14 Apr Jordan – Ažlun, Džeraš, Aman
Ažlun, Džeraš, Aman - II deo
Mart 2019.
U prvom delu putopisa pisala sam o tome kako sam u Jordan došla, ali i o samoj državi, o tome kako je nastala i o vladarima Jordana.
Nastavak je o mestima koje sam obišla. Prvo je to bila tvrđava Ažlun.
Ažlun
Vozili smo se od granice ka tvrđavi Ažlun.
Prošli smo autobusom kroz gradić Ažlun pun automobila. Bio je jutarnji špic pa smo išli sporo, zastajali tu i tamo. Parkirali smo se kod tvrđave, koja je na uzvišenju i krenuli u obilazak.
Tvrđavu Ažlun (Ajloun) ili Kalat ar-Rabad (Qal’at Ar-Rabad), su izgradili Ajubidi u 12. veku. Preciznije, sagradio ga je 1184. godine Izz al-Din Usama general, ujedno rođak čuvenog Saladina. Nalazi se na nešto više od 1200 metara nadmorske visine.
Bila je to važna odbrambena tvrđava koja je štitila od napada krstaša. Čuvala je trgovački i hodočasnički put. Kontrolisala je područje između Galilejskog jezera i Mrtvog mora. Štitila je i rudnike gvožđa koji su se nalazili u blizini.
U prvoj polovini 13. veka Mameluci su uvećali utvrđenje.
1260. su ga osvojili Mongoli koji su uništili delove dvorca, a koji su ubrzo pobeđeni i oterani.
U povratku je autobus stao negde na sred ulice malog grada i delimično, na kratko zaustavio saobraćaj. Izgleda da to i nije tako neuobičajeno. I mi smo tog jutra na putu do tvrđave nekoliko puta morali da stanemo zbog drugih automobila.
Ubrzo se moj kolega vratio u autobus. Nosio je kese u kojima je bio tek ispečen hleb. Dobili smo svako po ogroman, pljosnati, vruć hleb 🙂
S´ obzirom da je doručak bio jako rano, hleb je taaako prijao i bio je preukusan.
Bio je isuviše veliki da bih mogla da ga pojedem odjednom, a večera je bila daleko, tako da sam ga jela ceo dan malo po malo.
Voda
Moram da kažem i da nam je voda u autobusu puno značila. Bez svačega se može, ali ne bez vode. Snašli bi se mi i kupili je negde usput, ali za stanovnike Jordana je voda značajnija nego što prosečni turista može da zamisli.
Jordan ima veliki problem sa vodom. Nema je dovoljno.
To je pretežno pustinjska država. Problem nedostatka vode je postojao i u prošlosti, a sada je situacija još gora.
Utiču na nestašicu vode i klimatske promene. Mrtvo more je svake godine za po metar niže.
Reka Jordan je sve manja, ali na to utiču Sirija i Izrael. Sirija preko cevovoda crpi vodu iz reke. Izrael je izgradio branu na mestu gde reka Jordan ističe iz Galilejskog jezera, pa kontroliše nivo vode. Usled svega toga, u donjem toku reke, Jordan je tek rečica.
Trenutno mnoge kuće u ovoj državi nedeljno imaju vode samo za 24 sata.
Privremeno rešenje su podzemni rezervoari – izdani ili akviferi. Procena je da su rezerve te vode dovoljne za narednih 50 godina. Ne rešavaju problem na duži period.
Postoje planovi za rešenje nedostatka vode, ali za njih je potrebno puno novca.
Voda sa česme se uglavnom ne pije. Turistička organizacija države tvrdi da to nije slučaj u hotelima koji imaju 3 i više zvezdica. Mi smo bili smešteni u dobrim hotelima, a imali smo flaširanu vodu u sobama tako da smo svakako bili bezbedni.
Džeraš
Iz Ažluna smo nastavili prema Džerašu.
Artemidin hram
Mislim da sam se Džerašu najviše radovala, čak više nego Petri, što baš nije uobičajeno jer za Petru svi znaju i često samo zbog nje kreću u ovu zemlju.
Značajnih arheoloških lokaliteta ima i u drugim državama, a Petra je samo jedna.
Ipak Džeraš, u antici – Gerasa, je jedan od najbolje očuvanih antičkih gradova na Bliskom istoku. Smatra se jednim od najvećih i najbolje očuvanih lokaliteta rimske arhitekture u svetu van Italije.
Na mestu gde je sada arheološki lokalitet, još u neolitu se nalazilo naselje.
U 4-om veku pre nove ere, u vreme Aleksandra Velikog, osnovan je grad. Aleksandar Veliki je tu naselio svoje ostarele vojnike kada je napustio Egipat i krenuo prema Siriji, na svom putu ka Mesopotamiji.
Ne slažu se svi istoričari da je bilo tako. Neki smatraju da je grad osnovao seleukidski kralja Antioh IV, a drugi osnivanje pripisuju egipatskom faraonu Ptolomeju II.
Posle rimskog osvajanja 63. godine pre nove ere, Džeraš je pripojen rimskoj provinciji Siriji, ali je imao polunezavisni status. Kasnije je postao član labave federacije rimskih gradova na teritoriji Bliskog istoka, poznate kao Dekapolis.
Ovalni trg
Razvijao se zahvaljujući položaju na trgovačkom putu tamjana i začina od Arapskog poluostrva do Sirije i Mediterana.
Istoričar Josif Flavije pominje da je grad tada bio uglavnom naseljen Sirijcima, a da je takođe imao malu jevrejsku zajednicu.
Godine 106. nove ere, Džeraš postaje deo rimske provincije Arabije, koja je obuhvatala gradove Filadelfiju (današnji Aman), Petru i Bostru. Rimljani su obezbedili sigurnost i mir na ovom području, što je omogućilo ekonomski razvoj i podstaklo gradnju.
Iste 106. godine, car Trajan je izgradio puteve širom provincije, pa se više trgovalo i u samom Džerašu. Pod ovim vladarem je grad izgubio autonomiju, ali je Trajanova aneksija nabatejske prestonice Petre donela Džerašu još više bogatstva.
Hadrijanova kapija
Car Hadrijan ga je posetio 129. godine. Hadrijanov slavoluk je izgrađen u čast njegove posete. Caru je postao omiljeni grad, pa je u njegovo vreme procvetao i ekonomski i socijalno.
Prošli su kroz njega kasnije vizantinci. Bio je deo Omejadskog kalifata. Prošli su i krstaši koji su tu zapalili tvrđavu.
Ono što je najvrednije videti u nekadašnjoj Gerasi danas su građevine iz perioda antike.
Arheološki lokalitet
Kod Hadrijanove kapije se ulazi na lokalitet. Pored kapije je hipodrom na kome su se održavale trke kočija i drugi sportski događaji.
Put dalje vodi kroz Južnu kapiju, pravo na neobični, jedinstveni Ovalni trg iz 1. veka nove ere. Asimetričnog je oblika, ograđen sa 160 vitkih jonskih stubova. Ispod njegovog kamenog pločnika nalazi se složeni sistem odvoda.
Pored su sa leve strane, na uzvišenju, Zevsov hram iz 2. veka i Južno pozorište sa gledalištem za 5.000 ljudi u kome se održava Jordanski festival, a u kome su nas dočekali veseli muzičari i dete koje je u ritmu muzike prišlo mojim turistima i povelo ih da igraju. Jednostavno su oživeli ovaj prostor.
U ritmu muzike u Južnom pozorištu
Posle toga su svi još bolje raspoloženi nastavili dalje, ali tek nakon fotografisanja, jer je sa uzvišenja odličan pogled na Ovalni trg i dugu, rimsku ulicu.
Pogled na Ovalni trg
Od Ovalnog trga možete dalje nastaviti 660 m dugom, popločanom ulicom Kardo Maximus, oivičenom mnoštvom stubova. Nekada je bila okružena glavnim gradskim zgradama, prodavnicama i rezidencijama. U kamenu su vidljivi tragovi kočija.
Šetnja ovom ulicom mi je omiljeni deo posete Džerašu.
Kardo Maximus
Naićićete sa leve strane na Agoru, glavnu gradsku pijacu, takođe uokvirenu stubovima, koja je imala fontanu.
Zatim se nailazi na raskrsnicu – Tetrapilon, gde se pod pravim uglom Kardo Maximus ukršta sa ulicom Južni Dekumanus, čiji je pravac istok-zapad.
Zatim se, i dalje sa leve strane, ređaju Katedrala – ostaci najveće crkve iz vremena vizantije, Nimfeum iz 2. veka, nekadašnja raskošna javna fontana, hram posvećen Artemidi koja je bila zaštitnica grada i u grčko i u rimsko vreme.
Artemidin hram
Malo dalje je – Severno pozorište, do koga vodi ulica Severni Dekumanus.
Na području arheološkog lokaliteta se nalaze ostaci nekoliko vizantijskih crkava.
Aman
Popodne stižemo u glavni grad Jordana koji je ogroman. Čine ga beskrajne bele, kockaste građevine. Gradnja sa ravnim krovovima je karakteristična za suve, tople predele.
Aman je jedan od najstarijih gradova sveta. Postojalo je tu naselje još u vreme neolita – Ayn Ghazal.
U Starom zavetu se pominje grad pod nazivom Rabat-Amon (Rabbath Ammon) – utvrđeni grad Amonaca.
Rimljani su mu dali ime Filadelfija.
Nekada se prostirao na 7 brda, ali se grad širio pa ih sada ima 19 ili preko 30 ili? Podaci se drastično razlikuju.
Grad se širi. Ne samo što jordanskih stanovnika ima više već su godinama pristizale izbeglice. Prvo su dolazili Palestinci, zatim Iračani, pa Sirijci…
Aman sada ima preko 4 miliona stanovnika, a Jordan preko 10 miliona.
Worldometers sajt prikazuje statističke podatke u kojima se vidi da je država Jordan:
1955. godine imala malo više od 680.000 stanovnika.
1970. godine – 1,720.000.
1990. godine – 3,560.000.
2000. godine – 5,120.000.
2010. godine – 7,260.000.
2015. godine – 9,260.000.
2020. godine – 10,200.000.
Za 65 godina 15 puta više stanovnika!
Na vrhu brda Džebel al-Kala (Jebel el-Qalaa) nalazilo se biblijsko naselje Rabat-Amon. Tu su rimljani sagradili svoju tvrđavu. Danas su u kompleksu tvrđave – Herkulov hram iz 2. veka vremena vladavine Marka Aurelija, vizantijska bazilika, dvorac Omajada iz 8. veka.
Oko tog nekadašnjeg grada na brdu su Omajadi sagradili zidine od kojih su ostali fragmenti.
Bilo je planirano da Aman obiđemo samo panoramski, ali je kolega odlučio da nam malo proširi program, pa smo izašli iz autobusa i prošetali.
Zahvalna sam mu na tome. Ne može ni jedan grad zaista da se oseti ako se ne prošeta njegovim ulicama.
Pomišljala sam da se posle večere vratim u centar, ali je hotel bio, koliko se sećam, oko 11 km dalje i to čak nije potpuna periferija grada.
Izašli smo iz autobusa kod Rimskog pozorišta.
Izgrađeno je na padini brda Jabal Al-Joufah sredinom 2. veka. Grčki natpis na jednom stubu upućuje da je pozorište građeno u čast cara Antonina Pija. Najviši redovi su dodati kasnije na mestu na kome je bila nekropola.
U vreme rimljana tu je bilo mesta za 6.000 ljudi.
Okrenuto je ka severu da sunce ne bi smetalo gledaocima. Koristi se i u današnje vreme za festivale, sajmove, dodelu nagrada nakon Amanskog maratona.
U prostorijama koje su sa leve i desne strane smeštena su dva muzeja – Muzej folklora i Jordanski muzej narodne tradicije.
U podnožju je kolonada korintskih stubova, a sa leve strane je mali, stari Odeon. Arheolozi pretpostavljaju da je u prošlosti imao drveni krov.
Ispred pozorišta je Hašemitski trg koji je popularno mesto okupljanja stanovnika grada.
Dogovor je bio da se ne razdvajamo. Svakako nismo smeli da kasnimo jer se autobus kasnije vratio po nas na isto mesto, na kome nije bilo dozvoljeno da se zadržava.
Vodila sam računa da mi neko ne ostane usput, a ulice u centru su užurbane, pune vozila, trotoari uzani, krcati ljudima koji kupuju, šetaju, žure negde… Prolazili smo pored raznih radnji, pa pored tezgi na pijaci gde su mi turisti zastajali, kupovali.
Razumem ih potpuno.
Ja nisam kupovala jer mi je glavni zadatak bio da svi budemo na broju u autobusu.
Posle dva dana sam pitala kolegu gde bih mogla da kupim zatar – mešavinu začina karakterističnu za bliski istok, na šta me je on pitao zbog čega ga nisam kupila u Amanu na pijaci. Ma kakva pijaca, samo mi je bilo važno da mi neko tamo ne ostane.
Snašla sam se kasnije za zatar u Wadi Musi. Još malo ga imam. Fenomenalan je.
Jordanci ga jedu za doručak. Hleb, onaj pljosnati, premažu maslinovim uljem pa preko pospu zatar. To je to! Fantastičan doručak! Jedem ga povremeno u Beogradu dok još imam zatara.
Zastali smo pored džamije kralja Huseina koja je izgrađena 1924. na mestu džamije iz 7. veka (640. godine), a koju je sagradio kalif Omar.
Ispred džamije kralja Huseina
U povratku smo prošli pored Nimfeuma (kod pozorišta) – rimske javne fontane iz 2. veka (191. god). Fontana je u antičko vreme imala bazen 3 m dubok koji je neprestano punjen vodom. Bila je ukrašena statuama nimfi.
Kada smo stigli u hotel već je bilo veče. Imali smo polu-pansion. U hotelu smo imali večeru što je krajnje zgodno jer na ovoj turi nema klasičnog slobodnog vremena.
Večera je u svakom hotelu bila na bazi švedskog stola pa je uvek bilo dovoljno raznovrsne hrane.
Ono čega je uvek bilo i za doručak i za večeru je humus i, bez obzira na ostalu hranu koju sam stavljala na tanjir, a bilo je dovoljno raznovrsno, svaki dan sam bez greške dodavala i humus 🙂
Posle večere je deo grupe otišao na svadbu. Da, da, na jordansku svadbu.
Hotel u kome smo bili je jedan od onih u kome ima više sala pa se i svadbe održavaju, a narod je toliko otvoren da im ne smeta da dođe i neko sa strane. Ne da se ne ljute, već naprotiv, rado prihvate nezvane goste.
Ja sam ipak preskočila provod i legla ranije. Ono ustajanje u 5/6 sati koje sam pomenula u prethodnom tekstu, me je sustiglo, a trebalo je opet ustati rano i putovati dalje.
Sledeći dan smo obilazili Madabu da vidimo čuvenu mozaik-mapu iz 6-og veka, planinu Nebo gde je preminuo Mojsije i krstaško utvrđenje Karak. Noćili smo pored Petre.
Iz Izraela u Jordan.
Kako je nastala država Jordan? Ko su vladari ove države?
Madaba – mozaik Svete zemlje, Nebo odakle je Mojsije video Obećanu zemlju i krstaška tvrđava Karak.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments