26 Mar Uvac
Nova Varoš i meandri Uvca
Meandri Uvca su među najlepšim prizorima koje možete videti u Srbiji. Vidikovac Veliki vrh ili Ledeni kako ga još zovu, pruža impresivan pogled na njih.
Pogled sa vidikovca Veliki vrh
Između planina Zlatar i Javor reka Uvac je probila sebi put i formirala meandre. Ne treba ih gledati na fotografijama, već tu treba doći i videti uživo.
Legenda daje maštovitije objašnjenje za izgled tog krivudavog kanjona.
Po njoj je troglavi zmaj terorisao seljane. U pomoć im je pritekao Sveti Đorđe. Na pešterskoj strani je ubio zmaja koji je zamahnuo repom, rascepio planine i uništio šumu. Zbog toga sa te strane Uvca nema drveća, a rečni tok ima oblik zmaja.
Nova Varoš
Nova Varoš, spomenik Petru Bojoviću
Smeštaj
U Novu Varoš smo došli slučajno, u potrazi za smeštajem blizu Uvca. Bilo mi je iskreno svejedno gde ćemo spavati. U obzir su dolazili Prijepolje, Sjenica, Kokin Brod… Znala sam da ćemo obići Mileševu kasno prethodnog dana. Sledećeg je bio u planu jedan vidikovac, nisam zacrtala koji, i povratak u Beograd.
Bio je to poslednji dan našeg putovanja kroz Republiku Srpsku, Crnu Goru i Srbiju.
Pretraživala sam sve raspoložive smeštaje po booking.com-u. Onako, otvorila sam mapu na bookingu i kliktala da vidim svaki smeštaj čija mi se cena činila odgovarajuća. Onda pogledam fotografije i komentare.
Vino i bombone u apartmanu Lara
Tako sam u Novoj Varoši pronašla odličan apartman. Sve je novo, udobno, prostrano, jastuci od memorijske pene… a za smešne pare – apartman Lara. Jasno mi je da bi Lara u nekoj metropoli vredela papreno mnogo. Sreća je putovati po Srbiji. Ima i kod nas skupog smeštaja, ali još uvek mogu da se pronađu i ovakva blaga, gde čovek može lepo da se naspava, a da ga ne bole vrat i leđa sledećeg dana.
Hrana
Kada smo se smestili, krenuli smo u potragu za hranom. Ja sam već pojela nekoliko bombona dobrodošlice u apartmanu. Bio je red da pronađemo nešto ozbiljnije. Počela sam po običaju da pretražujem internet, ali Sale nije bio zainteresovan za takvu potragu. Ništa virtuelno. Predložio je šetnju, da upoznamo za nas novo mesto i da namirišemo hranu.
Džamija u Novoj Varoši
Pomišljala sam na picu, ali mi je bilo svejedno. Nije mi se sedelo u restoranu. Htela sam brzu hranu. Želela sam da se što pre vratim u apartman. Sale je bio za burek! Ponekad pomislim da bi mogao da ga jede svaki dan.
Kao da ga je zaista namirisao 🙂 Pronašao je fenomenalan burek u centru, preko puta džamije. Čovek je taman hteo da zatvori lokal. Već je skoro sve uklonio kada smo se pojavili na vratima. Nije nas odbio. Počeo je da vadi – burek od mesa, od pečuraka, od… ne sećam se čega, a bilo ih je. Mi smo uzeli pomenuta dva. Iseckao ih je na kockice i stavio ih na sto. Fantastično!!! Oduševljeno smo navalili na hranu.
Posle nas je pitao da li više volimo pitu od jabuka ili višanja. I to prodaje.
ODLIČAN burek od pečuraka!
Pričali smo mu da hoćemo do Uvca. Pitali smo ga za savet kuda da idemo. Bez komentara je pozvao brodara da nam dogovori vožnju brodom. Nismo mi bili za to. Verujem da je to najlepši način da se uživa na Uvcu, ali ne ovoga puta. Onda je zvao nekog prevoznika. I tu smo rekli da nismo zainteresovani.
Objasnila sam da nemamo novca za to i da hoćemo svojim kolima ako ima načina. Nisam realno znala ni koliko bi nas koštalo. Pitali smo ga kako da dođemo do nekog vidikovca.
Onda nam je objasnio. Rekao nam je da iz Nove Varoši idemo u pravcu Sjenice. Put će vijugati, vijugati, a da ćemo zatim naići na prav put gde može 100 na sat da se vozi. Na tom putu treba da skrenemo levo na prvom mogućem mestu.
Zvučalo je ok, ali ja sam navikla da imam neki naziv, neki orijentir. Malo su me zbunjivale te instrukcije. Sale je naprotiv delovao kao da mu je potpuno jasno. I bilo je tako. Po tim instrukcijama smo stigli gde treba. Ali put je baš loš sa te strane. Vratili smo se kasnije drugim putem.
Sale nosi pite u brdovitoj Novoj Varoši
Kada smo se spremili da krenemo dobili smo na poklon pite – i od jabuka i od višanja 🙂 Nudili smo da platimo, ali nije hteo ni da čuje.
Tako smo bili obezbeđeni i za doručak!
Ako ikada dođemo ponovo u Novu Varoš… ne, ako budemo bilo gde iole blizu Nove Varoši, obavezno ćemo u buregdžinicu kod džamije, na najbolji burek i fantastične pite.
Polazak do Uvca
Stanovnike Uvca možete upoznati na info tablama.
Ujutru sam se pokolebala i krenula po internetu da tražim transfer džipom do vidikovca. Nešto mi je slabo išla ta potraga.
Sale me je kategorično odgovorio, kada je shvatio šta radim. Ima on ponekada tu odlučnost posle koje ja više nemam šta da kažem. Samo ga poslušam. Osim kada se u meni javi neka druga odlučnost, ali to nije bio slučaj ovoga puta.
Popakovali smo stvari i krenuli.
Temperatura je taj dan naglo pala na samo 6 stepeni (u maju), ali nas to nije obeshrabrilo.
Put do vidikovca Veliki vrh
Shvatili smo da su instrukcije koje smo dobili, bile za vidikovac Veliki vrh.
Ja sam prvobitno pomišljala na vidikovac Molitva, ali sam shvatila da je do njega još teže doći. Dalje je od Nove Varoši, lošiji je put i više ima pešačenja.
Usput možete videti konje
Od Nove Varoši do vidikovca Veliki vrh, išli smo kako nam je predloženo.
Prošli smo Zlatar i na prvi pogled nam se dopao. Bilo nam je žao što nemamo vremena da se zadržavamo tu. Eto ideje za još neko putovanje.
Kada smo prešli na zemljani put merili smo kilometražu. Na mestima gde postoje ukrštanja, put ka vidikovcu je obeležen. Nisu veliki i upadljivi natpisi kao na Staroj planini, ali ako gledate table, nećete promašiti.
Putokazi
Lokal Markove kolibe
Naićićete na raskrsnicu gde su na jednoj strani Markove kolibe, a na drugoj vidikovac (Veliki vrh). Idete naravno ka vidikovcu, osim ako ne želite da prespavate na Uvcu jer je u pitanju smeštaj.
Kod samog vidikovca je lokal istog naziva za koji sam ranije saznala, pa me je tabla malo zbunila.
Dalje samo peške!
Svakako nastavljate ka vidikovcu i stižete automobilom baš blizu. Tu dokle realno može kolima, je poljanče na kome ćete verovatno videti još neko vozilo. Dalji put ka Velikom vrhu, koji je kroz šumu, bio je pregrađen jednom granom. Kao rampa koja obaveštava da dalje ne treba ići vozilom. Odatle je baš malo hoda. Možda 5 minuta.
Ukupno od skretanja na zemljani put, do vidikovca je 10 km vožnje i malo hoda.
Vidikovac Veliki vrh
Meandri Uvca
O pogledu na meandre Uvca nemam šta da kažem. To treba da vidite!
Na žalost, vreme nam nije bilo naklonjeno. Nigde lepog, plavog neba. Nigde boja, samo neka izmaglica. Nama to nije smanjilo oduševljenje. Fotografije ipak nisu tako lepe kakve bi mogle da budu. Morate da odete tamo i napravite svoje 😉
Meandri Uvca
Nismo ni beloglavog supa videli, a nije ga teško zapaziti. Ima raspon krila gotovo 3 m.
Ima ih tu između 450 i 500. Bili su pred istrebljenjem 90-ih u Srbiji. Onda je pokrenut program zaštite, pa ih je sada više nego u drugim državama Balkana.
Beloglavi sup
Te ptice su lešinari. Ne love, ne ubijaju svoj plen. Jedu uginule životinje. Tako sprečavaju širenje zaraza. Za beloglave supove je napravljeno hranilište Manastirina iznad brane, gde se donose tela uginulih životinja i otpad iz klanica. Zbog toga je ovde rastao broj tih ptica.
Više o njima možete saznati na linku – beloglavi sup.
Kod vidikovca je drveni lokal “Markove kolibe”.
Prijalo nam je da popijemo po toplu kafu. Baš je bilo hladno, a nismo bili obučeni adekvatno. Prethodnih dana smo šetali u kratkim rukavima. Nismo mi ni očekivati da je toplo, ali je to bio baš nagli pad temperature i za sam Uvac.
Kafa kod vidikovca
U Markovim kolibama imaju i palačinke i to od heljde.
Ja sam uzela slatku sa kremom, a Sale sa kajmakom. Poslužila su nas deca, a mama je spremala hranu i kafu. Dečko se zove Marko. Tako mali, a već ima kolibe 😉
Na tom idiličnom mestu možete izabrati sto sa pogledom na meandre.
Palačinka od heljde iz Markovih koliba
Ledena pećina i krstarenje
U blizini ovog vidikovca je Ledena pećina.
Mada je blizu, do nje se dolazi samo sa vode, čamcima, pa stepenicama.
Ne može se obilaziti individualno. Tu se dolazi brodićem kada je grupa najavljena. Vodič rezervata Uvac vas vodi kroz pećinu koja nema osvetljenje. On put osvetljava baterijskom lampom.
Verujem da je krstarenje lep način obilaska Uvca. Prolaz kroz meandre, obilazak pećine… jedino sam malo skeptična oko vidikovaca jer se treba popeti gore. A meni kondicija sve tragičnija… Ipak verujem da to krstarenje vredi i da se kad-tad moramo vratiti i videti tu lepotu sa vode. Uostalom na fotografijama sam videla da na takve ture idu ljudi raznih godina. Ako mogu oni, mogu i ja.
Brodići za krstarenje Uvcem polaze sa brane na Rastokama.
Povratak
U povratku smo rešili da se ne vraćamo istim putem. Krenuli smo ka Sjenici jer smo čuli da je put tu nešto bolji. Možda je tek malo bolji. Zemljani je, ali bar smo izbegli jednu krivinu koja nam se nije svidela na prethodnoj deonici. Da je kiša padala ili da je delovalo da će pasti, sigurno ne bi krenuli bilo kojim od puteva ka vidikovcu. Ne našim kolima.
Put do vidikovca Veliki vrh
Put do vidikovca Veliki vrh
Od vidikovca do asfaltnog puta je ka Sjenici oko 9 km.
Malo smo poranili tog jutra, pa smo bili gotovo sami na Velikom vrhu. Dok smo se vraćali, u delu gde smo se približili asfaltnom putu nailazili su drugi automobili. Uglavnom su se raspitivali kakav je put. Samo je jedan momak sa devojkom u nekim besnim, a niskim kolima, prošao bez da nas je pogledao. Imajte u vidu da to ne liči ni na običnu ulicu, već se polako mimoilaze vozila.
Kako su prošli ne znamo, ali nam deluje nemoguće da su prošli do mesta gde smo mi parkirali. U suštini put je za pešake, džipove i starije modele automobila koji su viši. Mi smo prošli jer smo namerno podigli kola da budu na visini cross-a. I ovde smo se posle svega složili da bi sledeći put išli isključivo džipom.
Transferi džipom su ovde uobičajen. To i vama preporučujem.
Moj drugi predlog je jednostavno zanemariti loše puteve i ploviti meandrima Uvca. Gledati prirodu iz udobnog čamca.
To je moj plan za sledeću posetu Uvcu.
Plovite kroz meandre Uvca!
Za cene i rezervacije kliknite na link:
Mileševa, dom Belog anđela. Manastir u kome su čuvane mošti Svetog Save.
Putovanje u Mađarsku kolima.
O Vilanju najjužnijoj mađarskoj vinskoj regiji.
O tvrđavi u Šiklošu.
O banji Harkanj.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments