01 Sep Kefalonija – Sami, Asos, Mirtos
Nakon što smo obišli Lasi, Argostoli i bližu okolinu, nastavili smo dalje.
Šta još videti na Kefaloniji?
Sami i okolina
Na moj spisak “šta pod obavezno želim da obiđemo na Kefaloniji” bila je Melisani pećina, koja je u blizini luke Sami. Brzo sam shvatila da u okolini ima još mesta koje vredi videti i da može da se provede ceo dan na izletu u ovom delu ostrva.
Sami
Koze
Da bi došli do Samija, prošli smo pored Argostolija, pa sasvim pristojnim putem preko brda.
Usput smo sreli koze koje su prelazile put. Preciznije, poslednje su ga prešle kada smo mi prilazili. Htela sam da ih fotografišem, ali nisam bila dovoljno brza. Čini mi se da je prošlo samo nekoliko trenutaka pre nego što smo odlučili da stanemo. Ipak, dok sam dopešačila do mesta gde su bile, videla sam da su koze već odmakle u neku šumicu.
Pokušala sa da napravim bar neku fotku. Onda se u toj nedođiji pojavila gospođa u kolima koja me je pitala da li mi je potrebna pomoć. Ja sama na brdu, držim mobilni u ispruženim rukama i slikam… običnom prolazniku verovatno nije jasno šta.
Ovaj primerak je uslikan nekoliko dana kasnije.
Kasnije sam pokušala još jednom da stignem neke koze u drugom šumarku kod Antisamos plaže. I odustala.
Za sva vremena.
Par dana kasnije su se same nameštale za fotografisanje.
Drogarati pećina
Kada se ide putem koji iz pravca Argostolija vodi ka Samiju, nadomak ove luke se prvo nailazi na pećinu – Drogarati. Moja je preporuka da prvo nju obiđete da ne biste gubili vreme i vraćali se tu.
Planirajte da kod pećine Melisani budete oko podne jer je tada boja jezera najlepša.
Silazak u pećinu Drogarati
Dakle, ako vam je polazna tačka Lasi, do pećine ima oko 25 km što se prelazi za oko 30-35 min, osim ako ne jurite koze po šumi.
Za obilazak ove pećine vam neće biti potrebno više od pola sata. Nema gužve, nema čekanja u redu za karte, nema stručnog vođenja. Možete je obići i tri puta brže ako je prođete bez zastajkivanja, fotografisanja…
Na ulazu se plati karta: 4 evra po osobi, pa sami razgledate. Nije velika. Ima jednu veliku dvoranu koja ima odličnu akustiku pa se tu održavaju koncerti.
Prva je tu koncert održala čuvena operska pevačica Marija Kalas.
Ovde se održavaju koncerti
Pećinski ukrasi
Mi smo se nešto duže zadržali jer smo seli da popijemo po ceđeni sok od pomorandže. Potpuno osvežavajući, prava pomorandža. Čim sam videla da imaju ceđeni sok, pomislila sam na Delfe gde pored muzeja može da se popije isti takav, što bi me uvek oporavilo od umora.
Tu pored pećine smo čak kupili i poklone.
Melisani jezero u pećini
Kao što sam već napisala, ovde treba doći oko podne zbog boje jezera. Kasnije sunce pada pod drugačijim uglom i boja bude tamnija.
Plavetnilo Melisani jezera
Plovidba po jezeru Melisani
O jezeru Melisani postoji mit.
Nazvano je po nimfi Melisante (Melissanthe) koja je bila zaljubljena u Pana. On nije osećao isto. Nesrećna nimfa se zbog neuzvraćene ljubavi udavila u jezeru.
Ono što se pouzdano zna je da se u velikom zemljotresu gornji deo pećine obrušio. Tako je nastao otvor odakle sunce obasjava jezero koje oko podne dobija lepu, tamno-plavu boju. Zraci sunca koji se probijaju kroz otvor ka površini vode deluju nestvarno lepo.
Red za ukrcavanje
Za razliku od obilaska pećine Drogarati, kod pećine Melisani gužve ima. Ipak je to veća atrakcija. Tu smo stajali u redu za karte, odakle se direktno silazi ka ulazu, gde smo opet stajali u redu za čamac.
Kako koji čamac prilazi prethodni putnici izlaze, a novi ulaze. Vožnja ne traje dugo, možda desetak minuta. Čamdžija je ujedno i vodič. Kaže par rečenica i ponudi se da slika turiste. Ima kutiju za napojnice.
Čitala sam komentare turista koji su bili ljuti jer im je čamdžija žickao bakšiš. Naš je bio finiji.
Jezero u pećini
Pod vodom
U tim komentarima sam videla da ima onih koji su razočarani kako obilazak kratko traje. Prostor zaista nije veliki. Provozao nas je od ulaza po jezeru, pa malo iza ostrva i dalje nema gde. Ne znam šta ljudi više očekuju.
Ja smatram da svakako vredi posetiti ovo neobično mesto.
Cena karte je 6 evra po osobi.
Koliko sam guglala po internetu izgleda da je snižena u odnosu na prethodne godine.
Karavomilos - jezero pored mora
Pisala sam u tekstu: Kefalonija – okolina Argostolija, o mestu Katavothres blizu Argostolija, gde voda ponire pod zemlju.
Ovde izvire!
Karavomilos jezero
Ona prolazi ispod ostrva, meša se sa vodama podvodnih reka i sa kišnicom. Ponovo se pojavljuje u jezeru Melisani, pa dalje odlazi do sela Karavomilos, kod mesta Sami, u okruglo jezerce slatke vode. Voda iz jezera odlazi u zaliv i meša se sa morskom vodom.
Tako voda putuje oko 15 km ispod ostrva i izvire na suprotnoj strani.
Jezero od mora deli kratko šetalište na kom su klupe i kandelabri. Možete tu sesti i gledati patke kako plivaju. Pored je taverna.
Šetalište između jezera i mora
Crkva Agios Ioannis
Mi smo do jezera prošli kolima pored crkve Agios Ioannis (Svetog Jovana) i parkirali se pri kraju asfaltiranog puta, pored drveta. Nema tu nikakvog parkinga, ali nismo nikome smetali, a kratko smo se zadržali.
Taverna, koja je sa druge strane, ima nekoliko obeleženih parking mesta.
Sami
U samom Samiju nismo imali plan ništa određeno da vidimo. Došli smo tu da prošetamo, da popijemo kafu, ali i da kupimo karte za trajekt za povratak.
Odlazi trajekt
To je mala luka. Svakako značajna jer odavde kreću trajekti ka Itaki, ka Patri, Italiji… Za nas je bilo najvažnije da odatle kreće trajekt ka Astakosu, ka kopnu.
Sami je okružen mestima koja vredi obići – Melisani, Drogarati, Karavomilos, Antisamos plaža.
Čuveni film “Mandolina kapetana Korelija“ sniman je u Samiju i okolnim mestima. Glavni trg sa gradskom kućom, zvonik, kolonade – sve je to za potrebe filma napravljeno od drveta i gipsa u Samiju.
U centru, na obali
Pristanište
Partizansko skrovište, gde se krije Mandras (Christian Bale), bilo je u razrušenom selu Palia Vlahata (Stara Vlahata). Nalazi se u zaleđu iznad Karavomilosa.
U to selo se stanovnici nisu vratili nakon velikog zemljotresa. Ostalo je napušteno, razrušeno, zaraslo. Ipak, ako želite da vidite kako je nekada izgledala arhitektura ostrva, kažu da vredi doći do ovog mesta.
Nekada su se na glavnom trgu tog sela održavale lokalne proslave – Saristra. Prethodnih godina je grupa mladih, uz podršku lokalne zajednice, pokrenula umetnički i muzički festival Saristra.
Panorama Samija
Još je filmskih lokacija u okolini.
Doktorova kuća i okolno selo su napravljeni između Samija i Antisamos plaže, na mestu ruševina sela Dikhalia.
U blizini su ostaci nekadašnjeg manastira Agios Fanentes, gde je snimana religiozna procesija.
Nedaleko od grada i pomenutih filmskih lokacija, na uzvišenju, nalaze se ostaci antičkog grada Samija.
Antisamos plaža
Putem uz obalu smo nastavili ka Antisamos plaži. Udaljena je oko 5 km od Samija. Put je uzan i krivudav pa je potrebno oko 10 minuta vožnje. Ne mogu da budem precizna jer smo zastali usput na vidikovcu odakle ova plaža, utonula u zelenilo, može lepo da se sagleda.
Pogled sa vidikovca
Antisamos plaža - pogled sa vidikovca
Parkirali smo na parkingu beach bar-a Acron jer je bio prvi na koji smo naišli.
Plaža je lepa, šljunkovita. Nije bila neka gužva, a opet… uz sve te ležaljke, šarene suncobrane, muziku, kupaće kostime, teško mi je da zamislim tu Nikolasa Kejdža u uniformi. Da, to je još jedna važna lokacija gde je sniman film. Na Antisamos plaži se nalazio kamp kapetana Korelija.
Pretpostavljam da je to razlog zbog koga je ona sada jedna od najpopularnijih plaža Kefalonije.
Na Antisamos plaži
Ima i besplatnih ležaljki
Acron beach bar
Asos i Mirtos
Asos
Kada sam prvi put videla fotografiju Kefalonije, na njoj je bio Asos. Poželela sam baš tu da letujem. Kasnije sam shvatila da je zgodnije biti smešten na nekom drugom mestu. Previše je Asos zavučen da bi bio zgodna baza za obilaske. Ipak, Asos i dalje smatram najlepšim mestom ovog ostrva.
Asos panorama
Nalazi se na severo-zapadu ostrva, praktično na prevlaci ka malenom poluostrvu na kome je venecijanska tvrđava.
Do njega se dolazi putem koji povezuje Fiskardo i selo Divarata (iz kog je odvajanje ka plaži Mirtos). Skretanje je poprilično oštro. Sa puta se spuštate serpentinama ka Asosu. Kako uđete u Asos, idete pravo, po obodu mesta, prelazite prevlaku široku samo 50 metara, a na kraju je parking.
Centar sela - između glavnog trga i plaže
Oleandri
Ako sa parkinga nastavite pravo pešice, kako je jedino moguće, dolazite do staze koja vodi ka tvrđavi.
Tvrđavu su izgradili Venecijanci. U 16. veku je bilo čestih turskih i piratskih napada pa tvrđava Svetog Đorđa, o kojoj sam pisala u tekstu Kefalonija – okolina Argostolija, nije bila dovoljna za odbranu ostrva.
Krajem 16. veka počinje gradnja tvrđave Asos koja postaje glavni grad severnog dela ostrva.
Arhitekta ovog zdanja Marino Gentillini je oženio lokalnu devojku i ostao na Kefaloniji. Njegovo ime je upisano u knjigu plemića, a njihovi potomci imaju vinariju Gentillini nedaleko od Lasija.
Asos pun boja
U 18. veku, kada glavni grad ostrva postaje Argostoli, tvrđava Asos gubi značaj, mada nije napuštena. U 20. veku je bila zatvor. Tek nakon zemljotresa 1953. zatvor je zatvoren. Ni tada nije u potpunosti napuštena. Nekoliko ljudi je tu živelo do 1963. Gajili su vinovu lozu i masline.
Danas je moguće obići ovu tvrđavu. Staza vodi uzbrdo do nje.
Čak i ako ne želite do nje, krenite svakako nekoliko koraka tom stazom. Naićićete na klupe i na prelep pogled na Asos u malom zalivu.
Asos je malen, ali slikovit. Ima malu, šljunkovitu plažu. Na glavnom trgu se nalazi par restorana, prodavnica, suvenirnica. Mada je to turističko mesto nije bilo neprijatne gungule kakvu umeju turisti da stvore. Mesto je mirno i prijatno.
Opet koze 🙂
Kada smo se vozili ka Asosu naišli smo opet na koze koje su ovoga puta šetale duž samog puta, po asfaltu.
A onda smo na ulazu u Asos naišli na drvo koje su koze brstile. Fotografisali smo iz automobila. Niko nam nije zamerio što smo na kratko zaustavili saobraćaj. I automobil iza nas je uradio isto.
Koze na ručku
Koze na ručku
Osim što slobodno šetaju po ostrvu i možete na njih naići bilo gde, kada se najmanje nadate, ove simpatične stanovnice Kefalonije imaju neke svoje specifičnosti. Drugačije su od koza na koje smo navikli.
Ove imaju zlataste zube zbog bilja koje pasu, a koje je puno raznih minerala. Mi im zube videli nismo. Vešto su ih krile.
Još jedna zanimljivost u vezi ovih koza je da one mogu da izdrže da ne piju vodu čak šest meseci. Pastiri kažu da u hladnijim mesecima nema potrebe da im daju vodu. Udišu vlažan vazduh koji nosi povetarac i to im je dovoljno.
Zmije
Još jedna zanimljiva stanovnica Kefalonije privlači pažnju. To je zmija! Zmije koje zovu “Bogorodičine zmije” ili “Svete zmije” pojavljuju se svakog 15. avgusta pred praznik Uspenja presvete Bogorodice, u crkvi sela Markopulo, na obroncima planine Enos (Ainos).
Ulaze u crkvu, kreću se po ikonama. Očevici kažu da se uglavnom skupe kod ikone Bogorodice. Ne plaše se ljudi, a ni ljudi njih.
Videla sam snimak na youtube-u kako sveštenik uzima malu zmiju i pruža je vernicima da je celivaju.
Smatraju ih svetim i postoji verovanje da će se nešto loše desiti ako se ne pojave. Nisu se u crkvi pojavile 1940. godine, a te godine je okupirana Kefalonija, ni 1953. kada se desio veliki zemljotres.
Po legendi, 1200. godine gusari su došli na Kefaloniju i pokušali da uđu u manastir u kome su bile monahinje. Tada se pojavio veliki broj zmija koje su se obmotale oko gusara. Oni su se uplašili i pobegli.
Postoji i priča kako su uplašene monahinje molile Boga da ih pretvori u zmije da se tako spasu gusara.
Puno je legendi, ali i izmišljenih priča za turiste.
Jedino što se pouzdano zna je da su zmije zaista tu svakog, ili bar skoro svakog avgusta.
Plaža Mirtos
Mirtos je plaža koja važi za jednu od najlepših u Grčkoj.
Plaža Mirtos - pogled sa vidikovca
Od Asosa je udaljena samo 12 kilometara, pa je logično u istom danu posetiti oba mesta. Računajte da vam je potrebno oko pola sata vožnje bez obzira na malu razdaljinu. I do jedne i do druge tačke se spuštate u cik-cak, serpentinama. Još ako naiđete na koze…
Između, možete stati na vidikovac odakle je prelep pogled na plažu. Ne treba ga propustiti. Zaista vredi!
Odatle može najlepše da se sagleda boja mora koju je glupo da opisujem. Pokušaću da vam je približim fotografijom.
Mirtos – na plaži
U realnosti, plaža Mirtos je lepša sa visine nego izbliza. U stvari, lepo izgleda, lepo je i plivati tu, ali kamenje nije tako sitno.
Plaža Mirtos izbliza
Nismo mi uvek i isključivo bili na peščanim plažama. Letovali smo na Rodosu u gradu Rodosu, pa u Milacu na Siciliji, na Krfu u Ipsosu. Dovoljno smo se kupali na šljunkovitim plažama, ali… na Mirtosu sam jedva došla do vode i jedva ušla u vodu. Kada sam izašla i shvatila da će mi biti teško da dopešačim do peškira zakukala sam Saletu da mi donese japanke. Nije to šljunak. To su poveći obluci.
Ako imate stopala tvrda kao đonove, nikakav problem. Ostalima savetujem da ponesu ili neku obuću za po kamenju, mislim na onu gumenu obuću za plivanje, ili treba bar dopešačiti u japankama/papučama do vode, tek da ne polomite noge.
Priznajem ipak da je bilo lepo plivati tu. Voda je vrlo brzo duboka, a sve vreme ste svesni intezivnog plavetnila koje vas okružuje dok plivate.
Na plaži
Mirtos pred zalazak sunca.
Negde sam pročitala da na ovoj plaži ima sitnog šljunka i peska. Nismo ih sreli. Možda smo se kupali na pogrešnom delu plaže… a možda nisu ni bili na Mirtosu ti koji su to napisali.
I još jedna informacija. Na Mirtosu nije bilo nikakvog bara. Izgleda da ga je prethodnih godina bilo.
Savetujem da ponesete bar vodu.
Plaža Mirtos
Ni ovde nismo završili sa upoznavanjem Kefalonije. Bili smo još i na poluostrvu Paliki o čemu ću pisati u nastavku.
O tvrđavi, svetioniku, spomeniku.
O mestu gde voda misteriozno ponire i o najromantičnijem restoranu u kome smo jeli.
O crvenoj plaži.
O gradu koji je želeo da bude prestonica.
O mestima koja smo propustili.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments