23 Jan Kotor
Maj 2021.
Šta videti u Kotoru na kratkom izletu?
Kotor uz more
Vozili smo se lagano uz more.
Kratko smo se zadržali u Bijeloj, u kojoj je Saša proveo 18 leta za redom. Poslednji put pre dvadeset i jedne godine.
Kada smo prošli uzani prolaz Verige, približili smo se malenim ostrvima Gospa od Škrpjela i Sveti Đorđe. Nismo imali vremena za Perast iz kog isplovljavaju brodići do njih.
Nastavili smo vožnju kakva nam je bila nemoguća leti. Pamtim magistralu uz more po prebrzim vozilima koja su ludovala po asfaltu. Kažu da toga više nema. Pamtim i gužvu na letnjoj vrućini.
Sada nije bilo toga. Nigde gužve.
Uz more
Setila sam se nekih Remarkovih romana u kojima bi glavni junak poveo devojku na Rivijeru. Tako sam kao klinka zamišljala tu opuštenu vožnju duž obale.
Maj je odličan mesec za Boku. Prolazili smo kroz mala mesta, pored kamenih kuća, a sa desne strane je blago talasalo more. Bilo je dovoljno toplo za kratke rukave. Stavila sam naočare za sunce i pustila tiho muziku.
Pravac Kotor!
Uspomene
Od svih mesta u Boki, Kotoru sam se najviše radovala.
Jesam letovala u Herceg Novom i imam lepa sećanja na taj grad, ali Kotor mi je uvek bio poseban. Nikada se nisam tu zadržavala duže, čak ni prespavala.
Kao klinka sam letovala u Ljutoj, nekoliko kilometara dalje, pa sam dolazila u Kotor na izlete sa mamom i tatom.
Pamtim ogromne brodove za krstarenja u maloj luci. Pamtim i da sam se pela uzbrdo, duž zidina tvrđave San Giovanni, odakle se pruža fantastičan pogled na zaliv.
Pogled na Kotorski zaliv
Sa Saletom sam, na početku našeg zabavljanja, bila u Kotoru u celo-noćnom provodu. Stigli smo kasno, a za pola sata je kretao poslednji autobus za taj dan. Odluka je bila da ćemo se vratiti jutarnjim.
Nije nam čak smetalo što smo bili obučeni za plažu. Bili smo izgleda dovoljno interesantni, da nam je gazda kafića u kome smo proveli dobar deo noći, poslao nekoliko tura pića.
Sada, dvadesetak godina kasnije i bitno ozbiljniji, došli smo u Kotor da prošetamo i da večeramo.
Veče u Kotoru
Cilj nam je bio Stari grad.
U kamenu
Pre svega je bilo potrebno naći parking u Kotoru. Onaj u luci smo jednostavno promašili. Nekako nam je grad odjednom delovao mnogo manji nego što ga pamtimo.
Znala sam da postoji još jedan parking čim se prođe Stari grad, kod velike samoposluge Idea (skreće se levo pre same samoposluge). Ima rampu, plaća se, što nam je bila najsigurnija opcija.
Odatle smo se vratili do glavnog ulaza u utvrđeni grad, koji nosi naziv – Vrata od Mora. Jednostavno i slikovito. Takvi su nazivi u kotorskom Starom gradu.
Kako smo stigli kasno, požurili smo da se podsetimo uspavanih trgova. Prvo smo naišli na trg od Oružja, pa nastavili do trga od Brašna, pa do katedrale Svetog Tripuna, pa dalje u krug, do česme Karampana, crkve Svetog Luke, Svetog Nikole i bili smo opet na trgu od Oružja.
Toranj sa satom na trgu od Oružja
Kamene ulice i kamene kuće su za mene dugo bile sinonim za leto, za more.
Kada sam počela da odlazim na letovanja van nekadašnje Jugoslavije, trebalo mi je vremena da se naviknem i da zavolim i neke druge gradove, neka mala mesta i ribarska sela.
Često ta druga mesta imaju lepe, peščane plaže i toplije more, ali kada sam ponovo prošetala kamenim ulicama Kotora vratila su mi se sećanja na gradove Crne Gore, ali i Dalmacije i onaj poznati osećaj da sam na moru, čak i kada samo more ne vidim.
Vrata od Mora
Iznad kapije je grb Jugoslavije. I dalje je tu i stari natpis – Tuđe nećemo, svoje ne damo. Titove reči.
Vrata od Mora
Kažu da je kapiju krasio krilati lav Svetog Marka, jer je građena u vreme mletačke vladavine. Sada je venecijanski lav sa desne strane, na zidini.
U samoj kapiji je reljef na kome su Bogorodica sa bebom Isusom, Sveti Trifun i Sveti Bernard.
Ispod reljefa je prorez u koji su građani mogli da ubaciju pisma za gradske oce.
Unutar kapije
Trg od Oružja
Prolaskom kroz vrata od Mora stupa se na trg od Oružja, pravo pred toranj sa satom.
Toranj sa satom i stub srama
Ispred tornja je stub srama. Tu su u prošlosti vezivali lopove i varalice da ih ceo Kotor vidi. Da li bi ove današnje bilo sramota? Izgleda da srama više nema, pa su ovakvi stubovi prevaziđeni.
Na severo-istočnoj strani dugog trga je zgrada nekadašnjeg Arsenala. Zbog Arsenala je trg nazvan – od oružja. Tu je oružje skladišteno, a za bitke se vojska ispred opremala.
Trg od Oružja
Trg od Oružja noću
Najduža zgrada na trgu je Providurova – kneževa palata, u kojoj je sada hotel Cattaro. Nakon odlaska Venecijanaca iz grada ta zgrada je bila kasarna. Uz nju je Napoleonovo pozorište, jedno od prvih u Crnoj Gori. Nema tu više predstava. Sada je tu recepcija hotela Cattaro.
Trg od Brašna
Mi smo dalje krenuli ka trgu na kome je u prošlosti bio magacin brašna.
U ulici koja vodi ka trgu od Brašna, ali i na samom trgu, nalaze se palate koje su pripadale starim, bogatim porodicama. Bio je to grad u kome su živeli plemići, pomorci, umetnici.
Palata Beskuća
Sa desne strane nailazimo na palatu porodice Beskuća. Deluje neobično da neko čije prezime upućuje na nemanje kuće, živi u palati.
Porodica Beskuća je nekada bila siromašna. Doselili su se u Kotorski zaliv u drugoj polovini 17. veka. Postali su pomorski trgovci. Vremenom su se obogatili i dobili plemićku titulu, koja je proslavljena bacanjem dukata sa prozora na ulicu.
U drugoj polovini 18. veka Jozo Beskuća je sagradio palatu u Kotoru. Nije to jedina palata koju je sagradio. Imao ih je u Prčnju, Boki, Dalmaciji, Italiji.
Želeo je da sagradi 100 kuća, pa da promeni prezime u Stokuća. Padom Mletačke Republike opada moć kontea Joze Beskuće. Nikada nije ostvario svoju želju.
Neki kažu da je sagradio 99 kuća i da mu je falila još samo jedna.
Palata Pima
Na palatu Beskuća se naslanja palata Buća, nekada najbogatije porodice u Kotoru.
Preko puta je palata Bizanti, a uz nju je palata Pima na samom trgu od Brašna. Palatu Pima nisu oštetili zemljotresi pa joj izgled nije menjan od 17. veka kada je građena.
Trg Svetog Tripuna
Iza ćoška se širi trg Svetog Tripuna. Na njemu su Istorijski arhiv, Gradska opština, palata Drago u kojoj je Regionalni zavod za zaštitu spomenika. Ipak, trgom dominira jedna zgrada – katedrala Svetog Tripuna.
Katedrala Svetog Tripuna
Sveti Tripun ili Sveti Trifun je živeo u 3. veku, u antičkoj Frigiji, na teritoriji današnje Turske. Slavimo ga kao zaštitnika vinogradara.
Kako ga mi pravoslavci proslavljamo 14. februara, istog datuma kada katolici slave Svetog Valentina, sve je više novinskih članaka koji pokušavaju da izjednače ova dva sveca. Tačnije, pišu o Svetom Trifunu kao o zaštitniku bračne ljubavi.
Sveti Valentin je zaštitnik ljubavi jer je tajno venčavao mlade parove, što je bilo zabranjeno, da bi mladići ratovali.
Za potrošačko društvo je to dobar razlog za slavlje, tačnije za kupovinu poklona, večere u restoranima…
Globalizam je učinio da bi i pravoslavci želeli da imaju jedan dan zaljubljenih. Neki su jednostavno prihvatili Svetog Valentina i sada ga slave. Važna je ljubav.
Drugi bi da zadrže Svetog Trifuna, al’ da uz vino slave i ljubav.
Slavi 14. februar ko kako želi, a u Kotoru Svetog Tripuna slave 3. februara kao svog zaštitnika grada.
Otkud Sveti Tripun u Kotoru?
Katedrala Svetog Tripuna
Godine 809. mošti ovog sveca su prevožene brodom iz Carigrada ka Veneciji.
Zbog jakog nevremena brod se sklonio u luku Rose. Kotoranin Andrija Saracenis i njegova žena Marija su od venecijanskih trgovaca otkupili mošti. Uslov je bio da sagrade crkvu. Otkupljena su tada i dva roba koja su zatim puštena na slobodu.
Crkva posvećena svecu je izgrađena u 9. veku, a današnja katedrala je nastala u 12. veku na temeljima stare crkve.
Saracenis je napisao „Andreacijevu povelju“, koju čine tri tematske celine. Jedna je posvećena prenosu moštiju Svetog Trifuna.
Andrija Saracenis i njegova žena su sahranjeni u katedrali.
Trg od Muzeja i Bokeljska mornarica
Na sledećem trgu na koji smo naišli je palata Grgurina.
Porodica Grgurina je u Kotor došla iz Istre. U 19. veku je testamentom palata ostavljena siromašnima.
Danas je u njoj smešten Pomorski muzej.
Pomorski muzej
Prvobitno su zbirku činili predmeti koji su pripadali Bokeljskoj mornarici. Izložba se nalazila na jednom spratu. Vremenom se uvećavala, pa muzej sada zauzima celu zgradu.
Duga je tradicija pomorstva u Kotoru, kao i Bokeljske mornarice. Njen nastanak se vezuje za 9. vek, preciznije za 809. godinu, kada su mornari iz luke Rose doneli mošti Svetog Trifuna. Ti mornari koji su pratili mošti, postali su jezgro bratovštine.
Bokeljska mornarica je bila i humanitarna i vojna organizacija, a danas je memorijalna. To je nevladina pomorska organizacija.
U decembru prošle 2021, dakle od pre nekoliko nedelja, Bokeljska mornarica je upisana na Uneskovu listu svetske nematerijalne kulturne baštine. Prvo je nematerijalno kulturno dobro koje je Crna Gora kandidovala za taj status.
Česma Karampana
Na malenom trgu, na pjaceti nalazi se česma Karampana iz 17. veka.
Kod Karampane je kafić, pa je tu bilo puno mladih. Čula se glasna muzika.
Česma Karampana
I u prošlosti je tu bilo živo. To je bila jedina česma sa pitkom vodom u Kotoru. Dolazili su tu ljudi po vodu, ali i da čuju najnovije tračeve. Na česmu Karampana su dolazile i vodarice, žene koje su odatle nosile vodu u palate.
Po legendi neki car je hteo da sagradi grad iznad sadašnjeg Kotora, ali ga je vila primorkinja ubedila da gradi pored obale. Kada su radovi bili završeni napravio je veliku proslavu, a na vilu je zaboravio. Hvalio se novim gradom. Vilu nije pominjao. Ona se na to naljutila i zatrovala sve izvore. Sve osim jednog – Karampane.
Sa te česme i sada može voda da se pije.
Trg Svetog Luke
Nastavili smo ka malom trgu na kome se nalaze čak dve pravoslavne crkve.
Prva na koju se nailazi je crkva Svetog Luke iz 12. veka. Sagrađena je kao katolička crkva.
Crkva Svetog Luke
Polovinom 17. veka, bežeći od Turaka, u Kotor stižu pravoslavci koji tu nisu imali svoju crkvu. Za njom ranije jednostavno nije bilo potrebe.
Tada katolici ustupaju svoju crkvu Svetog Luke. Tačnije, dele je sa pravoslavcima. Do početka 19. veka koriste je zajedno. Tu su se obavljale i liturgije i mise.
Od 19. veka je samo pravoslavna i dugo je bila jedina pravoslavna crkva u gradu.
Sa druge strane trga je crkva Svetog Nikole.
Crkva Svetog Nikole
Nastala je početkom 20. veka na mestu gde je prvo bio dominikanski manastir, pa zatim pravoslavna crkva, koja je krajem 19. veka izgorela u požaru.
Crkva Svetog Nikole je najznačajnija pravoslavna crkva u gradu.
Trg od Salate i konoba Scala Santa
Kada smo napravili pun krug i vratili se na trg od Oružja bilo je krajnje vreme za večeru. Već smo bili gladni. Krenuli smo na trg od Salate.
Malo sam pre dolaska u Kotor guglala gde bi mogli da jedemo. Nisam htela ništa fensi, ali ni brzu hranu. Želela sam u neku konobu, a da bude dobra hrana i prijatan ambijent.
Činilo mi se da bi takva mogla da bude konoba Scala Santa.
Dobila sam ono što sam želela, pa i više od toga. Nalazi se na malom, skrajnutom trgu.
Par minuta nakon što smo seli, slobodnih mesta u maloj bašti više nije bilo.
Kelner je bio brz, ljubazan, duhovit.
Tačnije, rekao je da ćemo malo duže čekati jer je više nas došlo odjednom. Baš sam bila gladna. Nije mi se dopala ta informacija. Ali, nisam imala šta da zamerim.
Dok smo kratko popričali uz piće, večera je već bila na stolu. Nisam shvatila gde je tu dugo čekanje. Pa ja u Beogradu duže čekam hranu po restoranima u regularnim situacijama.
Hrana je bila odlična!
Lignje na žaru
Gospođa za susednim stolom je prokomentarisala da nisu oni tu slučajno, da su došli na preporuku. Rekla je da će i ona preporučiti konobu i da će puno ljudi doći.
Kelner je uz osmeh odvratio da oni imaju mali kapacitet. Zaista tu nema mnogo stolova. Na pitanje šta se dešava kada se mesta popune, rekao je da onda ljudi sednu na skaline i čekaju da se neki sto oslobodi.
Sad i ja znam da bi to čekanje vredelo.
Dok smo jeli, pao je mrak. Još jednom smo prošli kroz kamene ulice, pa krenuli ka parkingu. Trebalo je stići u Prčanj gde smo rezervisali smeštaj. Već je bilo kasno, a gazda nas je čekao.
Ispred ulaza u Stari grad
Prvobitna ideja je bila da spavamo u Kotoru, ali sam se zbog parkinga odlučila da to bude u nekom od okolnih mesta. Drago mi je što je u pitanju Prčanj.
Ni u njemu se nisam našla prvi put, ali je prethodni opet bio vezan za neko društvo, provod…
Nisam se ni u tim godinama zadržavala isključivo u jednom mestu i samo na plaži. Ipak, više sam gradove upoznavala kroz besciljna lutanja, nego kroz planske obilaske.
Puno je vremena prošlo. Ni ja više nisam ista. Sve sada gledam drugim očima.
Kotor i dalje volim. Lep je bio i kada sam bila klinka i kada sam bila mlada, a lep je i sada.
Ništa se tu promenilo nije.
Manastir Savina koji je kralj Aleksandar Karađorđević posetio pred put u Marsej.
Luksuzno naselje Portonovi.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments