezge sa lokalnim proizvodima. Već smo videli da tu ima svakakvih lepih stvari, ali smo kupovinu ostavili za kraj.
Kupili smo sušene vrganje, na koje sam se primila od kada smo ih kupili na Staroj planini. Špajz nam miriše na njih.
Kupili smo i vino od borovnica, koje nisam nikada pila, a svidelo mi se pa planiram da nastavim 😊
Jošanička banja
Banja na obalama reke Jošanice
Sa Kopaonika smo se spustili do Jošaničke banje da vidimo gde je Spomen-soba posvećena Milunki Savić. Svečano je otvorena otprilike nedelju dana pre našeg dolaska na Kopaonik. Na svim fotografijama sam videla ili unutrašnjost prostorije ili spomenik.
Nije mi bilo jasno gde je zgrada u kojoj je spomen-soba. Pokušavala sam da nađem informacije na internetu – tačnu adresu, kao i radno vreme. Info centar, kao što već rekoh, nije radio. Da zovem turističku organizaciju Raška bilo je već kasno. Bila je nedelja. Krenuli smo sa idejom da pitamo nekoga u samoj banji.
Čim smo u Jošaničkoj banji prešli reku Jošanicu, gde se put nastavlja ili levo ili desno, videli smo pravo ispred parkirane automobile i jedno slobodno mesto, kao nas da je čekalo. Tu smo se smestili i već odatle sam videla da se nazire veliki spomenik.
Videli smo i table koje upućuju da se banjski kompleks nalazi sa suprotne strane, ali prioritet je bila Milunka Savić.
Spomenik Milunki Savić
Spomenik Milunki Savić
Otišli smo prvo do spomenika. Tu smo shvatili da je spomen-soba tačno ispod samog spomenika. Stepenicama može da se siđe sa leve ili desne strane, potpuno je svejedno, a tu ispod je ulaz.
Bio je zatvoren jer radi samo radnim danima do 14 h.
Bilo mi je krivo što je nećemo videti, mada mi je laknulo što ne radi nedeljom do 14 h jer bih onda ja bila glavni krivac zbog mog kasnog ustajanja. Opet, da je sve idealno došla bih do informacije o radnom vremenu na vreme i ustala bih ranije. Ovako smo mogli samo da slegnemo ramenima i kažemo – neki drugi put.
Žena koja je odsekla kosu i u rat se prijavila kao muško.
Ranjena je u grudi pa je otkriveno da je žena. Vojvoda Putnik je savetovao da ne ratuje, a ona mu je rekla: "Vojvodo, hoću pušku!"
Razmišljala sam o logici radnog vremena od 10-14 h. Privatni kafić na ski stazi na Kopaoniku radi vikendom jer tada ima šanse da neko tu dođe. Zašto bi bilo drugačije sa muzejima i spomen-sobama?
Onima koji odlučuju o radnom vremenu spomen-sobe očigledno nije bitno kada bi normalnom svetu moglo da odgovara da dođu. Radnim danima ljudi rade, a oni koji ne rade neće ni doći jer uglavnom nemaju novca za bilo kakva putovanja. Većina muzeja u svetu radi vikendom, a neradni dan bude najčešće ponedeljak, ponekad utorak.
Produžili smo ulicom uz reku Jošanicu ka banjskim zgradama.
Kej uz Jošanicu je uređen u delu gde su banjske zgrade, a u blizini spomenika se upravo radi. Videli smo majstore na delu.
Reka Jošanica
Reka Jošanica i para od termalne vode.
Obnavlja se ova banja poslednjih nekoliko godina. Obnovljen je stari hamam, kao i novo kupatilo iz 1935, izgrađen je akva-park, uređen park u centru. Još kada bi bila izgrađena gondola do centra Kopaonika, nadaju se meštani, imali bi puno turista zimi, onih koji bi malo da skijaju, malo da se kupaju u termalnoj vodi.
Stari Hamam je omalena zgrada iz 18-og veka, koja je nedavno obnovljena. Turci su znali za blagodeti izvora Jošaničke banje, ali ne samo oni. Postoji verovanje da su čak i Rimljani dolazili ovde na kupanje.
Stari hamam i novi bazen
U prvoj polovini 19-og veka je banjska voda ispitivana na Bečkom medicinskom univerzitetu na zahtev kneza Miloša.
Josif Pančić je za nju rekao da je „Najtoplija u Jevropi“.
Između dva svetska rata Jošanička banja je postala moderno turističko mesto pa je izgrađeno Novo kupatilo 1935.
I ovaj objekat je obnovljen nedavno, a zadržan je spoljni izgled.
Novo kupatilo iz 1935.
Žuto Novo kupatilo i beli stari hamam
Banja ima 5 lekovitih izvora, a glavni izvor je temperature 77-78°C i daje 7 litara vode u sekundi.
Iznad šetališta je crkva Uspenja presvete Bogorodice iz 19-og veka. Miloš je pomišljao da krene ka njoj ali je bio neodlučan, a ja nisam bila nešto zainteresovana. Malo nam je elan splasao.
Kumovi
Znala sam i da je rodna kuća Milunke Savić u selu Koprivnica nedaleko od Jošaničke banje. Internet kaže 7 km, a google maps 5 km. Svejedno. I to smo ostavili za neki drugi put.
Povratak
Seli smo u kola i preko Ušća i Kraljeva izašli na autoput Miloš Veliki koji sam prvi put videla a da to nije u sred noći ili da ga nisam prespavala. Obično sam se vozila ovim autoputem u neko zlo doba noću kada sam išla po turističke grupe u Čačak, Kraljevo. Ovoga puta sam bila odmorna i nije mi smetalo što novi auto-put još nema pumpe. Mada, kafa usput ne bi škodila…
Tvrđava Maglič
Autoput Miloš Veliki
Miloš je naprotiv gunđao.
Nikako mu nije bilo jasno šta tražimo na tom auto-putu. Smatrao je da bi brže stigli preko Crljena tj. Ibarskom magistralom. Komentarisao je kako u stvari i ne zna gde smo i gde ide taj auto-put.
Sale je pokušao da ga odobrovolji da smo tu da bi on, naš kum Miloš (inače Obrenović), video auto-put Miloš Veliki. To nije pomoglo.
U jednom momentu je tiho prokomentarisao da na Ibarskoj ima kafana i da smo mogli da pojedemo pljeskavicu. Možda je to bio ključni problem. Saša je bio srećan što vozi po dobrom asfaltu, što ima prostora za prijatnu vožnju, tj. što se ne vuče u jednoj traci na Ibarskoj. Pauzu smo mogli da pravimo i pre auto-puta ali nikome od nas se tada nije stajalo.
Možda to promenimo neki sledeći put, bar zbog kafe… ili zbog kuma…
Nova informacija:
Na veb-sajtu TO Raška je 10. februara 2021. napisano da će Memorijalna soba Milunke Savić biti otvorena i vikedom od 10-14 h.
Kupola Rajhstaga, East Side Gallery, muzej zida kod graničnog prelaza Čekpoint Čarli, skvotovi…
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments