06 Jan Lisabon
Lisabon je grad u kome sve volim. Sve mi je lepo. Ipak, neka mesta izdvajam.
Šta videti u Lisabonu?
Ovo je moj izbor šta videti u Lisabonu:
Alfama
Na stepenicama brda Alfama
Teško je reći da je Alfama mesto. To je čitav jedan deo grada. To je brdo na kome su tvrđava i katedrala, vidikovci, zbijeni fado restorani… I sve ja tu volim.
Volim da slušam fado i to bilo koji – i profesionalni, ali i fado vadio gde zapeva kelner, pa i kuvarica, ne uvek baš savršeno al iz duše.
Volim i pogled sa vidikovca Portas do Sol, ali i kad čujem zvuk gitare na vidikovcu Santa Luzia.
Volim da tumaram uzanim, krivudavim uličicama onako bez cilja.
U jednoj takvoj šetnji sam naišla na mali restoran, sa valjda tri stola, pokrivena kariranim stolnjacima. Sela sam. Naručila sardine i belo vino. Prihvatila i kuver, pa sam dobila masline i hleb.
Dok sam jela, tabla sa reklamom je uneta, vrata su zatvorena, a za sto pored mene je selo osoblje da i oni jedu. Baš sam se osećala domaće. Kao da sam u njihovoj kući. Ručak sam platila jeftinije nego ijedan u Portugaliji.
Posle sam nastavila nasumice da šetam po Alfami, pa na žalost, kasnije nisam mogla da se setim gde je bio taj mali restoran i nikada se u njega više nisam vratila.
Ipak, i to je čar Alfame.
Muzej Kalust Gulbenkian
René Lalique - Žena vilin konjic
Muzej okružen zelenilom parka, zadužbina je Kalusta Gulbenkiana, naftnog magnata koji je voleo umetnost. Poreklom Jermenin, rođen je u Istanbulu, a živeo je u Londonu i Parizu, a zatim se u ratno vreme preselio u Lisabon i tu ostao do kraja života. Lisabonu je ostavio svoju umetničku kolekciju koju vredi posetiti.
Imajte u vidu da je ulaz u muzej besplatan nedeljom posle 14 h.
Botanička bašta u Belemu
Botanička bašta
Belem je u prošlosti bio selo u blizini Lisabona. Sad je istorijski značajan deo grada. Odatle su portugalski pomorci isplovljavali i otkrivali nove svetove. Odatle je Vasko da Gama isplovio i otkrio pomorski put do Indije.
Tu je danas predsednička palata, muzeji, spomenici… jedan kolačić napravljen po tajnom receptu, ali i – botanička bašta.
Ima Lisabon i bliže centru botaničku baštu. Videla sam jednu lepu i u Koimbri. Zatim i jednu jedinstvenu na Madeiri. Međutim, ovoj u Belemu se povremeno vratim.
Portugalija ima takvu klimu da i obične bašte i parkovi često izgledaju kao tropski, pa onda možete zamisliti kako je izgubiti se u zelenilu portugalske botaničke bašte. Pravo uživanje.
Okeanarium
Pogled u svet okeana
Volim vodu, reke, mora, okeane. Sakupljala sam školjke, jedrila, odgledala film „Veliko plavetnilo“ ko zna koliko puta, istina ne samo zbog mora, al to su sad nebitni detalji.
Kada sam prvi put došla u Lisabon bila sam svesna da ne mogu za 6 dana da vidim baš sve što sam želela, ali Okeanarium, koji se nalazi u Parku Nacija uz reku Težo, je bio obavezan.
Fantastično je osmišljen. Ide se u krug oko centralnog tanka. U njemu je u četiri odvojena dela prikazan živi svet četiri okeana, a u sredini, u tom centralnom tanku su zajedno bića raznih okeana.
Uz donji nivo je pod zakošen pa mami da se sedne. Kako sam sela prvi put i zagledala se u raže, ajkule i jata malih šarenih ribica, tako sam dolazila ponovo i na sledećim putovanjima i sedela na podu zablenuta u svet pod vodom.
Ispričala sam to jednom kolegi Portugalcu, koji mi je samo odgovorio – Moj rekod je 3,5 sata.
Bifana
Meni bifana + slatkiš za 5,5 evra
Ili Sopas u tržnom centru Armazéns, jer je bifana jelo, a ne mesto. Mada ne mora biti čak ni Sopas, jer tog jela ima i na drugim mestima u gradu. Često sam ga jela u food court-u malog tržnog centra Campo Pequeno.
Evo o čemu se radi.
U pitanju je lokalna brza hrana. Komad mariniranog svinjskog mesa, koji je spakovan u sveže ispečenu zemičku. Pri tom ja gotovo uvek naručim meni bifana u koji, uz naravno samu bifanu, spada činija čorbe po izboru, a u Portugaliji su čorbe odlične, + jedno piće. Sve to za nekih 5 evra.
U Sopas-u su piće – sokići, ali moram priznati da je pivo ipak najbolji izbor uz ovo jelo.
Pogled sa rooftop bara Park
Pogled na Težo i most 25. april
Park – je mesto sa odličnom krovnom terasom i prelepim pogledom na reku Težo i most 25. april. Ja sam imala sreće da ga otkrijem kada je tek bilo otvoreno, a nije ga baš bilo jednostavno naći jer nigde na ulici ne postoji tabla, naziv, smernica.
Nalazi se na krovu auto-parkinga. Uđe se u lift, pritisne poslednji sprat, pa se otpešači još jedan i voila – eto vas u rooftop baru. Bilo je lepo pijuckati piće i gledati zalazak sunca. Nazalost to su ubrzo shvatili i drugi.
Kada sam se posle godinu-dve vratila tamo, ne da nije bilo mesta da se sedne, već je jedva bilo mesta za stajanje.
Ipak, ne odustajem. Desiće se valjda nekada, neko slobodno vreme u ranijim satima, a ne baš u vreme zalaska sunca, pa eto mene opet da pijem piće uz lep pogled.
Lisabon jeste pun lepih vidikovaca, pa i barova sa sjajnim pogledom, al ovaj mi je prirastao za srce.
Šetalište Ribeira das Naus
tj.
– sedenje na obali reke Težo
Ribeira das Naus uz reku Težo
Pre neku godinu uređeno je šetalište Ribeira das Naus od stanice Cais do Sodré do trga Comércio.
Lako je prošetati do tog mesta. Obala uz Težo je kaskadno izbetonirana da se spušta do vode. Deluje kao velike stepenice.
Tu je pored i kiosk – kafe, gde može da se uzme piće. Sednete u stolicu kao za plažu i podugnete noge na zidić. Kelner vam donese piće dok gledate ka vodi.
Ako nema mesta na stolicama, ima na stepenicama. Koliko god bude ljudi, ovde se nađe mesto za sedenje. Ništa fensi, sedi se na betonu. Opušteno. Nije pogled sa visine na reku i zalazak sunca, ali tu su i ta ista reka, a i zalazak.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments