15 May Pečuj – Žolnai kulturni kvart
Ako ste iole blizu Pečuja ili čak u samom Pečuju, ono što ne smete da propustite je Žolnai kulturni kvart.
Oduvek sam smatrala da su najlepše zgrade Budimpešte, one koje su građene u stilu secesije. Ukrašene su žolnai keramikom u divnim bojama.
Isti je slučaj sa Suboticom.
Žolnai šareni krov u kulturnom kvartu
Umetnost koju je stvarala jedna porodica
Znala sam da je u Pečuju fabrika gde su svi ti ukrasi i crepovi pravljeni. Radovala sam se prvom odlasku u taj grad, ali tada nismo ulazili u muzeje. Malo je bilo vremena, a ja više volim da prvo prošetam centrom, nego da se zavučem u neki muzej makar bio i Žolnai. Za Žolnai kulturni kvart tek nije bilo vremena. Ili se bar meni tako činilo.
Sada, nešto godina kasnije, mada sam rekla da nećemo u Pečuj, predomislila sam se. Bilo mi je žao da budemo tako blizu, a da ne iskoristimo priliku da vidimo nešto više. Izbor je pao na Žolnai kulturni kvart.
Od centralnog trga Sečenji je udaljen 20-25 minuta hoda.
Žolnai kulturni kvart
Mada sam imala želju da obiđem i druge muzeje koji su u centru – Vazarelijev, ranohrišćanske grobnice koje su na UNESCO listi, Žolnai muzej… odlučila sam da ne forsiram. Bilo je dovoljno da deo dana provedemo u Žolnai kulturnom kvartu, a drugi deo u Vilanju o čemu sam već pisala.
Od Harkanja do Pečuja
Razdaljina od Harkanja do Pečuja (do Žolnai kulturnog kvarta) je – 27 km, oko pola sata vožnje.
Jednostavno se stiže. Na celom putu se samo na jednom mestu skreće i to u samom Pečuju. Drugim skretanjem se ulazi na parking.
Parking
Pasarela od parkinga do Žolnai kulturnog kvarta
Parking je nasuprot kulturnog kvarta. Kada stižete iz pravca centra grada, a tako se stiže i iz Harkanja, nailazi se na Žolnai kulturni kvart, koji vam je sa leve strane. Sa desne ćete naići na parking. Deluje kao zgrada. Preciznije, čim prođete ispod pasarele, odmah za tim nailazite na parking. Besplatan je.
Zatim pređete tu istu pasarelu i već ste u kvartu u kome je u prošlosti bila fabrika porodice Žolnai.
Žolnai kulturni kvart
Tek kada smo ušli u kvart shvatili smo da nije sve tu na istom nivou. Videli smo ispred nas otvoreni prostor do koga je trebalo sići. Mi smo rešili da to ne uradimo, već da krenemo na desno i da prođemo prvo gornji nivo. Hteli smo da krenemo nekim redom, da ne bi ništa propustili. To je ispala dobra odluka.
Porodica Žolnai
Kako je sve počelo?
Mikloš Žolnai je bio prodavac. Prodavao je razne stvari – igračke, galanteriju, muzičke instrumente, porcelan… Shvatio je da bi bilo dobro ulagati u posao sa keramikom. Otvorio je malu radionicu, koju je prepustio sinu Ignjacu. Proizvodnja je počela 1853. Pravili su keramiku, građevinsku keramiku, vodovodne cevi… Posao je slabo išao.
Žolnai kulturni kvart
Kada su bili pred bankrotom, u pomoć je pritekao Vilmoš, drugi Miklošev sin. On je bio trgovac. Od oca je nasledio prodavnicu i dobro je razvio posao. Međutim, Vilmoš je želeo da bude umetnik. Voleo je da slika i crta.
Bratu nije pomogao samo finansijski, već se zainteresovao za keramiku. Počeo je eksperimente sa glinom i glazurama. Imao je svoju svesku u kojoj je zapisivao vrste gline, eksperimente…Tu se pominje čak 80 vrsta lokalne gline.
Pirogranit
Prostor za led
Prostor za led
Vilmoš je stvorio pirogranit, keramiku otpornu na spoljne uticaje. Ne smeta joj ni mraz, ni sunce, ni zagađenje, ni kiselina. Idealna je za krovove, ukrase na zgradama, ali i za kamine i peći.
Prefiks “piro” se odnosi na pečenje na visokim temperaturama, “granit” se odnosi na snagu i izdržljivost proizvoda.
Prvi put je pirogranit korišćen na zgradi Parlamenta u Budimpešti.
Eosin
Žolnai keramika od eosina
Eosin je drugo veliko otkriće Vilmoša Žolnaja. Nije jedini zaslužan. Radio je zajedno sa Vinsom Vartom (Vince Wartha), sa kojim je bio prijatelj.
To nije potpuno nov izum. Tako nešto su radili još Persijanci u 7 veku, ali je stari postupak unapređen i stvoreno je nešto novo.
Eosin je glazura od koje se predmet presijava u raznim bojama. Recept je do dana današnjeg ostao tajna. Čuvaju ga u fabrici. Ako verujete u legende, tajna će biti otkrivena jednoga dana, kada pod određenim uglom zrak sunca padne na porodični mauzolej koji je pored fabrike. Tada će tajni recept biti ispisan na kovčegu.
Vilmoš Žolnai i Vins Varta su tehniku eozina predstavili na Nacionalnoj milenijumskoj izložbi 1896. godine kao zajednički izum.
Priznanja
Prvo priznanje je fabrika Žolnai dobila na Svetskoj izložbi u Beču 1873. godine. Vilmoš Žolnai je osvojio bronzanu medalju, diplomu i odlikovan je Ordenom Franca Jozefa.
Posle toga se javila potražnja za Žolnai keramikom sa raznih strana sveta. Narudžbe su primane iz Engleske, Francuske, Rusije, Amerike, Švicarske, Austrije, Japana…
1878. godine je osvojio Grand Prix na Svetskoj izložbi u Parizu. Tada je odlikovan francuskim Ordenom časti. Ovaj uspeh je stigao zahvaljujući predmetima od porcelanskog fajansa, sa kojim je počeo da radi.
Žolnai fabrika
Vilmoš Žolnai je imao troje dece. Svo troje su bili posvećeni radu fabrike. Obe ćerke, Julija i Tereza, su se bavile dekoracijom predmeta, oslikavanjem. Sin Mikloš je vodio fabriku nakon očeve smrti.
Svo troje su sa svojim porodicama živeli tu gde je fabrika. Sagradili su kuće u kojima su sada izložbe.
Izložbe kulturnog kvarta
Kada smo prošli sve što se spolja moglo videti, bilo je vreme da odlučimo koje kolekcije ćemo obići.
Žolnai kulturni kvart je kao jedan veliki muzej, u kome ne morate platiti ulaznicu za sve, već izabrati delove koji vas interesuju. Nisam unapred odlučila šta ćemo mi videti.
Dimnjak sa grbom fabrike
Ušla sam u Vizitorski centar, koji je jedno od mesta gde mogu da se kupe karte. Ceo kvart je bio pomalo pust. Znala sam da neće biti gužve ni tu na prodaji karata. Imala sam priliku da se posavetujem, da pitam šta se nalazi u kojoj kolekciji.
Tako sam izabrala tri – Đuđi kolekciju (Zlatna era Žolnaja), u kojoj su izložena najvažnija dela ove porodice, zatim izložbu o istorijatu porodice Žolnai i njihove fabrike i treću – Roze izložbu.
Predložena mi je bila još jedna gde bi mogli da vidimo radnike kako stvaraju, ali sam ostala na tri. Bio je to dobar izbor da sagledamo ko je bila porodica Žolnai i šta su oni stvarali.
Mada verujem da je interesantno videti i mauzolej, u kome su sahranjeni Vilmoš Žolani, njegova žena Tereza Bel i njihov sin Mikloš.
Cena karata se razlikuje.
Cena za Đuđi – Zlatnu eru Žolnaja je 1.600 forinti, a za izložbu o porodici i fabrici i roze izložbu su po – 1.300 forinti.
Ja sam kao vodič dobila besplatne ulaznice. To se desilo spontano. Nisam trazila. Zbunila se službenica malo kada je videla da je na vodičkoj licenci sve ispisano ćirilicom. Samo me je zamolila da joj napišem svoje ime latinicom, da me upiše u evidenciju.
Info:
Za najnovije informacije o cenama ulaznica za sve izložbe i atrakcije Žolnai kulturnog kvarta kliknite na link – ulaznice.
Proverite klikom – radno vreme i mapu kvarta.
Đuđi kolekcija - Zlatna era Žolnaja
U kući Sikorski, u kojoj su u prošlosti živeli Julija i Tade Sikorski smeštena je izložba najvažnijih dela. Ta kolekcija je nazvana Đuđi, po kolekcionaru Dr Laslu Đuđiju koji se vratio iz Amerike u Pečuj i doneo oko 600 predmeta velike vrednosti.
Đuđi kolekcija
Đuđi kolekcija – kamin
Tu se mogu videti dela Julije i Tereze Žolnai, kao i Tade Sikorskog, ali i drugih umetnika koje je porodica angažovala.
Juliju Žolnaj su smatrali umetnicom u porodici. Učila je slikarstvo, anatomiju, a kasnije je studirala na Akademiji u Minhenu. Udala se za Tadea Sikorskog, arhitektu poljskog porekla. On je u fabriku Žolnai došao zbog učenja i ostao je tu. Oženio se i nastavio da radi u ovoj fabrici. Radio je kao dizajner, a kasnije i umetnički direktor. Mnoge su predmete zajedno napravili – on formu, ona dekoraciju.
Izložba o istorijatu porodice Žolnai i njihove fabrike
O porodici Žolnai, pre dolaska u kulturni kvart, nisam znala gotovo ništa, mada sam se uvek divila njihovom stvralaštvu. Sećam se izložbe njihove keramike u muzeju Primenjenih umetnosti u Budimpešti. Dovoljno je čak i da ne ulazite, da vidite zgradu spolja i već ćete upoznati njihov rad.
Oduševljena sam šarenim krovovima, ukrasima na fasadama, predmetima na izložbama u kulturnom kvartu.
Julija i Tade Sikorski
Na izložbi o istorijatu porodice Žolnai i njihove fabrike, mogla sam najzad nešto da naučim o njima. Ova izložba je tako zamišljena. Puno je tabli na kojima je ispisano štošta o fabrici i porodici. Ipak, nisu uskraćeni i oni koji ne bi da čitaju, ali predmeta ima manje nego na druge dve izložbe.
Livia Sikorski Žolnai u Firenci, u studiju Finskog skulptora Yrjö Liipola-e.
Uz priče o osnivanju fabrike, proizvodnji, otkrivanju novih materijala, saznala sam i o tužnoj sudbini porodice.
Nakon Drugog svetskog rata, preciznije 1948. vlasnik fabrike Tibor Žolnai (Tibor Mattyasovszky Zsolnay) bio je prinuđen da preda ključeve novom direktoru, koji je bio bivši radnik, i da napusti fabriku. Porodica nije mogla da sačuva ni svoje privatne kolekcije, pa čak ni svoje privatne stvari. Sedamnaest članova porodice je bilo zatvoreno, poslato na prinudni rad ili deportovano.
Peter Žolnai je osuđen na četiri godine zatvora. Poslat je na rad u rudniku, a kazna mu je produžena za dve godine. Žena mu je osuđena na 18 meseci zatvora, a deca su poslata u sirotišta širom zemlje, osim najmlađe, jednogodišnje ćerke, koju su uzeli rođaci.
A onda su ostale samo siluete…
Ostale su mi urezane u misli reči Tibora Žolnaja, koje je zapisao u svoj dnevnik:
„Ljudi misle da je gubitak bogatstva najgore što može da im se desi. Ja mislim da nisu u pravu, ili bar ja nikada nisam žalio za tim. Naprotiv, ja se osećam bolje jer sam oslobođen tereta i odgovornosti upravljanja bogatstvom. Ali ono što me još od tada proganja, uvek kada se setim, je nenadoknadivi gubitak porodice i tradicije i umetničkih vrednosti koje joj pripadaju.“
Zapamtila sam te reči, ali mi je drago što smo Roze izložbu ostavili za kraj. Posle tužne i teške priče, ušli smo u prostoriju punu vedrine.
Roze izložba – „Na početku beše roze“
Roze kolekcija
Tako jednostavne, a tako lepe posude. Ima ih oko 1.000.
Polovinom 19. veka je počela proizvodnja predmeta za svakodnevnu upotrebu. Ručno su rađeni, nema dva ista i roze su. 1880-ih su započeti takozvani „roze eksperimenti“. Rađene su roze glazure da poboljšaju kvalitet posuda.
Roze kućni predmeti
Vremenom su ovi predmeti bogatije dekorisani, ali su i dalje bili roze boje.
Za decu
Pozorište Bobita
Ovde ima zabave i za decu. Na otvorenom je igralište namenjeno za njih. Tu je Bobita – pozorište lutaka, planetarijum, a u prodavnici slatkiša mogu da gledaju kako se slatkiši prave.
Proveli smo dobar deo dana u Žolnai kulturnom kvartu. Mogao bi tu bez problema da se provede ceo dan. Da se ode u prodavnicu čokolade, da se sedne u kafe… Još da je lepo vreme, sedeli bi napolju i uživali u zgradama koje su ukrašene čuvenom keramikom.
Mogli smo… ali dovoljno smo uživali u kulturnom kvartu.
Vreme je bilo za Vilanj i vino, o čemu sam već pisala u prethodnoj priči.
U sledećoj čitajte o Mohaču.
Putovanje u Mađarsku kolima.
O Vilanju najjužnijoj mađarskoj vinskoj regiji.
O tvrđavi u Šiklošu.
O banji Harkanj.
Dan u Mohaču. O spomen parku Mohačke bitke i pokladama u tom gradu. Povorka bušara, sahranjivanje zime…
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments