10 Apr Harkanj – Šikološ – Vilanj
Vilanj je najjužnija vinska regija u Mađarskoj. Najtoplija je i najsunčanija. Zbog klime i tla tu se prave odlična crvena vina.
Volite li da pijete vino?
Ja sam zbog vina izabrala destinaciju, pa smislila celo putovanje oko tog jednog malog mesta.
Mađarska Baranja
Poželela sam da putujemo u neku Mađarsku vinsku regiju. Neku koja nam je blizu. Gledala sam mapu, pretraživala mesta, gledala fotografije. Tako sam ugledala fotografiju malenih kuća u nizu. Bio je to Vilanjkevešd.
Tu ćemo da putujemo!
Vilanjkevešd
Brzo sam otkrila da je u blizini banja, pa tvrđava, Mohač… u Pečuju smo već bili, ali sam kasnije odlučila da se i tamo vratimo.
Sve sam to želela da vidim kada bude lepo vreme, ali… onda sam pročitala da se u Mohaču održavaju poklade, kada Bušari teraju zimu, pa sam zaključila da ja to moram da vidim. Jednostavno smo morali da putujemo u februaru.
Putovanje u Mađarsku kolima
Evo šta je potrebno za put iz Srbije u Mađarsku:
Dokumenta:
Za prelaz graničnih prelaza, a prelazili smo različite u odlasku i povratku, potrebni su samo pasoš i saobraćajna dozvola.
Za stanovnike Srbije nije potrebna zelena karta osiguranja, ni međunarodna vozačka dozvola.
Što se epidemiološke situacije tiče, na ulazu u Mađarsku nije potrebno ništa. Nikakvi sertifikati, ni testovi. Opet za građane Srbije. Ne znam kakva su pravila za putnike iz drugih zemalja.
Prešli smo Dunav kod Baje
Putarina:
Ako planirate da koristite auto-put u Mađarskoj, makar i kratku deonicu, potrebno je platiti elektronsku vinjetu (putarinu). Rešila sam da je platim online. To možete obaviti na sledećem linku – e-vignette.
Prvo se registrujte na sajt i sledite instrukcije.
To mi je delovalo najjednostavnije. Potvrdu sam imala na mobilnom. Sačuvala sam dokument na google drive-u i kliknula da bude dostupan offline.
Putno osiguranje sam takođe platila online.
Rešila sam da ne koristim internet dok sam u romingu, pa sam najzad aktivirala offline mapu na telefonu. Samo sam sačuvala segment južne Mađarske i dela Vojvodine. To ranije nisam radila, a praktično je.
Smeštaj
Smeštaj sam rezervisala otprilike nedelju dana pred put. Računala sam da u februaru ne moram da žurim, ali… svi dobri, a jeftini smeštaji koje sam videla mesec dana ranije su već bili zauzeti.
Jedini pristojan smeštaj koji je ostao kao opcija je bilo neki apartman u banji Harkanj. Nije bio loš. Dobro su grejali, bilo je čisto. Sale se žalio na jezivo loš internet i nezgodno postavljen tv, zbog čega je ekran bio taman ako ga gleda sa mesta sa koga je jedino mogao. Meni je sve to, za takvo kratko putovanje, bilo nebitno.
Uvek savetujem da se smeštaj rezerviše ranije. Uglavnom tražim onaj koji ima opciju otkazivanja. Tako je najveća šansa da se nađe dobar smeštaj za malo novca ili bar za pristojne pare. Samu sebe nisam poslušala ovoga puta!
Polazak
Ako krenete na put rano, ima šanse da nešto vidite i taj prvi dan.
Plan mi je bio da odmah obiđemo zamak u Šiklošu. U februaru rano pada mrak, pa je radno vreme kraće. Mi ipak nismo krenuli previše rano. Hteli smo da budemo odmorni. Ako vam rano ustajanje nije problem, onda krenite što ranije i iskoristite i taj prvi dan maksimalno.
Da smo se pred put adekvatno pripremili možda bi i mi krenuli ujutru. Pre svega sam na dan polaska morala da se prepakujem, jer sam pokušala u najmanju putnu torbu, da zapakujem najdeblje džempere koje imam.
Onda sam se setila da za Saleta nismo vadili EU zeleni sertifikat. Izgubili smo nešto vremena oko toga. U Mađarskoj nam ga niko nigde nije tražio. Ni u muzejima, ni u restoranima.
Kasnili smo u polasku, ali nam nije bilo bitno. Ipak je to privatno putovanje.
Put do Harkanja
Do Harkanja se može doći na nekoliko načina – preko Hrvatske, preko Sombora ili Bajmoka.
Most preko Dunava kod Baje
Putovanje preko Hrvatske sam odmah odbacila zbog dodatne granice tj. dodatna dva granična prelaza.
Preko Sombora smo rešili da se vratimo, ali ne i da putujemo prvog dana.
Putanju preko Bajmoka smo izabrali jer nam odgovara da idemo što je duže moguće auto-putem. Sećamo se da je dalje do Pačira bio dobar put, kada smo tu išli na roze jezero. Kroz Mađarsku su i sporedni putevi uglavnom odlični, a jednim delom je auto-put.
Odluka se posle pokazala kao odlična. Opet bi izabrali istu putanju.
Beograd – Harkanj: 340 km
Put od Beograda do Harkanja je trajao otprilike 5 sati.
Pauze:
Jednu kratku pauzu smo pravili na OMV-u pre Bačke Topole, pred izlaz sa auto-puta.
Dužu pauzu, gde smo lagano popili kafu, pravili smo posle Batoseka, kada smo se u Mađarskoj uključili na auto-put.
OMV u Mađarskoj
Granica:
Na graničnim prelazima Bajmok i Bačalmaš smo bili jedini i brzo smo prošli. Tačnije, na mađarskom prelazu su tražili da se parkiramo sa strane i otvorimo gepek. Nisu pregledali torbe, ali su nas pitali za cigarete.
U Mađarsku sme da se unese samo 40 cigareta po osobi (2 standardne pakle). Ako ponesete više, platićete kaznu.
Šikloš
U Harkanj smo stigli popodne, a ja sam forsirala da odmah odemo u Šikloš da obiđemo tvrđavu.
Šikloš je blizu. Udaljen je od Harkanja samo oko 5 km. Znala sam da imam puno toga u planu za naredne dane. Bilo je dobro dok je dan i dok je lepo vreme, da požurimo.
Ostavili smo prtljag i u roku od pet minuta krenuli.
Tvrđava
Šikloš tvrđava
Kapija tvrđave Šikloš
Tvrđava je sagrađena na uzvišenju. Okružena je zidinama.
Nije mnogo ostalo do zatvaranja, ali videli smo najveći deo. Ono što smo propustili su prostorije za mučenje i zatvor. Nije mi to bilo bitno. Bila sam zadovoljna onim što smo obišli.
Cena ulaznice je 1000 forinti (manje od 3 evra). Može da se plati karticom.
Na oficijelnom sajtu je cena viša. Ne znam da li je i ovde bio u toku neki popust. Nismo se bunili. U stvari, tek sam kasnije videla šta piše na sajtu.
Sveže informacije proverite na linku – Tvrđava Šikloš.
Sa tvrđave
Top u dvorištu tvrđave
Tvrđava Šikloš je tokom vekova menjala vlasnike. Pripadala je različitim plemićkim porodicama.
Prvi put se pominje krajem 13. veka kada je pripadala porodici Soklyosi. Vek kasnije, kralj Žigmund im je oduzeo dvorac i imanje. Vlasnici postaju porodica Gara. U 15 veku su sagradili utvrđeni zamak sa bastionima i visokim zidinama.
U 16 veku je tadašnji kralj ovaj zamak poklonio Emery Perenyi-u kraljevskom zapovedniku. Njegova supruga je bila Dorotea Kanjiška (Dorothy Kanizsai). Ona je tu okupljala ćerke plemića da bi ih podučavala. Nije postojala za njih mogućnost za drugi način školovanja.
Nakon Mohačke bitke Dorotea Kanjiška je otišla na bojno polje da sahranjuje mrtve. Po njoj muzej u Mohaču nosi ime.
U tvrđavi
U južnom krilu možete videti nišu u kojoj se Dorotea Kanjiška molila.
U tom krilu je prikazan renesansni nameštaj, zatim oružje, oklopi, odeća… od srednjeg veka do početka 18 veka.
Dorotea Kanjiška u tvrđavi.
Na drugom spratu južnog krila su izložbeni prostori manjina, pa je tu Srpska izložba u kojoj nije bilo svetla. Pokušali smo sami da ga upalimo, ali sijalica nije radila.
Srpska izložba
Ispod je vinski podrum.
Između istočnog i južnog krila je kapela. Možete je videti sa visine, baš kako su mise pratili plemići.
U istočnom krilu je izložba savremenih slika. Ne znam da li je to privremena ili stalna postavka.
U tom krilu smo izašli na veliku terasu sa koje je lep pogled na okolinu.
Posebni ulazi u južnom krilu su namenjeni za zatvor i za prostor za mučenje.
Današnji izgled zamka je uglavnom iz 18. veka.
Centar Šikloša i Srbi u Baranji
Htela sam malo da prošetamo po Šiklošu, ali Sale baš nije imao entuzijazam. Vozio je dobar deo dana pa mu ne zameram.
Malkoč-begova džamija
Gradska kuća u Šiklošu
Ipak smo otišli do Malkoč-begove džamije sagrađene u 16. veku. Nalazi se iza Gradske kuće, kod koje smo parkirali kola.
Išli smo još i do srpske pravoslavne crkve posvećene Svetom Dimitriju. Bila je zatvorena.
Srba je sada u Baranji malo. Bilo ih je tu naseljenih još u 14. veku. Sa Čarnojevićem, u vreme Velike seobe, stigao je veliki broj. U mnogim mestima su čak činili većinu stanovništva.
Širom Baranje su gradili pravoslavne crkve i kapele. Bilo ih je preko četrdeset.
Nije tu život bio lak.
U Pečuju, glavnom gradu Baranje, je krajem 17. veka donet ukaz da Srbi ne mogu da žive u gradu. Neki su se iselili, a neki su primili katoličku veru.
Srpska pravoslavna crkva posvećena Svetom Dimitriju
Na kraju Prvog svetskog rata srpska vojska je zauzela Pečuj. 1920. je potpisan Trianonski sporazum po kome su određene granice države. Srpska vojska odlazi godinu dana kasnije.
Nakon toga su održani protesti i osnovana je Baranjsko-Bajska Srpsko-Mađarska Republika, čiji je predsednik bio slikar Petar Dobrović, rođen u Pečuju.
Ta Republika nije priznata. Postojala je samo sedam dana.
Srba je u Baranji bio veliki broj do 1920, do optacije. Tada se sele u Maticu, u novoosnovanu državu kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Obećano im je mnogo, a pruženo malo.
Od 19.000 Srba u Mađarskoj, odselilo se 12.000. Mnogi su se nakon toga asimilovali sa lokalnim stanovništvom.
U nekim mestima ih je sada mali broj.
U pojedinim selima je ostala crkva, a Srba više nema.
Šikloš
Htela sam ja još neki korak dalje kroz Šikloš, do pešačke zone, ali čim sam videla Sašin izraz lica odustala sam.
Računala sam da ćemo se vratiti tu jedan od naredna dva dana.
Nije se desilo.
U povratku smo u Harkanju kod kulturnog centra videli upaljenu lomaču i čuli pesmu. Poklade se obeležavaju i tu u banji.
Termalna banja
Mada Harkanj ima dužu banjsku tradiciju, Šikloš je takođe banjski grad. Termalna banja se nalazi južnije od tvrđave. Ima 13 bazena – 4 na otvorenom i 9 unutra. Zatvoreni bazeni su mali, nisu predviđeni da se tu zapliva.
Nismo je posetili.
Zimsko radno vreme
(1. septembar – 31. maj)
Od nedelje do četvrtka: 10:00 do 20:00 (Zatvaranje banje: 19:30)
Petak, subota: 10:00 do 22:00 (Zatvaranje banje: 21:30)
Letnje radno vreme
(1. jun – 31. avgust)
Od nedelje do četvrtka: 09:00 do 20:00 (Zatvaranje banje: 19:30)
Petak, subota: 09:00 do 22:00 (Zatvaranje banje: 21:30)
Dnevna karta za odrasle:
Radnim danom 3.650 Ft, vikendom 4.000 Ft
Još informacija o ovoj banji možete proveriti na linku – Siklos Thermal Spa.
Vilanj
„Za pijenje postoji jedan zakon: bilo kada, bilo gde, bilo kako. Za ozbiljno vreme, za ozbiljnog čoveka i za ozbiljan narod toliko je dovoljno.“
„Zimi možeš piti pored peći, u kuhinji, napolju na snegu, u krčmi ili za pisaćim stolom. Možeš piti i na uličnom trgu, ako cugneš iz flaše onako napamet, kao što se kaže. Možeš piti i u svojoj osamljeničkoj sobi, možeš piti i u postelji i u kadi za kupanje. I sve je to u redu.“
Bela Hamvaš
„Filozofija vina“
Kaberne frank
Od tri mesta koja su blizu jedno od drugog i mogu da se obiđu u istom danu, Vilanju sam se najviše radovala. Obišli smo ga drugog dana, posle Pečuja.
Pečuj prvobitno nije bio planiran, ali kada smo prvi put bili tamo nismo ušli ni u jedan muzej. Sada je bila šansa da to ispravimo. Išli smo u Žolnai kulturni kvart, gde smo obišli tri kolekcije.
O Žolnai kulturnom kvartu ću pisati poseban post.
Odustala sam od centra i daljih obilazaka zbog Vilanja.
Šta videti i raditi u Vilanju i okolini?
Vilanju smo prišli sa severne strane. Zaključila sam da je najbolje da prvo vidimo Vilanjkevešd, pa park skulptura na otvorenom sa jugo-zapadne strane mesta, a tek onda da prošetamo kroz Vilanj.
Sunce rano zalazi, a bilo je lepo vreme. Želela sam da sve to vidim, a i fotografišem po danu. Vino može da se pije i kada padne mrak.
Palkonja (Palkonya)
Dok smo se vozili po brdovitom predelu, ugledala sam kuće koje su mi ličile na one sa fotografije. Tražila sam da stanemo. Ipak, to nije bilo selo koje sam očekivala. Stali smo u selo Palkonja. I ono je puno vinarija, kojih ima u malim kućama sličnim onim u Vilanjkevešdu.
Sledeća stanica je bio Vilanjkevešd. Stvarno je slikovit. Poželela sam da se tu zadržimo, ali nisam htela da propustim sam Vilanj.
Vilanjkevešd
Nastavili smo dalje. Spustili smo se sa brda, prošli kroz Vilanj i došli do parka skulptura koji je tačno ispod brda. Na uzvišenju je platforma sa koje mogu lepše da se sagledaju.
Ono što nisam očekivala je da se plaća ulaz. Kako se ceo prostor video i bez ulaznice zaključila sam da nije nešto za šta bih platila. Do platforme vodi poprilično stepenika. Kada bi uz ulaznicu dobili lift do platforme, platili bi. Ovako smo odustali.
Park skulptura
Već na prvi pogled mi naša Bukovička banja, sa mermernim skulpturama u svom parku, deluje bolje.
U Vilanju
U Vilanju smo, kao i svi, parkirali uz ulicu.
Prvo smo malo prošetali. Zaključila sam da bi bilo dobro da ručamo negde, a uz hranu da pijemo. Tako smo umesto u neku od brojnih vinarija rešili da odemo u klasičan restoran.
Vilanj
Zamalo da uđemo u jedan, u koji su ušli neki mladić i devojka. Ispred je bio ispisan meni koji me je odbio – falafel, njoke… i sl. Volim ja i falafel i njoke, ali mi je glupo da u mađarskom selu punom vinarija jedem falafel. Ne ide!
Tražila sam lokalnu hranu.
Naišli smo sa druge strane ulice na restoran, u čijoj je bašti bilo puno ljudi. To nas je privuklo. Navučeni su bili providni najloni i uključene grejalice pa nam je bilo ok da tu sednemo. Restoran se zove Hétfogás Fogadó. Hrana domaća, lokalna. Dovoljna nam je bila gulaš supa, koja je stigla u kotlićima.
Gulaš čorba
Recenzija Gordona Remzija
Dok smo je čekali pročitala sam na papirnom podmetaču da je baš tu bio Gordon Remzi u oktobru i pohvalio u New York Times-u domaću hranu tog restorana kakvu kuvaju bake. Pohvalio je i osoblje.
Sale nije neki vinopija. On je naručio lozu, što je ok. I to se uklapa u priču o vinogradarskom kraju. Ja sam se opredelila za kaberne frank. U stvari sam želela sva vina da probam po kojim je Vilanj poznat, ali ne u jednom danu. Neke flaše sam ponela u Beograd.
Loza i mnoogo ljuta papričica
Vilanjska vina
Vilanj je poznat po crvenom vinu. To je najjužnija vinska regija u Mađarskoj, jedna od čak 22. Najtoplija je i pogodna za gajenje vinove loze za crvena vina. Leta su ovde duga, zime blage.
Izgeda da je tajna dobrog vilanjskog vina pre svega u tlu. U okolini su termalne banje. Dakle, pod zemljom su topli izvori, pa je sama zemlja topla, a i sastav joj je takav da odgovara vinovoj lozi.
Vinograd
Kažu da je Vilanj mađarski Bordo. Kroz selo su naređane vinarije, sve jedna do druge. Ispred nekih su stolovi, kod drugih korpe sa flašama vina. Baš to daje šarm Vilanju. Leti je sigurno još lepše.
U Vlanju se pije vilanj frank, kaberne frank, plava frankovka, kadarka, portugizer… kaberne sovinjon, merlo…
Francuske sorte odlično uspevaju – Kaberne sovinjon, merlo, kaberne frank.
Vino iz premijum i super-premijum kategorije od čistog kaberne franka nazvano je – vilanj frank (Villanyi Franc) .
Vilanj frank – iz tvrđave u Šiklošu
Još su rimljani ovde gajili vinovu lozu i pravili vino, ali ta je tradicija gotovo zamrla, naročito u tursko vreme. Tek su je u 18. veku obnovili Nemci (Švabe), koji su se tu doselili. Doneli su portugizer, koji sada ovde pravi verovatno svaki vinar. Toliko je ovo vino popularno u Vilanju.
Još jedna popularna sorta je kadarka. Nju su doneli Srbi. Prvobitno se zvala – „skadarka“.
Veoma rasprostranjena sorta grožđa je plava frankovka – kekfrankoš. Po legendi, Napoleonovi vojnici su vino od tog grožđa plaćali plavim francima, koji su bili jača valuta od lokalne. I ova je loza u Mađarsku stigla iz Nemačke, iz Frankonije. Verovatnije je da je nazvana po regiji iz koje potiče.
Muzej vina
Još jednu želju sam imala za taj dan. Htela sam u muzej vina koji je odmah iza našeg restorana. Čitala sam da porodica koja je vlasnik muzeja, pravi neka neobična vina. Ima ih od začinskog bilja, a i od raznog voća – od badema, smokvi, jagoda…
Ipak, muzej vina je bio čist promašaj.
Muzej vina u Vilanju
Na ulazu su nam naplatili karte – 700 forinti po osobi i objasnili da sami obilazimo i da je zabranjeno fotografisanje, da imaju kamere koje nas snimaju.
Dobili smo mali, memljivi podrum u kome nema vođenja, nema objašnjenja osim na mađarskom, nema fotografisanja. Možda te stare mašine u podrumu imaju vrednost. Meni nisu značile ništa, jer tu nije bilo načina da saznam bilo šta o njima.
Bila sam dovoljno razočarana da nisam više imala želju ni da kupim neko od onih neobičnih vina.
Da rezimiram.
U Vilanj treba ići. Ja bih se rado vratila i pila njihova vina. Muzej vina ne preporučujem.
Za hedoniste
Ako imate dublji džep i volite luksuz, možete odsesti u hotelu vinarije Atilla Gere-a (A. Gere) – Crocus 4*.
Tu možete uživati u njihovom wellness-u – u bazenu, saunama, vinoterapiji…
Vinoterpija su tretmani lica i tela na bazi grožđa i vina.
Vinarija ima i svoju kozmetiku. Od ekstra devičanskog ulja iz semenki grožđa stvorena je kozmetička linija Grapelove. I naravno, možete uživati u vrhunskom vinu.
Ako dođete sredinom juna možete čak prisustvovati internacionalnom Gere Jazz Festivalu koji organizuje ova vinarija.
I još nešto, ovu vinariju je preporučio Rolls-Royce klub u svojoj publikaciji: „Strive for Perfection: The Royal Edition“.
Posetite i vinariju Józsefa Bocka, čiji je vinski podrum površine 5.000 m2. U tom podrumu je okrugla dvorana, koju zovu “Bock-ova kapela”, fantastičnog ambijenta, ali i akustike.
Harkanj
Od svih mesta, najmanje smo upoznali Harkanj, mada smo tu spavali.
Harkanj banja
Neobična klupa u Harkanju
Harkanj je banja. Tu nema sumnje. Banjski kompleks sa bazenima je u centralnom delu mesta.
Ukupno ima 14 bazena – otvorenih, zatvorenih, polupokrivenih. I ovde su bazeni koji su unutra, mali. Nisu za plivanje.
Mene oduševljavaju fotografije velikog spoljnog bazena, ali još pre puta smo rešili da nećemo na kupanje.
Sada kada je zima, jednostavno nam to nije bio prioritet. Želeli da iskoristimo vreme za lepa mesta u okruženju.
Topla voda Harkanj banje je lekovita za artritis, osteoporozu, ginekološke upale, za lečenje psorijaze…
Informacije o radnom vremenu, ulaznicama, lekovitosti termalne vode ove banje i ostalim sadržajima koje nudi, možete saznati na linku – Harkany Furdo.
Harkanj
Tek smo u nedelju pred put u Mohač, prošetali kroz Harkanj. Nažalost padala je sitna, dosadna kiša, a povremeno bi zaduvao vetar.
Otišli smo do slova sa nazivom grada, a onda zaključili da tu nemamo šta da tražimo. Za šetnju kroz zelenilo koje se iza videlo, nije bio momenat zbog kiše.
Deo Milenijumskog nacionalnog spomenika
Vratili smo se 400-500 m južnije, istom ulicom – Košut Lajoš.
Videli smo Milenijumski nacionalni spomenik koji je dobrim delom bio prekriven. Verujem da je to zbog hladnoće. Zaklonjeno je šest porcelanskih slika, koje bi popucale.
U blizini, na ćošku iste ulice, je katolička crkva posvećena Presvetom srcu Isusovom. Zbog povećanja broja katolika u Harkanju, na tom mestu je obnovljena kapela početkom 20. veka. Od kapele je nastala crkva, koja je šestostruko uvećana i osveštana 1988. godine.
Crkva posvećena Presvetom srcu Isusovom
U crkvenom dvorištu
Na spoljnom zidu su emajlirane slike puta Hristovog stradanja.
U crkvenom dvorištu su predstavljene važne ličnosti mađarske istorije. Dvorište je otvoreno svakog dana od 9:00 do 20:00 sati.
Šetnjom smo završili posetu Harkanju, ali ne i Mađarskoj. Krenuli smo ka Mohaču.
O tome možete da čitate u nastavku, kao i o obilasku Kulturnog kvarta Žolnai u Pečuju.
Nedelja jutro u Harkanju
Meandri Uvca, vidikovac Veliki vrh i Nova Varoš.
Kako doći do vidikovca Veliki vrh? Gde spavati? Gde i šta pojesti?
O Žolnai kulturnom kvartu – prostoru i izložbama.
O Žolnai keramici. O fabrici i čuvenoj porodici.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments