23 Mar Stokholm – centar grada
Stokholm II deo
Februar 2020.
Navila sam sat da ne bih odvalila i spavala do podne, što u mom slučaju uopšte ne bi bilo čudno. Kratko ostajemo u novom gradu. Nisam želela da gubimo vreme. Doručkovala sam sendvič koji sam ponela za to prvo jutro, popili smo kafu i krenuli napolje.
Sada smo već znali put, a bilo je lepo videti zgrade danju, pa smo krenuli bez žurbe pešice.
Naše ostrvo, na kome smo bili smešteni, a ima ih ukupno 14 u Stokholmu, je bilo Kungsholmen na jezeru Melaren.
To je ostrvo na kome se nalazi Skupština grada. Za sada nam nije bila cilj, već smo krenuli ka Gamla Stanu, preko Norrmalma. Usput smo zastajali, zagledali izloge, virili iza ćoškova.
Volimo mi da vidimo i šta se krije iza glavnih ulica i lepih trgova. Naravno, što manje imamo vremena, manje je i takvih akcija, ali uglavnom se tako bolje sagleda grad, a nekada čak otkrije i neki „dragulj“ koji nije u top 10 pa ga ne pominju.
Grubbensparken
Grubbensparken
Tako smo neplanirano zavirili u Grubbensparken – mali park okružen zgradama u obliku elipse. U sredini je kapela St. Eriks. U 16-om veku se tu nalazila ciglana, a u 18-om, kako piše na tabli u parku, tu su bile plantaže duvana, bašte i radionice užadi.
Ovaj kraj je nazvan Grubbens po trgovačkoj porodici koja je postala plemićka. Zemljište je bilo njihovo od sredine 18-og veka.
Po njima je nazvana institucija izgrađena polovinom 19-og veka, u kojoj su bili smešteni siromašni, nezaposleni, nemoćni. Bilo ih je previše. Bilo je tu mentalno obolelih pa je mesto prozvano „Azil za ludake“.
Ta institucija vremenom prerasta u bolnicu St Eriks, sada očnu kliniku. Stara zgrada je davno srušena.
Kapela St Eriks
Kapela St Eriks je sagrađena početkom 20-og veka kao pogrebna kapela. 90-ih dvadesetog veka su u ovom kvartu mnoge stare zgrade srušene da bi tu bile sagrađene nove rezidencijalne, a 1994 je kapela premeštena nekoliko stotina metara na mesto gde se sada nalazi, a da prethodno nije porušena.
To je prvi put da je zgrada od cigala premeštena bez prethodnog rušenja.
Pauza za doručak bez plaćanja u kešu
Šetnju smo nastavili preko kanala Klara Sjö, preko mosta Kungsbron – Kraljev most, do Norrmalm-a, kopnenog, ujedno centralnog dela Stokholma, ulicom Kungsgatan – Kraljevom ulicom.
Prošli smo pored kasina Cosmopol, pa skrenuli u veliku ulicu Vasagatan nazvanu po kralju Gustavu Vasi. Ulica vodi ka Gamla Stanu, istorijskom centru grada koji nam je bio glavni cilj, ali, Sale je ugledao Burger King i ogladneo.
On za razliku od mene nije doručkovao. Malo se kolebao, tek do Max brze hrane, lokalne zamene za Burger King.
Pozorište "Oscars"
Nismo ni krenuli u razgledanje, a već smo napravili pauzu. Novac sam već odlučila da neću menjati za švedske krune jer se ne zadržavamo dugo, a uvek mi ostane neka sića u raznim valutama – u francima, rubljama, zlotima, leima… i da ne nabrajam dalje.
Jednom sam u Temišvaru apsolutno sve plaćala karicom, čak i flašicu vode u samoposluzi, a kolega me je gledao kao da nisam normalna.
Srećom u Švedskoj je poželjno plaćanje karticom, a ponegde je takvo plaćanje jedino moguće.
U Maxu na primer nema kase za plaćanje već su tu automati gde izaberete šta ćete da jedete i pijete, ubacite karticu da platite, a onda sačekate da na displeju izađe vaš broj da preuzmete porudžbinu i to je to. Nema priče, gužve, nepotrebnog zadržavanja, ni metala u krunama.
Tako je i u Burger Kingu, pa i u onom autobusu sa aerodroma, samo što su u slučaju autobusa automati u aerodromskoj zgradi.
Gamla Stan
Nastavili smo Vasagatan ulicom, pravo na most Vasabron. Prošli smo pored ostrvceta Strömsborg i stigli na ostrvo Stadsholmen koje zajedno sa malim ostrvima Riddarholmen i Helgeandsholmen čini istorijski važnu gradsku celinu – Gamla Stan.
Strömsborg
Prošli smo između palate Bondeska (sedište Vrhovnog suda) i Riddarhuset-a (kuća aristokratije).
Švedski parlament se u prošlosti sastojao od aristokratije, sveštenstva, građanstva i seljaštva.
U palati Riddarhuset je zasedala aristokratija od 1668 – 1866. Iznad ulaza palate je ispisan moto – Arte et Marte – Umetnost i rat.
Spomenik kralju Gustavu Vasi i Riddarholmskyrkan crkva
Još u vreme Vikinga vladali su kraljevi. Dva najmoćnija plemena Göter i Svear su se ujedinila u 12-om veku i tako je nastala Švedska.
Prvi švedski vladar kome se papa obraćao kao kralju Gotara i Sveara bio je Karl Sverkersson, a prvi kralj za koga se zna da je vladao celim kraljevstvom je bio Knut Eriksson. On se za vlast ratom izborio 1172 i vladao je naredne 23 godine.
U srednjem veku kraljevstvo nije bilo nasledno već su kralja birali članovi veća aristokrata. Aristokrate su igrale važnu ulogu u vladavini države do vremena kralja Gustava Vase, koji je krunisan 1521., a koji je bio autokrata. On je uvećao poreze. Reformisao je crkvu. Šveđani postaju protestanti, a kralj postaje vrhovni poglavar crkve i kontroliše njenu imovinu.
Spomenik baš tom kralju – Gustavu Vasi, nalazi se ispred Riddarhuset-a.
Odatle se vidi susedno Riddarholmen ostrvo na kome je crkva Riddarholmskyrkan, jedna od najstarijih građevina u Stokholmu čiji pojedini delovi potiču iz 13-og veka, a u kojoj sahranjuju švedske monarhe.
Riddarholmskyrkan na ostrvu Riddarholmen
Kako je nastao Stokholm?
Najstariji dokument u kome se pominje Stokholm potiče iz 1252 godine. Potpisao ga je Birger Jarl, vladar za koga se smatra da je izgradio grad da bi zaštitio Švedsku od napada sa vode. Napravio je utvrđenje od balvana na ostrvu i tako nastaje naziv grada, od dve reči: stock – balvan i holm – malo ostvo.
Stokholm je postao glavni grad 1634 godine.
Ka katedrali
Mi smo blagom uzbrdicom nastavili ka katedrali. Katedrala Storkyrkan se nalazi pored Kraljevske palate. Na njenom mestu se prethodno nalazila manja crkva građena u 13-om veku. U 14-om veku je sagrađena bazilika posvećena Svetom Nikoli koja je zatim vekovima prepravljana.
Ispred sam očekivala obelisk, ali… nije ga bilo. Stajao je natpis da se obelisk renovira od 2017. i da će biti vraćen na isto mesto 2019. godine. Čitamo to u februaru 2020. i zaključujemo da čak ni Švedska ne ispunjava obećanja.
Spomenik kralju Karlu XIV Johanu nisu sklonili.
Spomenik kralju Karlu XIV Johanu pored Kraljevske palate. Iza je katedrala.
Nešto niže, bliže vodi je još jedan kralj – Gustav III. To je onaj kralj koji je ubijen u Švedskoj operi što je inspirisalo Verdija da komponuje operu “Bal pod maskama”.
Gotovo pored konjaničkog spomenika Karlu XIV Johanu, a nasuprot Kraljevske palate je omalena, narandžasta građevina. To je Finska crkva (Finska kyrkan). Finska je bila deo Švedske do 1809. godine. Finska parohija je postojala još od 16-og veka.
Pre nego što je ova zgrada postala crkva korišćena je za pozorišne predstave i balove. Zvali su je “Mala balska kuća”.
Finska crkva
Nobelov i drugi muzeji
Pored katedrale je zgrada u kojoj je bila berza a sada je Nobelov muzej, čiji je ulaz sa trga Stortorget, najlepšeg u Stokholmu.
Moj prvobitni plan obilazaka muzeja je bio baš Nobelov muzej, zatim Kraljevska palata oko koje sam se kolebala, pa Fotografiska i obavezno Vasa muzej.
Znala sam da nešto od toga mora da otpadne jer mi se činilo mnogo u samo 2,5 dana, a naročito jer je zimi kraće radno vreme, pa bismo bili zatvoreni unutra u vreme kada je napolju svetlo i idealno za upoznavanje grada.
U međuvremenu sam shvatila da Stokholm ima puno besplatnih muzeja.
Saznala sam da u Fotografiski nema stalne postavke već se izložbe menjaju. To nije muzej u pravom smislu te reči. Pre bih rekla da je galerija.
Kraljevskih palata smo nešto po svetu videli. Mada verujem da svaku vredi videti, već sam zamislila niz raskošnih dvorana, kakvih obično ima u gotovo svakoj kraljevskoj palati i osetila da mi to u tom trenutku nije bilo neophodno.
A Nobelov muzej? Pročitala sam da najveći deo postavke Nobelovog muzeja čini predstavljanje svih ličnosti koje su dobile ovu nagradu.
Odlučila sam da umesto Nobelovog muzeja, posetimo Gradsku kuću u kojoj se održavaju banket i bal posle dodele Nobelove nagrade. Poseta Gradskoj kući podrazumeva i kustosa pa je to ispalo mnogo bolje. Tu posetu smo ostavili za treći dan.
Jedino sam Vasa muzej i dalje želela da vidim, ali sam ga planski ostavila za drugi dan.
Stortorget trg
Stortorget
Stortorget znači – veliki trg. Za srednjevekovni Gamla Stan jeste bio veliki, ali ne i za moderni Stokholm. Najslikovitiji svakako jeste sa svojim šarenim kućama i bunarom.
Međutim, na lepom trgu desilo se u prošlosti nešto ružno.
Tu se odigralo masovno ubistvo švedskog plemstva, takozvano Švedsko krvoproliće, 1520. godine.
Da bi napravili protivtežu germanskoj Hanzi, Danska, Švedska i Norveška su stvorije Kalmarsku uniju. Odrekli su se vlasti, ali ne i nezavisnosti. Dogovor je bio da Unijom vlada Danski kralj. Međutim Švedska je bila podeljena. Jedni jesu bili za uniju, drugi ne.
Kralj Kristijan II Danski je rešio da se obračuna sa švedskim plemićima i osigura svoju vladavinu. Pozvao ih je na banket da razgovaraju o miru. Umesto razgovora o miru on je naredio da se plemićima javno odseku glave.
Ubijena su 82 plemića. Kralja su prozvali Kristijan Tiranin.
Crvena Ribbinska huset
Na trgu je Ribbinska huset – crvena zgrada sa ukrasima od belog kamena. Kažu da svaki kamen na fasadi predstavlja glavu jednog ubijenog plemića.
Jedan plemić je preživeo taj masakr jer nije mogao da dođe na banket, a njegov otac jeste i bio je ubijen sa ostalima.
Preživeli plemić je bio Gustav Vasa. Naredne dve godine je okupljao vojsku, a onda pobedio Kristijana Tiranina i postao kralj samostalne Švedske.
Uzane ulice Gamla Stana
Šetali smo uskim ulicama starog grada. Išli smo do Nemačke crkve (Tyska Kyrkan), koja svedoči o prisustvu nemačkih trgovaca i zanatlija u Stokholmu u prošlosti.
Zatim do najuže ulice u gradu, široke samo nekih 90 cm. Naziv ulice je Mårten Trotzigs po nemačkom trgovcu, koji se u Stokholm doselio u 16-om veku i tu obogatio. Kupio je parcele oko ove uličice, a kako ona nije imala ime, nazvana je po tom trgovcu.
Najuža ulica u gradu
Starinski prozor
Došli smo tako do južnog dela ostrva, blizu obale. Znala sam da je tu kiosk na kome može da se kupi pržena haringa kao brza hrana. To sam želela da probam, ali nam je bilo rano da jedemo. Nismo bili gladni.
Svesni da se možda više nećemo vraćati u Gamla Stan, ipak smo krenuli na tu stranu, ali čim smo iz uzanih ulica izašli na obalu, zaduvao je vetar dovoljno jako da sam zaključila da svakako odustajemo od haringi.
Praktični suveniri
Krenuli smo najprometnijom pešačkom ulicom Västerlånggatan, zagledali izloge, a onda sam bacila pogled u svoju skriptu gde su mi nabrojane i one ne tako važne znamenitosti. To su one pored kojih bi mogli da prođemo i da ih ne primetimo. Bilo ih je nekoliko u Gamla Stanu, a ja sam se u tom momentu odlučila za dve.
Vikinška runa
Prva je bila vikinška runa ispisana na kamenu. Procena je da potiče iz 11. veka. Dakle starija je od samog Stokholma koji je osnovan u 13. veku. To je deo natpisa koji je sačuvan samo zato što je taj kamen iskorišćen kao građevinski materijal.
Vikinška runa
O vikinzima se uglavnom priča kao o surovim ratnicima, pljačkašima, ali i veštim moreplovcima. Ne kažem da to nije istina, čak se zna da su žene ratovale rame uz rame sa muškarcima, ali ono o čemu se uglavnom ne govori je da su se takođe bavili poljoprivredom.
Obrađivali su mala imanja, sejali ječam, raž i ovas, gajili goveda, svinje i ovce. Higijena im je bila važna. Kupali su se češće nego ostatak Evrope.
Takav život je bio siromašan jer je obradive zemlje bilo malo na severu. Bilo je onih sinova koji nisu imali šta da naslede i kretali su u pljačkaške pohode.
Vikinzi
Švedski su vikinzi u svojim pohodima išli na istok ka Rusiji, a onda dalje ka Crnom moru i Konstantinopolju, vizantijskoj prestonici, a pojedini čak do Bagdada.
Svi Vikinzi bilo da su živeli na teritoriji današnje Norveške ili Danske, Islanda, Švedske imali su isti jezik i istu religiju.
Koristili su runsko pismo koje su preuzeli od Germana.
Rune su prvo korišćene u magijskim ritualima, a tek kasnije kao pismo. Kada su primili hrišćanstvo zabranjene su zbog korišćenja u ritualima, zbog povezanosti sa mitologijom.
U današnje vreme se opet razmišlja o zabrani korišćenja runa zbog zloupotrebe od strane neonacista. Mnogi Šveđani su besni zbog ove inicijative jer su rune deo njihovog kulturnog nasleđa.
Jedna legenda o nastanku runa kaže da su drevni bogovi obesili Odina za drvo sveta i da je visio tako. Kako je udario u stablo stvorio je rune i dao ih ljudima kao darove mudrosti koji im mogu pomoći u životnim odlukama.
Järnpojke
Drugu znamenitost ne bi videli da je nismo potražili. U pitanju je najmanji spomenik u gradu – Järnpojke.
Järnpojke
Gvozdeni dečak
Taj maleni spomenik se nalazi tačno iza Finske crkve. Mi smo do njega došli sa suprotne strane. Malo je falilo da ga promašimo. Uostalom veličine je tek 15 cm.
Umetnik Liss Eriksson koji je napravio gvozdenog dečaka 1967. imao je studio preko puta. Nakon niza godina rešio je da ulepša sebi pogled kroz prozor, pa je napravio tu malenu skulpturu. Nazvao ju je – “Dečak koji gleda u mesec”, ali sada je jednostavno poznata kao Järnpojke – “gvozdeni dečak”.
Sale i Järnpojke
Najmanji je javni spomenik u Stokholmu. Građani ga vole pa mu donose štrikane kape i šalove zimi, a suncobrane i naočare za sunce leti. Turisti veruju da će im doneti sreću, pa ostavljaju novčiće, kao da je fontana želja.
Smena straže pred Kraljevskom palatom
Kako smo bili blizu Kraljevske palate čuli smo da počinje smena straže.
Bilo je popodne, a negde sam pročitala da je smena straže u podne (ili u 12.05), pa smo se iznenadili, ali smo svakako požurili da je ne propustimo.
Potrajala je. Posle mi je bilo žao što nisam napravila video snimak. Nisam očekivala da čujem komande na švedskom. U drugim državama gde sam gledala smenu straže događaj se odvijao bez tako glasnog govora. Obično se samo čuje odjek čizama, doboša, trube, ali ne i glas.
Smena straže
Bile su mi zabavne njihove bele kamašne pa sam prišla bliže da bolje uslikam.
Blio je i žena u gardi.
Smena straže
Kraljevska palata je službena rezidencija i glavna kraljevska palata švedskog monarha, mada je koristi samo za reprezentativne svrhe. Jedna je od šest kraljevskih palata u Stokholmu, a ukupno ih ima deset u Švedskoj.
Kralj Karl XVI Gustaf i kraljica Silvija žive u palati Drottningholm.
Na istom mestu gde se sada nalazi Kraljevska palata, u 13-om veku je bila izgrađena tvrđava Tre Kronor – Tri krune. U 14-om veku tvrđava postaje kraljevska rezidencija.
Dinastija Vasa je od nje stvorila renesansnu palatu, koja je izgorela u požaru krajem 17-og veka. Nakon toga je izgrađena današnja Kraljevska palata u baroknom stilu, koja ima 1430 prostorija, od čega 660 prostorija ima prozore.
Turistički se mogu obići Kraljevski apartmani, Riznica – u kojoj su švedske nacionalne regalije, Kraljevska oružarnica – najstariji švedski muzej u kome su izloženi predmeti kraljevskih dinastija. Tu su oklopi, oružje i odeća nošena na raznim državnim ceremonijama, venčanjima, krštenjima i drugim prilikama.
Zatim, muzej antikviteta Gustava III koji je otvoren za javnost 1794., u kome su antičke skulpture koje je Gustav III kupio tokom putovanja u Italiju 1783. – 1784.
Može se obići i muzej Tre Kronor – u kome je izložba o starom zamku.
Smena straže
Švedska je ustavna monarhija. Kralj Karl XVI Gustaf je državni poglavar, ali njegova uloga je ceremonijalna. Zakonodavnu vlast ima Riksdag – parlament.
Kralj Karl XVI Gustaf je sedmi vladar dinastije Bernadotte.
Dinastija Bernadotte vlada od 1810. kada kralj postaje francuski maršal Jean-Baptiste Bernadotte. Maršal je bio izabran jer prethodni kralj Karlo XIII nije imao dece.
Krunu je nasleđivao najstariji sin, a posle njegovi potomci.
1980. godine je donet novi zakon po kome krunu nasleđuje najstarije dete bilo da je muško ili žensko, pa je princeza Viktorija prestolonaslednica, mada ima brata.
Kraljevska straža odlazi
Kralj je 2019. godine odlučio da deca njegovog sina i mlađe ćerke više nemaju titulu kraljevskog visočanstva. Deca starosti od jedne do pet godina neće imati pravo na apanažu, na novac koji finansiraju poreski obveznici.
Sve to se ne odnosi na decu ćerke prestolonaslednice. Kraljevska porodica je postala brojna i verovatno je kralj predupredio ono što bi država tražila. Već su postojale kontroverze oko finansiranja brojne kraljevske porodice.
Fika
Posle smene straže smo krenuli ka Norrmalmu.
Prošli smo kroz dvorište Parlamenta koji je na malom ostrvu Helgeandsholmen. Sa mosta koje ovo ostrvo spaja sa kopnom videla se sa desne strane zgrada opera. Mi smo ipak nastavili pravo u pešačku ulicu Drottninggatan – tj. Kraljičinu ulicu.
Pila nam se kafa.
Ubrzo smo naišli na kafić koji nam se svideo. Ja sam bila raspoložena i za pecivo sa cimetom koje sam videla kod kase.
Fika pauza
Skandinavskih običaja, navika, pravila ima mnogo, kao i kod drugih naroda, ali prvo što sam pročitala u svakoj knjizi i članku su pojmovi – fika i lagom.
Dakle, Skandinavci, pa tako i Šveđani, vole pauzu za kafu koja im je pravi ritual. Ne piju je na brzinu i uvek pojedu neko pecivo ili kolačić uz nju.
Baš takva je bila atmosfera u “našem” kafiću koji je bio udoban, prostran, dobro dizajniran. Nije bilo mnogo svetlo i atmosfera je bila nekako smirena, opuštena. Ljudi su natenane ispijali kafe bez buke.
Uz šank je apart za vodu. Ko želi može sebi da sipa. Ja sam navikla na one zemlje u kojima uz kafu može samo flaširana voda da se dobije, nema besplatne, pa mi je ovo bilo prijatno iznenađenje.
Dopalo nam se pa smo se vraćali na to mesto. Probala sam i pecivo sa kardamonom. Kasnije sam videla da takvog peciva, i sa cimetom i sa kardamonom, ima u samoposluzi pa sam ga jela za doručak. Naravno u kafiću je bilo ukusnije.
Drottninggatan
A šta je lagom?
Lagom je životna filozofija – način na koji Šveđani žive. Lagom je ono što bi mi rekli – taman – ni malo, ni mnogo. Nema potrebe za gomilanjem, nema zapadnjačkog konzumerizma, ali ni oskudevanja.
Važna je umerenost.
Postoji verovanje da lagom potiče iz vremena kada su na selu svi iz istog domaćinstva jeli iz jedne posude i pili iz iste čaše. Svi su jeli i pili ni previše, ni premalo. Niko nije ostao gladan, niti se prejeo.
Čitala sam o tome Saši još dok smo se vozili ka Nišu. Dok smo šetali Stokholmom setio se priče i zaključio da nije tačna. Primetio je da su ljudi odlično obučeni.
Zašto ne bi bili odlično obučeni? Imaju visok standard. Nema razloga da se loše obuku, ali ono što ja vidim je da nema krzna, skupog nakita, jake šminke i visokih štikli u sred dana. Ništa ne šljašti, niko se ne razmeće, a opet im je odeća kvalitetna i moderna, dobro dizajnirana.
Jante zakon
O Jante zakonu tj Zakonu grada Jantea (Jantelagen) već može naširoko da se diskutuje.
To je izmišljeni zakon iz romana “Begunac prelazi svoje tragove” iz 1933. godine dansko-norveškog pisca Aksela Sandemose.
Navešću samo prvi od 10 – “Nemoj misliti da si nešto posebno”.
Čitala sam da stariji Šveđani i dalje žive po izmišljenim Jante pravilima, a da su ih mladi malo izmenili, ublažili.
Ima u tim zakonima i dobrog i lošeg. Jante zakon podstiče zajedništvo, solidarnost, ljudi osećaju da su vredni bez obzira na društveni položaj, ali takođe utiče na manjak ambicija.
Allemannsretten – Pravo svakog čoveka
Kada su zakoni ili pravila u pitanju, meni je najinteresantniji – Allemannsretten (Pravo svakog čoveka) koje se odnosi na pravo svakog čoveka da se slobodno kreće u prirodi.
Mogu bilo gde u prirodi da podignu šator i tu borave, osim u neposrednoj blizini kuće u kojoj neko živi. Mogu da zapale logorsku vatru, da se kupaju u jezerima, beru pečurke i bobičasto voće, ali moraju da brinu o prirodi, ne smeju da je uništavaju.
Prirode u Švedskoj ima više nego dovoljno za sve njene stanovnike. Samo šume čine otprilike 66% teritorije države.
Zakon Allemannsretten je čak unet u državni Ustav.
Sergels torg
Kada smo se lepo odmorili mogli smo da nastavimo dalje.
Pešačkom Drottninggatan ulicom, punom radnji, stigli smo do trga Sergels torg. Pomalo čudno izgleda. Sredina je na nižem nivou, pa smo stalno morali da idemo okolo. Ne može direktno preko trga da se pređe. Inače je donji nivo predviđen za pešake, ali nam se nije išlo gore-dole.
Sergels torg
Sa strane je stub – obelisk, od stakla i čelika koji predstavlja fontanu.
Obelisk-fontana na trgu Sergels torg
I sami Šveđani su kritikovali ovaj trg kada je sagrađen u drugoj polovini dvadesetog veka. Razumem kako im je.
Samo oko 200 m od Sergels torga nalazi se robna kuća NK tj. Nordiska Kompaniet. To je čuvena, otmena robna kuća u kojoj su mnoge novotarije Šveđani mogli da kupe po prvi put – farmerke, najlon čarape, korn-flejks, pa čak i Barbiku 1962. pred Božić.
Robna kuća NK - Nordiska Kompaniet
Ovde su lepe devojke pokazivale modele bogatim Ruskinjama koje su pobegle od Revolucije. Jedna od manekenki je bila mlada Greta Garbo koja je tu radila 1923. godine.
2003. godine je švedska ministarka spoljnih poslova Anne Lindth ubijena u NK-u. Nju je ubio Mijailo Miajilović koji je na suđenju objasnio da mrzi političare i da je slučajno baš na nju naišao.
Kungsträdgården
Mi smo krenuli prema Kungsträdgården ili Kungsan trgu ili parku. Naziv znači “Kraljev vrt”. Nekada je to bio privatni park kraljevske porodice, koji je u 18-om veku otvoren za građanstvo.
To je jedno od mesta gde mi je bilo žao što je februar. Videla sam na fotografijama kako izgleda kada procveta drveće japanske trešnje, pa je trg u oblaku roze cveća, a u sredini je fontana koja ima veliki bazen oko koje sedi narod na stepenicama.
Zimi nema cveća, ne radi fontana, ali je tu klizalište na otvorenom pa ipak ima i naroda.
Lep je ovaj trg čak i zimi, ali volela bih da ga vidim kad procveta drveće.
Kungsträdgården
Klizalište na Kungsträdgården-u.
Izbor muzeja
Nama je sledeći cilj bio muzej, a koji, još uvek sam se kolebala. Da li Narodni muzej ili muzej Moderne umetnosti? Znala sam da Narodni radi kraće, a želela sam da vidim skulpture Niki de Saint Phalle ispred Muzeja moderne umetnosti. Ako uđemo u Narodni, skulpture bi videli po mraku.
Svesna sam bila da za sledeći dan imamo druge planove i da se ovde nećemo vraćati.
Problem sa Narodnim je bio još što bi ga protrčali jer nije ostalo mnogo vremena do zatvaranja. I dalje nesigurna, ipak smo prošli pored Narodnog i nastavili ka Skeppsholmen ostrvu. Bio je to ipak dobar izbor u tom momentu.
Donekle je to skraćeno radno vreme olakšavalo izbor. U dva i po dana ne da ne može sve da se vidi, već mnogo toga ne može, a meni ponekad nije lako da napravim izbor. Kraće radno vreme mi je pomoglo.
Posle svega mi se čini da smo za dva i po dana sasvim solidno upoznali grad.
Skeppsholmen ostrvo
Admiralitet i jedrenjak – af Chapman
Prešli smo most ukrašen kraljevskom krunom i požurili ka skulpturama.
U slobodnom prostoru ispred muzeja Moderne umetnosti nalazi se “Fantastični raj” – “Le Paradis fantastique“ koje su napravili Niki de Saint Phalle i Jean Tinguely.
Zajedno su napravili Stravinski fontanu u Parizu. Sećam se i njegove neobične fontane u Bazelu. On je poznat po svojim kinetičkim skulpturama, a Niki de Saint Phalle po velikim, šarenim, punačkim figurama koje ne voli svako, a meni su vesele.
“Fantastični raj” - "Le Paradis fantastique"
“Fantastični raj” - "Le Paradis fantastique"
Kada radim razgledanje Ciriha uvek pokažem njenog “Anđela zaštitnika” u zgradi Ciriške železničke stanice. Tada čujem potpuno različite komentare. Nekima je grozna, nekima interesantna. Imam utisak da je retko ko ravnodušan.
Na uzvišenju je skulptura “4 elementa” Aleksandra Koldera.
Aleksandar Kolder "4 elementa"
Ostrvo Skeppsholmen je u 17-om veku bilo baza švedske mornarice. Stare zgrade na ostrvu su uglavnom nekadašnje barake i skladišta.
Među njima je moderna zgrada muzeja Moderne umetnosti koja je sagrađena 1998. kada je Stokholm bio evropska prestonica umetnosti.
Muzej Moderne umetnosti
Zgradu je projektovao Rafael Moneo, katalonski arhitekta, dobitnik Prickerove nagrade za svoje stvaralaštvo. Njegov rad je izabran od 211 koliko je učestvovalo na konkursu.
Ulaz u muzej je besplatan, a odmah su nam objasnili da možemo da vidimo i muzej arhitekture koji je takođe besplatan. Te dve zgrade su fizički povezane.
Våmb crkva,12 vek.
Muzej arhitekture
Iskoristili smo priliku. Čak mi se jako dopao, jer je u Muzeju arhitekture u jednoj velikoj prostoriji maketama tipičnih, a zatim i važnih građevina, predstavljen istorijat švedske arhitekture.
Robert Raušenberg "Monogram"
U muzeju Moderne umetnosti se nalazi “Monogram” rad Roberta Raušenberga.
Robert Raušenberg je bio jedan od najznačajnijih američkih pop-art umetnika. Za grupu Talking Heads je uradio omot za album “Speaking in Tongues“, za šta je dobio nagradu Gremi i postao poznat široj publici.
Tu je i Anri Matisov “Marokanski pejzaž”.
Anri Matis “Marokanski pejzaž”
U blizini muzeja je drveni jedrenjak – af Chapman.
Sagrađen je 1888. Nekadašnji je teretnjak i školski brod, a od 1949 – hostel.
Pored je zgrada admiraliteta iz 17-og veka.
Jedrenjak – af Chapman
Zgrada admiraliteta
Kada smo izašli iz muzeja već je pao mrak.
Otišli smo da jedemo, pa pravac u sobu jer smo već bili umorni od celodnevnog hodanja.
Bilo je potrebno da se odmorimo i pripremimo za još razgledanja Stokholma…
Nobelova nagrada, Kraljevsko pozorište, Vasa muzej, razgledanje metroa…
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments