22 Apr Jordan – Madaba, Nebo, Karak
Madaba, Nebo, Karak - III deo
Mart 2019.
Novi dan u Jordanu je bio predviđen za putovanje dalje na jug. Spakovani, napustili smo Aman i krenuli prema Madabi da vidimo čuveni mozaik u crkvi Svetog Đorđa.
Madaba
Prema Starom zavetu, moavski grad Madaba bio je jedan od onih koji su osvojila izraelska plemena.
Nekoliko puta je nakon toga osvajan. Procvetao je pod rimskom vlašću, a do 4. veka nove ere postao je važno središte hrišćanstva sa sopstvenim episkopom.
Grad je izdržao invazije Persijanaca i muslimana, ali su ga osvojili Mameluci kada dolazi do opadanja moći.
U 16-om veku biva napušten. Ponovo je zauzet tek krajem 19. veka.
Glavna atrakcija Madabe je mozaična mapa na kojoj je prikazan Bliski istok sa Svetom zemljom i Jerusalimom. Smeštena je u grčkoj pravoslavnoj crkvi Svetog Đorđa u centru grada.
Mozaik mapa Svete zemlje.
Arheološki park obuhvata ostatke još nekoliko crkava iz 6. veka, koje imaju mozaike, uključujući i onu koja prikazuje scene iz legende o Adonisu i Afroditi. Crkva Svetih Apostola na južnom obodu grada ima mozaik koji prikazuje boginju mora Tetidu okruženu ribama i morskim čudovištima.
Mapa
Za čuvenu mapu ljudi dugo nisu znali, a evo kako je otkrivena:
Krajem 19. veka sukobi sa muslimanskom zajednicom doveli su do toga da se grupa hrišćana iz Karaka dobrovoljno preselila na mesto drevne Madabe, koje je dugo bilo nenaseljeno.
Dozvoljeno im je da grade nove crkve samo na mestima starih. 1884. godine, prilikom čišćenja jednog takvog mesta, otkrivena je mapa od mozaika. Bila je postavljena u novu crkvu Svetog Đorđa, koju zovu i – Crkva mape.
Mapa Svete zemlje. Elipsasti deo u sredini je mapa Jerusalima.
Prilikom postavljanja je teško oštećena. Mozaik je prvobitno imao više od 2 miliona delova. Sada postoji samo trećina mape.
Tek deset godina kasnije naučnici su prepoznali veliku istorijsku vrednost mozaika, koji je verovatno napravljen tokom vladavine cara Justinijana u 6. veku.
Mapa je orijentisana u smeru istok-zapad, a ne na sever-jug, sa Palestinom na levoj i egipatskom deltom Nila na krajnjoj desnoj strani. Gradovi i sela su poprilično tačno pozicionirani, što je iznenađujuće za to vreme. Na mapi je prikazana reka Jordan puna riba, lađe na Crvenom moru, građevine Jerusalima.
Mapa u mapi
Na mapi je prikazan Jerusalim kao manja mapa unutar velike. U 6. veku, Jerusalim je još uvek bio u osnovi rimski grad Aelia Capitolina. Prikazani su zidovi i kapije grada, glavne ulice Cardo Maximus i Decumanus. Tu su Damask kapija, crkva Svetog groba, davno nestala bazilika Nea.
Madaba
Od crkve do parkinga smo prošetali kroz mali grad. U delu kroz koji smo prošli puno je suvenirnica, puno šarenih ešarpi, platnenih torbi, ćilima, činija… U dnu ulice je radnja sa koštunjavim i suvim voćem na meru.
To je najsvežije koštunjavo voće koje sam ikada jela. Ukus pistaća, lešnika, badema nije mogao ni da se poredi sa onim što mi možemo da nađemo u našim samoposlugama spakovanim u kesice.
Iz Madabe sam krenula sa punom kesom tog voća i narednih dana mi je to bila glavna užina, sve do povratka na aerodrom u Tel Avivu.
Planina Nebo
Samo 10 km od Madabe je planina Nebo.
To je mesto do koga je Mojsije došao nakon 40 godina lutanja.
Odakle je pošao i zbog čega je lutao, sigurna sam da znate, ali ću svakako ukratko objasniti.
Memorijalna Mojsijeva crkva
Mojsije
Mojsije je poveo Jevreje iz Misirskog ropstva ka obećanoj zemlji – Hanan. Tu zemlju je Herodot nazvao Palestina po biblijskom nazivu za Filistejce koji su u Hananu živeli.
Otkud Jevreji u Egiptu?
Tu zemlju – Hanan je po Bibliji Bog obećao Avramu.
Na Avramovog potomka, Jakovljevog sina Josifa, braća su bila ljuta, pa su ga prodali u ropstvo. Tako je Josif stigao u Misir (Egipat), gde je zbog svoje mudrosti i sposobnosti primljen na faraonov dvor.
Godine su prolazile.
Mikelanđelov Mojsije
Josif se sa braćom pomirio. Tada je pozvao oca da sa svojim potomstvom, sa svojom decom, unucima, dođe u Misir. Naselili su se na delti Nila. Bilo ih je vremenom sve više i više, pa su zasmetali faraonu koji je naredio da se sve muške bebe Jevreja ubiju.
U to vreme je rođen Mojsije koga je majka krila. Zbog velike opasnosti da će biti otkriven i ubijen, ostavila ga je pored reke u vreme kada se faraonova ćerka tu kupala.
Faraonova ćerka je čula plač. Znala je da je reč o jevrejskoj bebi, a kako je osuđivala postupak oca, spasla je mališana.
Za bebu je našla dojilju, upravo Mojsijevu majku kod koje je zatim bio bezbedan jer je bio pod zaštitom faraonove ćerke.
Kada dojenje više nije bilo potrebno, mali Mojsije je prešao na dvor i 40 godina živeo u raskoši, a posmatrao kako njegov narod pati.
Jednog dana je video kako misirski nadzornik šiba radnika Jevrejina. Mojsije je ga je ubio mačem. Sakrio je telo, ali se za ubistvo saznalo, pa je pobegao u Madijamsku zemlju u kojoj su živeli njegovi rođaci, potomci Avrama.
Slušao je priče o precima i rešio da povede svoj narod iz ropstva misirskog ka obećanoj zemlji Hanan.
Prošlo je još 40 godina.
Peo se na brdo gde je napasao stado. Na brdu mu se prikazao Bog u žbunu kupina koji je goreo. Bog mu je rekao da povede narod iz ropstva. Mojsije se uplašio i počeo je da se koleba, a Bog mu je dao moći da može da pretvori štap u zmiju, da vodu pretvori u krv, da izleči gubu.
Faraon nije dopustio da Jevreji odu jer su mu bili potrebni radnici. Mojsije je poslao deset strašnih pošasti. Tek kod desete je faraon pristao.
Poveo je Mojsije Jevreje iz ropstva ka obećanoj zemlji.
Razdvojio je pokretom ruke Crveno more da narod prođe. Lutali su kroz pustinju gladni i žedni, a onda je sletelo jato prepelica koje su lako lovili, a sa neba su padale bele kuglice mane. Udarcem štapa u stenu potekla je voda.
Na Sinajskoj gori se prikazao Bog i dao Mojsiju 10 zapovesti.
Rembrantov Mojsije koji lomi ploče sa deset Božjih zapovesti
Kada su stigli nadomak Hanana, izvidnica je videla da je zemlja bogata, plodna, ali da je zaštićena dobro branjenim utvrđenjima. Narod se pobunio protiv Mojsija koji ih je tu doveo, a Bog ih je kaznio da lutaju 40 godina da niko stariji od 20 godina, ne doživi da dođe do Hanana – Obećane zemlje. Niko osim Isusa Navina i Kaleba koji su smatrali da je moguće osvojiti Hanan.
Narod je opet zadesila teška suša i ponovo su optužili Mojsija za svoje muke. On se obratio Bogu koji mu je rekao da se obrati steni koja je pred njim, ali da ne koristi štap.
Mojsije se steni nije obratio, a štapom je po njoj lupio i to ne jednom, već dva puta. Potekla je voda, a Mojsije je pomislio da su za to zaslužni on i njegov brat Aron koji je bio prvosveštenik. Zbog toga su kažnjeni da ne kroče u obećanu zemlju.
Voda i dalje teče na mestu gde je Mojsije dva puta udario štapom. Taj izvor se zove Ain Musa – Mojsijev izvor, koji se nalazi kod gradića Wadi Musa.
Wadi Musa znači – Mojsijeva dolina. Sa tog izvora su drevni Nabatejci kanalima doveli vodu do grada Petre.
Danas je izvor zaštićen sa tri kupole.
Nebo
Nakon lutanja i borbi protiv drugih naroda, stigoše do planine Navav – planine Nebo.
Mojsije se oprostio od svog naroda i popeo na vrh. Pogledao je sa uzvišenja na dolinu u kojoj je bila obećana zemlja Hanan i tu izdahnuo.
Na tom mestu je sada spomenik – štap oko koga je zmija. Ne zna se gde je njegov grob.
Nebo - spomenik
Pored je Memorijalna Mojsijeva crkva.
1933. su otkriveni vizantijska crkva i manastir. Ta crkva je prvobitno izgrađena u 4-om veku u znak sećanja na mesto Mojsijeve smrti. Kasnije je proširena u baziliku, a nakon toga nastaje manastir.
Mozaici koji se nalaze u crkvi u delu stare krstionice su iz 6-og veka. Grčki natpis ih smešta u 531 godinu. Kod nove krstionice, na savremenom oltaru je krst od mozaika iz prvobitne crkve.
Mozaik u Memorijalnoj Mojsijevoj crkvi
Sve tri monoteističke religije poštuju Mojsija. Za nas hrišćane je on prorok Mojsije koji je pisao Petoknjižje – deo Starog zaveta. Za Jevreje on je prorok Moša koji je napisao Toru. Muslimani ga zovu Musa. I oni ga smatraju prorokom.
Karak
U gradu Al-Karak
Putovali smo dalje do Karaka, grada na Kraljevskom putu.
Ovaj drevni put je povezivao Afriku i Mesopotamiju. Početak mu je bio u Heliopolisu u Egiptu, prolazio je dalje preko Sinajskog poluostrva, Akabe, pored Petre, Karaka, planine Nebo, Madabe, Amana, Gerase (Džeraša), Damaska a kraj mu je bio kod gornjeg toka reke Eufrat.
Koristili su ga Nabatejci kao trgovački put. Rimljani su ga nazvali Via Regia, a car Trajan – Via Traiana Nova.
Za hrišćane je to bio hodočasnički put kojim su dolazili do mesta gde je Mojsije umro i gde je sahranjen. Muslimani su tim putem išli takođe na hodočašće, ali u Meku.
U vreme krstaških ratova je ovaj put postao opasan i to baš u delu gde je prolazio kroz Karak. Objasniću uskoro razlog…
Ručak
Pre obilaska tvrđave napravili smo pauzu za ručak.
Ručak je bio u jednom restoranu nedaleko od tvrđave. Bio je na bazi švedskog stola, a ja sam se odlučila za mansaf – jordanski specijalitet.
Mansaf sa wikimedia commons-a. Moj je bio ukusan ali nije izgledao tako lepo.
Mansaf je najpoznatije nacionalno jelo Jordana. Ima duboke korene u beduinskoj kuhinji. U pitanju je jagnjetina kuvana u džamidu (jameed) – proceđenom jogurtu koji se pravi od ovčijeg ili kozjeg mleka, koja je poslužena sa pirinčem.
Volim da probam lokalnu hranu. Tako se ješ bolje upozna neka zemlja. Moraju noge da osete pločnik, zemlju, travu ili pesak, da uši čuju zvuke grada ili tišinu pustinje, muziku koju stvara lokalni narod, usta da osete ukus hrane karakteristične za destinaciju.
Moraju sva čula da osete zemlju u kojoj se boravi.
U gradu Al-Karak
Tvrđava
Nakon ručka smo mogli da nastavimo sa obilascima.
Posetili smo zamak Karak. Sagradili su ga krstaši sredinom 12-og veka. To je jedan od najvećih krstaških utvrđenja na Levantu. Ima brojne tunele, podzemne prolaze, tajne sobe.
Kompleks tvrđave je podeljen na dva dvorišta. U gornjem delu je bio smešten vladar.
Karak tvrđava
Rene od Šatijona (Renaud de Châtillon)
Najpoznatiji vladar Karaka je bio Rene od Šatijona (Renaud de Châtillon). Bio je poznat po okrutnosti.
On je u Svetu zemlju došao kao siromašni vitez u vreme Drugog krstaškog pohoda. Ženidbama je sticao položaj.
Prvi put se oženio Konstancom Antiohijskom vladarkom kneževine Antiohije, nakon što je postala udovica. Predlagali su joj mladoženje koji bi joj priličili, ali ona se zaljubila u Renea. Tako on postaje vladar Antiohije.
Napadao je muslimanske položaje, pa je u jednom napadu zarobljen. U tamnici je proveo 16 godina. Žena mu je u međuvremenu umrla.
Dogovoren je drugi brak, opet sa jednom bogatom i uticajnom udovicom – Stefani de Migli. Tako dobija feud. Dobija zemlju i dve tvrđave. Jedna od njih je Karak. Postaje vladar Transjordanije.
Karak tvrđava
U tvrđavi
Okupio je oko sebe vojsku, ali vojsku je bilo potrebno hraniti, obezbediti im oružje, a i platu. Za vojsku je bilo potrebno novca.
Kako Rene nije bio vičan ekonomisanju rešio je da opljačka karavane koji su prolazili Kraljevskim putem. Tako ovaj put postaje opasan.
Sultan Saladin traži oteto, Rene od Šatijona odbija.
Saladin tada kreće sa vojskom na njega, ali krstaši pomažu Reneu pa je napad odbijen.
Za Renea je prethodni plen bio nedovljan. Rešio je da opljačka Meku i Medinu i da se obogati.
Tražio je od stručnjaka da mu naprave 5 galija, koje su na kamilama prenete do Crvenog mora gde su zaplovile.
Prvi cilj mu je bila tvrđava Eilat koja je pripadala prethodnom Transjordanskom vladaru. Držali su je Saraceni.
Krenuo je da pljačka okolna sela. Narod je bežao. Sa beduinima se dogovorio da ga dovedu u Meku, a da sa njima podeli plen. Međutim, naišli su na Saladinovog brata Malika Al Adila sa vojskom.
Beduini su tada pobegli. Gotovo svi Šatijonovi vojnici su poginuli ili su zarobljeni. On je uspeo da se spase.
Saladin dva puta nakon toga napada Karak ali ne uspeva da ga osvoji.
Dolazi do primirja kada Rene od Šatijona obećava da neće napadati karavane. Izdržao je tri godine, a onda opet opljačkao trgovački karavan. Neke od zatvorenika je bacao sa zidina, neke zatvarao u jame.
Šetnja kroz tvrđavu
U tom karavanu je bila i Saladinova sestra, a šta joj se desilo prilikom napada istoričari nisu sigurni.
Saladin i Rene od Šatijona su se nakon toga sukobili kod Hitina. Bitka kod Hitina je jedna od najvećih bitaka krstaških ratova koju je Saladin dobio.
Krstaška vojska je bila gladna i žedna. Saladin je oko krstaškog logora zapalio suvu travu. Gotovo svi Templari su tada poginuli.
Sledećeg dana je bilo puno mrtvih sa obe strane, ali i puno zarobljenika. Tada su zarobljeni kralj Jerusalima Gaj Lizinjan i Rene od Šatijona.
Izvedeni su pred Saladina.
Ne zna se pouzdano šta se tada desilo. Postoji nekoliko verzija, nekoliko objašnjenja.
Saladin je pružio Gaju Lizinjanu šolju ružine vode… ili sorbea… On je otpio pa čašu pružio Reneu ili mu je Saladin pružio… Tu se mišljenja razilaze. Postoji objašnjenje da onaj koji je zatvoreniku dao hranu ili piće nije mogao da ga ubije. Kažu da je takvo bilo običajno pravo.
Jedan hroničar je zapisao da je Rene pio iz šolje, ali da mu je Gaj tu šolju dao, pa je Saladin po tome mogao da ga ubije. Po drugom hroničaru Rene je odbio da pije.
Postoji i verzija da je Saladin direktno pitao Renea da se preobrati u islam, a kako je ovaj odbio, Saladin mu je odsekao glavu. Po drugom hroničaru ubili su ga Saladinovi vojnici.
Po jednoj verziji su nakon ubistva Renoovu glavu nosili kroz gradove, a po drugoj su mu telo vukli.
Ma kakav da je bio razvoj događaja, suština je da je Rene od Šatijona bio zarobljen i pogubljen.
Smrt Rene od Šatijona
Još jedan hroničar koji je opisao smrt Renea od Šatijona, Baha ad-Din, napisao je da je Gaj od Lusinjana bio šokiran onim što se desilo, a da mu je Saladin na to rekao da „Kralj ne ubija kralja, ali da su perfidnost i drskost tog čoveka otišli predaleko“.
Saladin
Saladina su poštovali na zapadu.
Kada je njegova vojska osvojila Jerusalim nije želeo da grad bude razoren. Dao je šansu stanovnicima da otkupe svoju slobodu za mali iznos, a za one koji nisu imali novca sam je platio. Kada su krstaši prethodno osvojili Jerusalim pobili su sve muslimane i Jevreje uključujući ženu i decu.
Poznata je i priča kako je pomogao hrišćanki kojoj je bila oteta beba, da bi bila prodata u roblje. Saladin je bebu pronašao, otkupio i vratio majci.
Treći krstaški rat je predvodio Ričard Lavlje srce koji se u borbama sukobio sa Saladinom. Bili su neprijatelji, ali su se poštovali. Engleski kralj je čak hteo da ugovori brak svoje sestre i Saladinovog brata. Kao svadbeni poklon je tražio ništa manje nego – Jerusalim, pa do tog braka nikada nije došlo.
Uveče smo doputovali u Wadi Musu, mesto koje je pored same Petre. Zbog toga ga zovu i – Čuvar Petre.
Na obližnjoj planini Hor se nalazi grob Arona, Mojsijevog brata.
Pred hotelom nas je dočekao kamerman koji nas je zbunjene snimao kako ulazimo u hotel, a kasnije i kako jedemo večeru. Materijal je bio reklamni. Puki slučaj je bio da je naša grupa imala zakazan dolazak baš tog dana.
U Wadi Musi smo spavali dve noći da bi imali ceo jedan dan samo za Petru. Još samo jedna noć nas je delila od obilaska tog jedinstvenog mesta.
Priča o obilasku tvrđave Ažlun, antičkog grada Gerase (Džeraša) i glavnog grada države – Amana.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments