04 Jan Termalna banja Pačir
Roze jezero
Putovala i pisala u Avgustu 2020.
- Banja je nastala 2014 godine kada je u Pačiru otkriven izvor lekovite, termalne vode.
Voda izvire na 1400 m i temperature je 72°, a cevima se dovodi do jezera gde je oko 30°.
- Sastav vode – jod, brom, litijum i mnogi drugi minerali.
Uz to voda sadrži mineralnih soli 20.6 grama po litru, a natrijum hlorida 17 grama. - Voda ove banje leči kožne bolesti, reumu, stanja posle povreda
- Veštačko jezero je površine 2000 m² (kao dva olimpijska bazena), dubine do 1,6 m u najdubljem delu.
- Zatvoreni bazeni – postoje dva zatvorena bazena, dubine 90 cm.
- Arhitektura – objekti su građeni u stilu lokalne, seoske arhitekture.
- Radno vreme: od 10-20 h
- Ulaznice su 350 din za odrasle, za decu od 4-14 god 200 din.
Postoje porodični popusti.
Od 18-20 h – 200 din
- Ležaljke se ne doplaćuju već su u ceni ulaznice. Ima tuševa, kaseta za stvari, wc-a…
- Nema soba za noćenje.
- Hrana… langoš (mađarske mekike) – obične, sa pavlakom, sa pavlakom i sirom ili slatke sa eurokremom od 100-170 din, pomfrit, palačinke…sladoled
- Piće – pivo, sokovi…kafa domaća i nes 3 u 1, 2 u 1…
- Sme da se unese sopstvena hrana i piće (osim u staklenim flašama)
Sve informacije su važile leta 2020.
Ulaz u kompleks banje Pačir
Priznajem, do pre nekoliko nedelja nisam znala da u Srbiji postoji roze jezero. U toku jula meseca slike ovog jezera su preplavile društvene mreže.
Poželela sa da ga vidim.
Kažu da postoji poneko roze jezero na raznim krajevima sveta, a ja nisam bila u Senegalu, niti u Australiji, a kako me je pandemija izbacila iz koloseka te skoro neću imati posla, teško da ću ta belosvetska jezera skoro ili ikada videti.
Jednom sam videla roze plažu, na Sardiniji, ali samo sa broda. Bilo je zabranjeno iskrcavanje jer su turisti za uspomenu odnosili roze kamenčiće i opasnost da će pokupiti sve i da plaža više neće biti te boje, je postala realna. Poseta toj plaži je jednostavno zabranjena.
Dakle, nema potrebe sanjati ružičasta jezera ili plaže dalekih krajeva. Dovoljno je provozati se 2-2,5 sata od Beograda.
Suncobrani i šeširi
Rešeno je - krećemo
Nije bilo potrebno da ubeđujem muža. I njemu se dopala ideja da subotu provedemo u Pačiru. Bila sam svesna da vidim sve više slika ovog jezera i da postaje popularno, ali jedina opcija nam je bila vikend jer smo njegove dane odmora već rasporedili na Palić i Ub u julu, Niš u avgustu, a u planu je i Kopaonik na jesen.
Išli smo prve avgustovske subote.
Odlučili smo da krenemo što ranije, što je ispala dobra odluka jer ja inače ustajem kasno, a da smo čekali da se ja prirodno probudim, ostali bi ispred zaključanih vrata banje uz jedinu nadu da ćemo ući ako sačekamo da neko od posetilaca izađe.
Krenuli smo u 8.10. Usput smo točili gorivo, dopunili tag za putarinu, upali u zastoj zbog radova na autoputu, čekali da prođe voz u Bačkoj Topoli, pa nam je bilo potrebno punih dva i po sata da stignemo na odredište.
Od Beograda do Pačira ima 178 km.
Išli smo autoputem do Bačke Topole, a odatle je još 25 km lepog puta do banje.
Roze
Zaista je roze!
Na ulazu nas je sačekao red. Ok nisam to očekivala u 10.40 h. Inače, banja se otvara u 10 h. Platili smo ulaznice – 350 din po osobi. Sale je odmah sa ulaza video sa leve strane stolove u hladovini i zauzeo mesto, a ja sam uzela peškir i napravila krug oko jezera u nadi da ću naći slobodnu ležaljku.
Nije je bilo.
A jezero je već bilo puno ljudi.
Spustila sam peškir na travu i krenula na kupanje. Zaista je roze! Deluje neverovatno!
Dno jezera je od kamenčića, oblutaka i prijatno je za hodanje. Miris…najviše me podseća na miris nafte, ali već sam negde pročitala da ne treba obući omiljeni kupaći jer nije lako izvući miris.
Bilo mi je neobično da zaplivam u gužvi. Uglavnom su posetioci stajali i ćaskali ili se izležavali u plićaku. Malo sam plivala, više hodala.
Red na ulazu
Red na ulazu
Gužva u jezeru je prilika da se čuju tuđi razgovori. Obično se trudim da ne slušam tuđe razgovore, ali na ovakvim mestima je to gotovo nemoguće. Tu sam saznala da se oko 12 h popuni kapacitet, pa ne puštaju više posetioce.
Kapacitet je 600 osoba zbog epidemije. U intervjuu koji je za Tanjug dao upravnik banje piše da je kapacitet 1000 osoba. Zaista ne znam gde bi svi ti ljudi stali. Meni je i ovih 600 bilo baš previše.
Malo kasnije sam sela kod muža u hladovinu i shvatila da su gospođe bile u pravu. Videli smo ljude koji vire preko ograde. Čekali su da neko od posetilaca izađe da bi i oni mogli na kupanje.
Pogled kroz lavandu
Ponovo sam ušla u vodu i baš rešila da plivam. Bilo je neobično plivati između gomile ljudi koji stoje i ćaskaju. Voda je topla, slana. Ne bi je trebalo piti, ali ja sam jednostavno morala da liznem i proverim.
Ne bi u njoj trebalo ostati duže od 20-30 minuta jer je to ipak banja i moraju se praviti pauze u kupanju. U suprotnom može pogoršati zdravlje. Ne znam koliko ljudi to uopšte zna, da li su se obavestili ili su samo krenuli da se kupaju u roze jezeru.
Moj muž je to nekima objašnjavao. Čovek ga je belo gledao, ali postoji nada da ga je ipak čuo i da nije dao deci da sede ceo dan u vodi.
Bilo je i onih koji su tu došli da leče psorijazu za koju je ova voda odlična. Komentarisali su nas obične turiste koji smo došli da vidimo atrakciju. Mislim da nas ipak razumeju, mada im pravimo gužvu.
Stajanje u jezeru
Langoš avantura
Malo kupanja, malo sunčanja i ogladnela sam.
Oko hrane se tek napravila pometnja. Nije bio baš jasan sistem gde se šta plaća, uzima, pa su ljudi nagrnuli sa svih strana. Onda je izašao jedan radnik, malo podviknuo na narod koji se guro, a i meni je bilo potrebno vremena da shvatim da se na jednom šalteru plaća sve, na istom se takođe uzima piće i sladoled, a na drugom šalteru se preuzima hrana.
Mi smo sedeli za stolom i čekali da gužva prođe.
Potrajalo je…
Ipak, kada je na šalteru za plaćanje ostalo dvoje, troje, prišla sam i platila. Zainatila sam se da hoću langoš, koji sam više puta jela u Mađarskoj i baš mi se jeo sada. Uzela sam i sladoled jer sam znala da do langoša neću skoro doći.
Polagano sam jela sladoled, a red za preuzimanje hrane se nije smanjivao. Bio je sve veći, a ja sve gladnija.
Red za hranu
Posle oko pola sata sam stala i ja u red.
Čekala prvo na suncu, a kada sam se dokopala hladovine opomenuli su nas da se razmaknemo jer smo se svi nagurali…ili da stavimo maske.
Ja sam se prvo vratila na sunce, što mi nije ni malo prijalo, pa sam stavila masku i sklonila u hlad. Čekala sam sve zajedno oko pola sata i iskreno mi je preselo.
Razmišljala sam pre toga da li da se još kupam, ali posle čekanja u redu, na suncu, više mi nije bilo do toga.
Langoš sa sirom i pavlakom
Povratak
Pojeli smo hranu, napravila sam još jedan krug oko jezera, pokupila svoj peškir i krenuli smo napolje. Ispred se formirao red ljudi koji čekaju da uđu.
I 600 je mnogo...
Stajači, ležači i poneki plivač...
Postoji u blizini, u Staroj Moravici, bazen koji nam je spolja delovao lepo. Znala sam i da Bačka Topola ima plažu na Zobnatičkom jezeru. Možda smo mogli da svratimo, ali nekako mi je bilo dosta. Malo mi je ona gužva presela, pa smo upalili klimu u kolima i za dva sata smo već bili kod kuće.
Kupaći sam odmah oprala ali još miriše na naftu. Pokušaću sirćetom. Kažu da pomaže.
I ako mi je gužva na kraju presela, moram da priznam da mi je drago što smo bili u Pačiru. Ipak je to neobično jezero i vredi ga posetiti.
Najuporniji čekaju da neko izađe
Moj savet je: ne idite vikendom. Verujem da je bilo koji radni dan pun pogodak.
I još – voda jezera je topla. Ne idite kada je napolju 35°, nećete se rashladiti.
Verujem i da će većini kupača biti dosadno da se vraćaju na isto mesto, pa da će narednih godina biti prijatnije na ovom jezercetu.
Dopuna iz januara 2021. – kupaći kostim još miriše na naftu. Ni sirće nije pomoglo.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments