25 Jun Gruzija – Batumi
Gotovo sve što sam planirala da vidimo u Gruziji nalazilo se istočno od Kutaisija. Sve osim Batumija.
Nije nam bio usput, ali sam u Batumi zaista želela da idemo.
Kakav je Batumi?
Moderni Batumi
To je grad u kome niču soliteri na obali Crnog mora.
Ko bi rekao da će me privući!
A opet, kako sagledati Gruziju ako se ne sklope sve kockice – priroda, manastiri, stari gradovi…i moderni Batumi 😉
Put ka Batumiju
Batumi – šetalište uz obalu
Na putu ka Prometejevoj pećini, a naravno i u povratku, bilo je krava, svinja, pasa lutalica. I to onako po sred puta, kao da je to njihovo mesto.
Možda i jeste.
Kod Kutaisija smo izašli na autoput. Nije baš da je celim putem autoput. Malo ga ima, a malo se ide kroz neka naselja, sela, pa ga opet ima, pa nema…
Tu su nas iznenadile krave skakačice.
Sredina autoputa je izdignuta. To je uzano ostrvo između dve trake na kom ima trave, a gde ima trave… krave pasu.
Bili smo u čudu kako su se tu popele.
Onda su dve skočile na put u našu traku. Sale je počeo naglo da koči i da skreće u desnu traku. Srećom nije bilo drugih vozila u blizini.
Stari Batumi
Pa one skaču! Šta im teško da se penju na sred puta…
Na autoputu smo posle videli i traktor. Posle skakačica, ništa nam više nije bilo čudno.
Vozili smo se kroz ravnicu, a u daljini su se videle planine pod snegom. Lepa je to bila vožnja.
Dolazak
Na obali Crnog mora
Na ulazu u Batumi smo stali da natočimo gorivo.
Pumpadžija je pokušao Saletu da objasni da bi uračunao i bakšiš za sebe. Bio je to simpatičan čikica, nenametljiv, nasmejan.
Sale nije do kraja shvatio šta hoće. Tražio je od mene keš za lika, a gorivo smo platili karticom. U stvari smo ga častili i kešom i karticom jer je on na njoj zaokružio cifru. To je ono što je pokušavao da objasni, a na kraju i uradio. Shvatili smo tek kada mi je stigao sms od banke.
Sve je to bilo ok. Gorivo je jeftinije nego kod nas, a i ta čašćavanja su bila sitna.
Hotel Orbi City
Mi smo bili u srednjoj zgradi, u A.
Batumi se zaista razlikuje od ostalih gradova koje smo videli u Gruziji. Duž obale se nižu moderni oblakoderi, a grade se i novi. U jednom takvom smo spavali, u jednoj od zgrada kompleksa Orbi City. Rezervisala sam ga na booking.com-u.
Na linku možete videti izbor smeštaja u jednoj od zgrada Orbi City – hotel Orbi City.
Naš apartman je bio nov, moderan, a jeftin.
Sve sobe koje sam videla u tim zgradama su bile iste – nove, plavo-bele. Iz komentara sam zaključila da postoji tu neka fora, da se ključ izgleda ne uzima na recepciji.
Dobila sam poruku na WhatsApp-u koji soliter je naš, sa sve fotkom na kojoj su zgrade obeležene sa dopisanim A, B, C, kao i broj sobe.
To je, kao što sam već napisala, jedini smeštaj u kome nismo imali doručak, a i jedini u kome nismo imali obezbeđen parking. Ipak, nisam mogla da odolim. Rezervisala sam ga. Bio je to savršen apartman za nepunih 27 evra za dve osobe.
Nije bio problem da u ulici iza nađemo mesto za kola.
Naša soba u hotelu Orbi City u Batumiju
Naša soba u hotelu Orbi City u Batumiju
Prišli smo recepciji, ali ključ tu nismo dobili. Objasnili su nam da treba da idemo na malu recepciju. Ne baš pravu… Bio je to momak za stolom, sa kompjuterom, u proširenju hodnika.
Ispalo je da broj sobe koji mi je poslat na WhatsApp nije naš. Nije na moje ime. Par minuta razgovora sa devojkom koja mi je poslala instrukcije i sve je bilo rešeno. Dobili smo ključeve.
Naša soba je bila na 45 spratu. Ukupno ih je 55 u zgradi ako je verovati guglu. Ja sam iskreno zaboravila koliko ih je, a znam da nismo bili među poslednjim.
Na sajtu kompleksa piše da je najveći na svetu i da te tri kule (mi bili u srednjoj) imaju preko 9.000 apartmana.
Plaćanje? U agenciji.
Kojoj sad agenciji?
Javila se ona ista devojka i rekla u koju sobu da dođemo da platimo. Bila je to kancelarija. Očigledno su iznajmili određeni broj soba. Prodaju ih kao agencija, a tu im je i kancelarija. Meni je to bilo sasvim ok.
Pogled sa 45-og sprata
Žurilo mi se da platim i da što pre odemo u centar, koji je oko 3 km dalje.
Objasnila sam to zbunjenoj devojci.
“But it’s raining.”
Da, ali ja želim da vidim Ali i Nino kako se kreću. Pročitala sam na par mesta da se to dešava svako veče u 19 sati.
“They are moving… all the time.” I dalje me je gledala kao da samnom nešto nije u redu.
Da, da, ne treba verovati svemu što pročitate na internetu. Najveći je problem što se neke informacije prepisuju…
Možda bih ja i dalje insistirala da idemo, ali ne samo da je kiša sve jače padala, već je počela oluja.
Potraga za hranom
Sunčan dan i još lepši pogled sa 45-og sprata.
Pogled na zgradu levo i visina je jasnija…
Odustala sam. Ostajemo u hotelu.
Videla sam u liftu reklamu za restoran Panorama. Na fotografijama je izgledao lepo. Imao je direktan poged na more. Jeste da je već pao mrak.
Krenuli smo da ga tražimo.
31. sprat. Nema restorana. Ma ne 32 je sprat. Opet ništa…
Otišli smo na recepciju gde smo saznali da taj restoran uopšte nije u našem soliteru. A napolju je vetar nosio sve pred sobom.
Ugledali smo kod lifta momka koji nosi Glovo paket. Spasonosno rešenje!
Registrovali smo se na njihovom sajtu. Sledeći problem je bio što nikako nisam uspevala da platim karticom dostavu, a keša u larijima nisam imala mnogo. Jedino smo mogli da menjamo lokal.
Izabrala sam jeftiniji restoran iz koga smo naručili gruzijska jela – jedno sa mesom i krompirom (ništa egzotično), a drugo od pasulja u kome je, kao i u većini gruzijskih jela bio korijander. Neki ga ne vole. Meni je ok.
Naručila sam i jednu celu lepinju. Zgodno je poslužila uz pasulj, ali i kao doručak.
Hrana nam je brzo isporučena, direktno do naših vrata.
Obilazak Batumija
Pozorište i Neptun
Naredno jutro je bilo mirno, vedro. Pogled na more sa naše terase, sa 45-og sprata fantastičan.
Spakovali smo se, vratili ključeve i krenuli kolima ka starom gradu.
Nije više bilo ni kiše, ni vetra. Zasijalo je sunce. Čak je bilo toplo za kasni novembar.
Parkirali smo na trgu Evropa, na kom je Medejin spomenik. Problem je bio što nisam bila sigurna da li se plaća parking, ni kako se plaća, a nismo više imali ni keša u lokalnoj valuti.
Potražili smo menjačnicu, u nadi da nećemo platiti kaznu. Tako smo prošetali kroz stari grad.
Iznenadilo nas je što u Gruziji više ima menjačnica za kripto valute nego onih klasičnih.
Medeja
Našli smo najzad jednu, a zatim i info centar gde smo saznali da se parking plaća na automatima na ulici, ali automate videli nismo.
Odustali smo. Sa novcem u novčaniku mogli smo i na plaćeni zatvoreni parking biže obali. Glavni cilj su mi i onako bili Ali i Nino, kao i Alfabet toranj.
Alfabet toranj
Alfabet toranj Batumi
Prvo smo otišli do tornja.
Tu smo pili kafu i jeli – ja kolač, a Sale doručak.
Ulaznica: 20 larija po osobi. Panoramski lift vozi gore.
Lokal u tornju
Toranj je visok 130 m. Ukrašen je spiralnim trakama na kojima su slova gruzijskog alfabeta. Kao DNK. Predstavljaju jedinstvo ljudi Gruzije i njihovog pisma.
Njihovo pismo ne liči ni na jedno drugo. Slova ima 33. Sva su jednaka. Nema velikih i malih.
Gruzijska slova su za mene totalna egzotika!
Meni se toranj svideo. Pogled na more i zaliv sa visine, udoban kafić…vrede svaku paru.
Za radno vreme, još fotografija i detalja kliknite na link – Alfabet toranj.
Ali i Nino
Ali i Nino
Na obali su bili Ali i Nino. Kreću se…stalno… Sastaju se, pa se rastaju.
Neću lagati. Mene je u velikoj meri ta skulptura privukla da se zaputimo u Batumi. Znam da je glupo. Nije to kratak put. Nije to bio jedini razlog, ali mi jeste bio važan.
Skulptura je moderna i nije me razočarala. Interesantna je. Možda ne vredi puta u Batumi, ali kao što sam već naglasila ipak nije bila baš jedini razlog.
Ali i Nino
Evo kako izgleda kada se kreću i prolaze jedno kroz drugo i udaljavaju se:
U realnosti se kreću sporo, ali niko na internetu nema strpljenja za to…
A ko su Ali I Nino?
Ali je bio musliman iz Azerbejdžana. Nino Gruzijka, hrišćanka. Zavoleli su se. Njihova ljubav je bila jaka.
Međutim… Ali gine prilikom odbrane Bakua.
Oni su junaci istoimenog romana Kurbana Saida.
Spomenik je delo umetnice Tamare Kvesitadze.
Batumi na Crnom moru
Batumi – šetalište uz obalu
Šetali smo uz obalu.
Koliko je Batumi drugačiji od svega što smo videli u Gruziji!
Bio mi je interesantan, ali Tbilisi mi je ipak lepši.
Puno puta sam se na putovanjima, u nekom novom gradu, zapitala da li napipavam slona… Znate ono kad mu neko pipa uvo, a neko drugi rep i imaju različita mišljenja o tome kako slon izgleda… Tako se ja osećam na svakoj destinaciji dok ne vidim malo više 🙂
Nepoznata žena se uvalila u kadar
Takvi su Batumi i Kutaisi, koje smo do tada videli. U istoj su državi, a tako različiti.
Već na prvi pogled smo mogli da vidimo da je Gruzija zemlja kontrasta…
Bilo je vreme da nastavimo dalje, da “napipamo” još neko parče i da pokušamo da sklopimo puzzle.
Krenuli smo ka Goriju.
Kutaisi – prvi utisci, prva gruzijska hrana.
Šta obići u okolini Kutaisija?
Od zapada ka istoku Gruzije – Muzički park, manastir Katski stub, rudarska Čiatura, privatna vinarija.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments