29 Apr Jordan – Petra
Petra - IV deo
Mart 2019.
Bili su zabrinuti moji turisti da li ćemo obići Petru jer je najavljena kiša za dan posete. Prognoze su često pogrešne pa sam bila optimista da će biti sve u redu, mada nikada ne smem ništa da tvrdim.
Beduini u kožnim kaputima.
Kada smo se ujutru okupili kod autobusa naoblačilo se. Morali smo ipak da se pripremimo za kišu.
Neki su kupili kabanice u radnjici pored hotela. Ja sam bila u kaputu jer je bilo hladno, a onda sam se vratila po jaknu koja ne propušta kišu i obukla je ispod kaputa. Samo za jaknu je bilo hladno, preko kaputa ne može, a ispod je onako za svaki slučaj ako krene baš ludilo pa mi se natopi kaput.
Petra
Krenuli smo tako pripremljeni, ali na svu sreću dobar deo dana je bilo suvo. Mogli smo natenane da pratimo vodiča kroz Bab el-Sik dug oko 900 m, prolaz koji vodi do čuvene uske klisure Sik.
Zastajali smo da čujemo priče o vodovodu, grobnicama, zavetnim nišama.
Kroz Sik do drevnog grada.
Teško da je neko u stara vremena mogao neprimećen da uđe u ovaj grad. Bio je tako dobro skriven da je čak i kada je izgubio nekadašnju slavu bio čuvan kao tajni grad. Sve do 19. veka zapadni svet za Petru nije znao.
U tajnosti su je čuvali beduini.
Johan Ludvig Burkhart
Priče o skrivenom gradu zainteresovale su jednog mladog Švajcarca. Rešio je da ga vidi. Bio je to Johan Ludvig Burkhart (Johann Ludvig Burckhardt).
On se zaposlio u Afričkom udruženju. Trebalo je da krene na ekspediciju u Afriku.
Da bi se pripremio za put učio je arapski jezik na Kembridžu. Počeo je da nosi arapsku nošnju. Proučavao je islam.
U Petri
Otišao je prvo u Siriju, u Alep, da usavrši svoja nova znanja. Putovao je preko Malte gde je čuo za jednog nemačkog istraživača koji je tragao za izgubljenim gradom Petrom. Taj istraživač je bio ubijen.
U Siriji je počeo da koristi arapsko ime – šeik Ibrahim Ibn Abdalah. Ponašao se kao musliman.
Nakon dve godine u Alepu osećao je da je spreman da putuje bezbedno. Bio je siguran da niko neće pomisliti da je Evropljanin.
Prethodno je nekoliko puta putovao po Bliskom Istoku kao siromašni Arapin. Ljudi koje je sretao su poverovali da on to zaista jeste, pa je bio spreman da napusti Siriju i krene u Kairo preko Transjordanije.
Ipak, kada je stigao u Karak, tu je ostavio svoju pratnju. Lokalni guverner se pravio zabrinut za svog gosta. Uzeo mu je najvrednije stvari i na jug ga poslao sa vodičem. Taj vodič ga je doveo u pustinju gde mu je uzeo ostatak stvari i ostavio ga.
Burkhart je pronašao logor Beduina. Tu je angažovao drugog vodiča i nastavio put.
U Petri
Usput je opet čuo priče o drevnom gradu, kao i da je u blizini tog grada grobnica Arona, Mojsijevog brata. Shvatio je da je to verovatno onaj grad za koji je čuo na Malti.
Svom vodiču je rekao da želi da žrtvuje kozu na prorokovom grobu, a ovaj ga je poveo kroz uski prolaz u drevni grad.
Bilo je to 22. avgusta 1812. godine. Johan Ludvig Burkhart je bio prvi Evropljanin koji je video Petru. Nije se usudio da se zadrži dugo, niti da zabeleži bilo šta u tom momentu da ne bi bio otkriven.
Nastavio je putovanje do Kaira.
Pisao je dnevnike, beleške, pisma. Pažljivo je sve to prenošeno u Englesku.
Svetska baština Uneska
Danas je Petra pod zaštitom Uneska i jedno je od 7 svetskih čuda novog sveta.
Kada je 1985. Unesko proglasio Petru delom Svetske baštine, Beduini koji su tu živeli u pećinama preseljeni su u obližnje naselje Umm Sayhoun. Iz Petre je preseljeno preko 300 porodica.
Kasnije su tradicija i kulturno nasleđe Beduina Petre uneti na Uneskovu listu nematerijalne baštine. Postoji međutim strah da će se beduinska kultura izgubiti jer se preseljenjem iz pećina Petre, menja i njihov način života.
Beduin na magarcu
Puno njih je opet tu u Petri. Neki su prodavci, neki nude “prevoz” konjem ili magarcem, kamilom. Uglavnom su okrenuti turizmu.
Razgledanje
Nastavili smo zatim kroz uzani Sik koji okružuju visoke stene, koje pojačavaju osećaj skučenosti. Ukupna dužina od ulaza u Petru do kraja Sika je oko 1.5 km.
Sik
Sik
Riznica
Iz uzanog Sika otvara se pogled na najčuveniju, najslikaniju znamenitost Petre – na Riznicu – Hazne (Al-Khaznat Faroun). Uklesana je u monolitnoj steni, kao da je uvučena u nju. Iz 1. je veka pre nove ere.
Riznica
Riznica
Ne postoji slična građevina u Petri pa se smatra da su za njenu gradnju dovedeni arhitekti sa helenističkog Bliskog Istoka.
Riznica je pogrešan naziv. Tako je nazvana jer se verovalo da je tu sakriveno blago Nabatejaca. Ako ga je nekada i bilo sada ga nema.
Obe prostorije koje se tu nalaze su potpuno prazne. Ta građevina je napravljena da bude grobnica. Postoji mišljenje i da je bila hram.
Grad
Nedaleko od Riznice otvara se pogled na nekadašnji grad.
Otvorila se širina Petre što je neke iznenadilo. Da, kada se pominje Petra uglavnom se oslika fotografijama riznice i uzanog Sika. Obično ljudi ne očekuju široku, prostranu dolinu u kojoj se vide ostaci nekadašnjeg grada.
Obratite pažnju na ljude na fotografiji i sagledaćete deo prostranstva Petre.
Ovde su ljudi tek tačkice na putu sa leve strane.
Živeli su tu Edomci još oko 1200. godine pre nove ere.
Nabatejci
Nabatejci su došli u 6. veku pre nove ere. Bili su trgovci koji su iskoristili poziciju na postojećim trgovačkim putevima.
Donosili su tu trgovci svilu i začine iz Indije, slonovaču iz Afrike, bisere iz Crvenog mora. Bilo je i srebra, zlata, skupocenog tamjana i druge dragocene robe.
Tamjan je posebno cenjen u stara vremena. Bio je jedan od tri poklona za bebu Isusa. Tamjan ubija bakterije, a štiti i od „zlog oka“. U biblijsko vreme je bio vredniji od zlata. Jedan gram tamjana je vredeo kao 2 grama zlata.
Pod vlašću Nabatejaca grad je doživeo procvat.
Beduini i kamile
Prolazili su tuda karavani, a Nabatejci su ubirali dažbine. Petra je bila mesto gde je bilo sveže vode u izobilju, koje nadaleko odatle nije bilo. Tu su trgovci mogli da se snabdeju odmornim kamilama i goničima. Bilo je dobro trgovcima, ali i Nabatejcima.
Petra je postala središte bogatog i moćnog kraljevstva koje se prostiralo od Damaska na severu do Leukea Komea na jugu. Tu je živelo 20–30.000 ljudi.
Rimljani su zauzeli grad 106. godine. Kultura Petre je neko vreme nastavila da se razvija.
Ono što je Petru uništilo je to što se trgovina sa kopna preselila na more, kao i dva razorna zemljotresa u 4. i 8. veku.
Nabatejsko pozorište
Hodali smo pored nabatejskog pozorišta uklesanog u stenu, pa širokom dolinom punom podsećanja na drevni grad. Oko nas su bili fragmenti hramova, grobnica, spomenika, nimfeum.
Kraljevske grobnice
Krenuli smo ka Kraljevskim grobnicama. Njihova monumentalna veličina sugeriše da su građene za bogate ili važne ljude, možda baš za kraljeve ili kraljice.
Kraljevske grobnice
Mi smo se popeli visoko do Grobnice – Urne. Nazvana je tako po posudi – urni na vrhu.
Izgrađena je oko 70. godine nove ere. Pretpostavka je da je to bila grobnica Malchus-a II nabatejskog vladara koji je tada umro.
Tri male niše se nalaze visoko iznad ulaza. Moguće je da su to bile komore za sekundarno sahranjivanje. Centralna niša je pokrivena ostacima ploče na kojoj je prikazan čovek u togi.
Unutrašnjost grobnice - Urne
U unutrašnjosti grobnice su tri apside. Grčki natpis u levom delu zadnjeg zida ukazuje da je 447. godine, episkop Jason osvetio prostor preuređen u crkvu. Iz tog razloga su u Istočnom zidu dograđene veća centralna apsida i dve manje. Vizantijci su poravnali pod grobnice i stavili oltar.
Ispred grobnice je dvorište sa dvostranim kolonadama.
Grobnica – Urna
Tokom zalaska sunca u vreme letnjeg i zimskog solsticija, kao i u vreme jesenje i prolećne ravnodnevnice, sunčeva svetlost dopire do krajnjeg dela komore grobnice, precizno osvetljavajući urezane niše na zadnjem delu prostorije.
Spustili smo se niz stepenice. Prošli nekadašnjom glavnom arterijom Petre nastalom u rimsko vreme – ulicom Kardo. U prošlosti je vodila do najsvetijeg hrama u gradu, Kasr el-Bint-a.
Put je odatle dalje vodio ka Ad-Deiru, koji je naširoko poznat kao – manastir.
Tu nam je bio kraj razgledanja.
Dogovorili smo vreme sastanka kod autobusa, a na putnicima je bilo da odluče da li će nastaviti dalje do “manastira” ili u šetnju po Petri po nekoj svojoj želji.
Suveniri
Suveniri
Kiša ili potop…
Tada je lagano počela da sipi kiša i ja sam odlučila da ne šetam dalje. Želela sam da se zadržim na ovom fantastičnom mestu, ali mislila sam da je možda pametnije da se polako vraćam ka ulazu.
Samnom je bila jedna putnica i u ćaskanju nisam ni osetila kako je brzo prošlo vreme do ulaza. Tu smo sele u jednu baštu i naručile kafu. Ubrzo su nam se pridružili još neki putnici iz moje grupe, a kako je kiša počela ozbiljnije da pada prešli smo unutra.
U Petri pred kišu.
Kiša se pretvorila u pravo nevreme.
Kolega nas je pronašao i rekao da je autobus već spreman i da možemo tamo da pređemo ako želimo. Čim smo ulovili momenat kada je nevreme malo posustalo, mada prestalo nije, prešli smo u autobus a onda je počeo grad da pada!
Turisti su stizali u autobus potpuno mokri. Jednoj devojci je odeća bila natopljena vodom iako je imala kabanicu. Poskidala je u momentu sve do potkošulje. Sve joj je bilo mokro.
Ubrzo je Petra zbog nevremena bila zatvorena. Meni je grupa bila gotovo kompletna. Zamalo! Falio mi je jedan gospodin.
Eto opet situacije zbog koje je divno imati lokalnog vodiča. Da on nije bio tu ja bih jurcala obezbeđenje po Petri po nevremenu da mi nađu turistu. Ovako je tu bio Maždi koji mi je rekao da povedem grupu u hotel, a on će pronaći turistu i vratiti ga taksijem.
Tako je bilo. Poslao mi je poruku kasnije da je u hotelu. Verovala sam ja da će biti sve ok, ali mi naravno nije bilo svejedno.
Petra
Mada, moram da priznam da neki lokalni vodiči ne žele da se bave tehničnim stvarima.
Sećam se parkinga koji je bio u radovima, pred ukidanje istog, u jednom velikom gradu, gde je želela koleginica da nas dovede. Kada je videla stanje na licu mesta, samo je na mikrofon rekla – “Ne, ipak se tu nećemo parkirati. To će Ivana da reši.” i gurnula mi mikrofon u ruku.
U Jordanu sam samo mogla da budem srećna što mi je lokalni vodič baš Maždi!
Kasnije su mi putnici pokazivali video snimke na svojim telefonima gde su se videli pravi vodopadi koji su se formirali u momentu nevremena.
Wadi Musa
Nakon što smo stigli u hotel kiša se smirila, pa prestala.
Imala sam po prvi put malo slobodnog vremena pre večere, pa sam krenula da razmenim nešto novca i kupim zatar.
Pitala sam na recepciji gde je najbliža menjačnica, na šta mi je recepcionerka samouvereno rekla da nema menjačnice u Wadi Musi, da postoji samo bankomat. I pored njene samouverenosti nisam joj poverovala.
Obično su mi recepcije hotela važan izvor informacija.
Ja hotele menjam često. Čak u gradovima koje dobro poznajem menjam hotele, a samim tim i kraj grada, pa treba pohvatati gde je najbliža samoposluga, dobar restoran, prevoz do centra i slično. Trudim se da sve to saznam pre puta, ali recepcioneri su oni koji to najbolje znaju.
Ovoga puta sam naišla na jednu koja nije znala.
Wadi Musa
Izašla sam napolje, na ulicu, ušla u prvu prodavnicu i pitala da li mogu da mi pomognu, da mi kažu gde je menjačnica. Unutra su bila dva mladića. Pogledali su se i jedan je rekao – “Ja ću”.
Poveo me je napolje. Mislila sam da će mi pokazati smer, ali on je krenuo ulicom. Opet pomislim da će me na prvom ćošku usmeriti ka menjačnici ali on je nastavio dalje. Pitala sam ga “Jel´ nije blizu?” Kaže – “Nije”.
Priznajem da me je malo zbunila situacija. Gde me vodi i zbog čega to radi. Pomislila sam na Egipat gde svi sve rade za bakšiš, ali ovo ipak nije Egipat.
Kada se najzad iza jednog ćoška videla u ulici tabla na kojoj je pisalo – Excange, ali i Western Union, momak mi je pokazao u tom pravcu, nasmešio se, brzo okrenuo i otišao. Hvala mu 🙂
Onda sam mogla u samoposlugu da kupim zatar. Bilo ga je na meru, svežeg. Nije bilo potrebe da tražim pijacu, a nije baš bilo ni vremena. Bližila se večera, a već sledećeg dana smo se vratili u Vitlejem.
Posle večere sam videla mog nestalog putnika koji je rekao – “Ivana, ostavili ste me u Petri!”, na šta sam mu odgovorila – “Pa vas je supruga tamo ostavila. Ja sam manje važna.” Nasmejali smo se oboje. Važno je da je bio dobro, da je sve prošlo dobro.
Pred nama je bila još jedna noć, poslednja u Jordanu. Sledeći dan smo putovali u Vitlejem, a usput smo svratili na plažu.
Jedan dan smo imali kupanje u kiši, a sledeći dan kupanje u Mrtvom moru.
Madaba – mozaik Svete zemlje, Nebo – odakle je Mojsije video Obećanu zemlju i krstaška tvrđava Karak.
Da li je mrtvo? Koliko je slano? Da li nestaje? More ili ipak jezero?
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments