20 May Lukovska banja
April 2021.
Od svih banja u Srbiji Lukovska je smeštena na najvišoj nadmorskoj visini – na 681 m. Nalazi se na istočnim padinama Kopaonika. Ušuškana je u kotlini. Okružena je gustim zelenilom visokog drveća. Kao da je skrivena.
Kako do Lukovske banje?
Inhalatorijum
Kolima je iz Beograda do ove banje potrebno između 4 i 4,5 sata. Uz jednu usputnu pauzu nama se dešavalo da stignemo i za 5 sati.
Lukovska banja je od Beograda udaljena 327 km.
Tačnije, može da se ide kraćim putem preko Kruševca, Brusa, Brzeća, pa je tada udaljenost oko 300 km.
Mi više volimo da iskoristimo auto-put što više možemo, a da nam je deonica lokalnih puteva kraća, pa idemo preko Niša, Prokuplja i Kuršumlije – ukupno 327 km. To je za oko 70 km duže auto-putem, a za 45 km kraće magistralnim i lokalnim putevima.
Pauzu obično napravimo na gazprom pumpi kod Niša, nasuprot Naisa, jer nam je odatle potrebno još oko dva sata vožnje. Ta deonica je duga oko 80 km, ali se prolazi kroz sela i gradove, a posle Kuršumlije ima puno krivina. Može da se desi i da naiđete na kamion pun drva na krivinama, pa čak i na ovce na sred puta, što nam se istina samo jednom desilo… Ja tu računam dva sata. Tako je uglavnom bilo.
Boravak u hotelu Jelak
U Lukovskoj banji trenutno postoje dva hotela, a uskoro će ih biti tri. Goste primaju stariji hotel Kopaonik 3* i noviji hotel Jelak 3*, a trenutno je u izgradnji hotel Bela Jela koji će imati 4*.
Hotel "Kopaonik"
Hotel "Bela jela"
Hotel nismo morali da biramo. Izabrala ga je moja svekrva koja je postala redovan gost. Od svoje mladosti obilazi banje po Srbiji. Lukovskom banjom i hotelom Jelak je toliko zadovoljna da sada tamo boravi po treći put u poslednjih godinu dana, a ukupno peti put.
Suprug vozi svoju mamu u banju (i iz banje), ja mu pravim društvo, pa smo se tako vozili prošlog leta 4 puta po ceo dan, a od same banje nismo mnogo videli.
Ove godine smo rešili da prespavamo jednu noć i bolje upoznamo ovo mesto.
Rezervisali smo dvokrevetnu sobu. Tačnije jedan BO dan ili bolnički dan, mada bolesni nismo. U pitanju je banja, pa hteli to ili ne imate na raspolaganju lekare za lekarske preglede, balneoterapiju, wellness centar, sportske terene…
Otvoreni bazen hotela Jelak radi i kada pada sneg.
Boravak smo za tu jednu noć platili 10.300 din (oko 88 evra). Uz gorivo i putarine koji su nas koštali još otprilike isto toliko, nije baš da se isplati doći na vikend, ako vam je polazna tačka Beograd. U Lukovskoj banji smo proveli otprilike samo 24 sata.
Mi smo bili u misiji dovođenja svekrve u banju, pa nije bilo potrebno da razmišljamo da li se isplati otići u neku banju koja je bliže, niti smo poredili cene smeštaja u Lukovskoj banji u odnosu na smeštaj u drugim banjama.
Kada ostanete u hotelu bar tri noći, onda je cena po noći, po osobi 4.290 dinara u aprilu, a menja se po malo za svaki mesec. Možete proveriti trenutnu cenu na oficijelnom sajtu. Ako ostajete manje od tri noćenja cena se uvećava za 20 %, što je bio naš slučaj.
Sobe
Hotel Jelak
Sobe su za hotel koji ima 3 zvezdice odlične. Čiste su. Posteljina je bela, čista. U ormaru je dodatni jorgan, ako je nekome potreban. Soba ima mali frižider, telefon, TV aparat, fen za kosu. U ormaru vas čekaju beli bade-mantili.
Naša soba je imala terasu.
U sobi i u celom hotelu je bilo toplo. Dobro su nas grejali što nije zanemarljivo jer je banja na planini, a i sneg je pao prvog dana mada je bila sredina aprila.
Hrana
BO podrazumeva pun pansion. Izgleda da postoji opcija polu-pansiona ili noćenja sa doručkom, ali je razlika u ceni zanemarljiva.
Možete odlučiti kojim obrokom započinjete boravak. Mi smo odlučili da nam prvi obrok bude večera u subotu, a da u nedelju imamo doručak i ručak, pa da tek posle ručka putujemo.
U sali za ručavanje su stolovi obeleženi brojem soba, pa potražite svoj broj i tu sedite. Na stolu će vas sačekati formular na kome ćete obeležiti šta želite da jedete za ručak, a ako ostajete duže i za večeru sledećeg dana. Dobijate izbor od 6 jela od kojih je jedno dijetalno i jedno posno.
Formular za izbor jela
Uz glavno jelo birate salatu, mada nju ne birate unapred već u vreme tog obroka. Ne znam da li je to uvek praksa ali mi smo uz oba glavna jela, oba puta dobili i supu. Za ručak smo imali i desert.
Na stolu je bokal vode.
Hrana je bila odlična!
Ručak - svinjski vrat, šargarepa, palenta
Doručak ne birate unapred, ali izbor svakako postoji. Nama su nudili omlet, prženice, pite… bilo je i slatkih kroasana i druge hrane. Nema švedskog stola već vas usluže za stolom. Izbor je odličan i gladni sigurno nećete ostati.
Od pića smo za doručak imali izbor čaja, mleka ili jogurta. Meni je tu zafalila kafa, ali u foajeu hotela je bar, pa ko želi može da plati kafu. U baru osim pića postoji lep izbor slatkiša.
Balneoterapija i wellness centar
U okviru osnovnog bolničkog dana možete koristiti unutrašnji i spoljni bazen, finsku i bio saunu, parno kupatilo, slanu sobu i slične sadržaje od kojih sam ja iskoristila samo unutrašnji bazen.
Voda u bazenima u ovoj banji je termalna. Temperatura je 33-35 stepeni.
Spoljni bazen radi cele godine. Radio je dok su u subotu provejavale pahulje snega i bilo je kupača. Do njega se dolazi kroz prostor unutrašnjeg bazena gde se ostavi bade-mantil, a odatle je tek nekoliko koraka do tople vode.
Ja ne volim ni samo tih nekoliko koraka da šetam u kupaćem kostimu na snegu, pa sam se odlučila za unutrašnji bazen. Lep je osećaj prošetati u bade-mantilu iz sobe u lift, pa na bazen.
Đakuzi bazen
Nisam se udubila da pročitam detalje o sadržajima, pa sam u toku kupanja imala iznenađenje. Posle malo plivanja i čvarenja uz ivicu bazena uključile su se mlaznice. U pitanju je đakuzi bazen. Kupači su se rasporedili uz mlaznice, a ja sam imala jednu samo za sebe koja mi je lepo izmasirala kičmu. Posle nekog vremena se pogase. Voda ponovo postane mirna i fina za plivanje.
Unutrašnji bazen radi samo do 18 h, a spoljni do 22 h. Postoji i unutrašnji bazen na spratu, u kome smo videli sa naše terase da je bilo kupača nakon 22 h. Ili su me slagali na recepciji, u šta ne verujem, ili su to bile neke posebne terapije u to vreme zakazane npr. hidrokinezi terapija… ili je to termin za osoblje hotela – što da ne… Nisam bila dovoljno radoznala da saznam.
Šta videti u Lukovskoj banji?
Lukovska banja ima čak 37 izvora termalne vode čija je temperatura od 28 do 69⁰C.
Nekoliko izvora je na prostoru klimatorijuma do koga nije daleko prošetati. Od hotela Jelak je kratka šetnja do hotela Kopaonik (500m). Usput su tezge sa lokalnim proizvodima – likerima, džemovima, ali i kupaćim kostimima i igračkama…
Inhalatorijum
Još oko 400 m šetnje ima do klimatorijuma gde se prvo nailazi na inhalatorijum.
To su okamenjene cevi niz koje se sliva voda, a oko kojih je vazduh bogat zasićenim vodonik sulfidom. Sumpor iz vodonik sulfida se udisanjem dobro resorbuje i putem krvi dolazi do svih ćelija u organizmu čime dolazi do mnogih dobrobiti za organizam. U disajnim putevima deluje antibakterijski i antialergijski. Širi disajne puteve i olakšava iskašljavanje. Pojačava stvaranje i lučenje insulina, potpomaže razgradnju masti. Smanjuje nivo holesterola u krvi. Potpomaže zarastanje rana. Kod reumatskih oboljenja štiti zglobnu čauru i hrskavicu od oštećenja.
Milutinovo kupatilo
Kralj Milutin
Kraljica Simonida
Pored inhalatorijuma je kupatilo Kralja Milutina. Nalazi se na mestu nekadašnjeg kupatila koje je, kako ovde veruju, koristio kralj. Kralj Milutin je voleo Lukovsku banju, pa su on i kraljica Simonida često tu boravili.
U produžetku su Virovi – bazeni za lokalne kupke.
Virovi
Virovi
Tu spontano izvire voda. Bazeni su mali i plitki. Nisu predviđeni za kupanje već potapanje stopala ili šaka, lakta…
Šta videti za jedan vikend?
Crkva Svetog Đorđa
Crkva Svetog Đorđa
Crkva Svetog Đorđa
Crkva Svetog Đorđa
Još od prvog dolaska u banju intrigirala me je mala crkva koju sam videla iznad mesta. Ovoga puta sam imala vremena da je vidim izbliza.
Na recepciji sam saznala da do nje vode dva puta – jedan kraći (900 m) i težak, baš za utrenirane i drugi duži (2,4 km) za nas ostale.
Zatim smo od jednog meštanina saznali da kraćom stazom ne bi mogli čak i da smo u dobroj kondiciji jer je posle snega nemoguće popeti se.
Pogled na Lukovsku banju sa visine.
Mi smo svakako bili za onu lakšu, koja se nije pokazala kao laka, naročito za mene koja sam prvi put u životu provela 5 i po meseci bez mnogo kretanja. Ipak, na recepciji su mi rekli da će nam biti potrebno 45 minuta, a popeli smo se za pola sata. Nismo ni tako tragični…
Imali smo neplaniranog vodiča. Jedno kuče je krenulo za nama, a onda nas vodilo do crkve, pričekalo da je obiđemo, kao i vidikovac, a onda nas vodilo do podnožja. Povremeno se okretalo da vidi da li idemo.
Naš vodič
Blata je bilo… Cipele su nam bile prilično blatnjave, kao i farmerke.
Popeli smo se na taj „Nenadov kamen“ na koji se, kako legenda kaže, popeo Sveti Sava i postavio krst. Obeležio je da je ovo sveto mesto.
2009. godine je sagrađena crkva Sv Đorđa. Pored je ograđeni vidikovac odakle se pruža lep pogled na banju.
Vidikovac
Vidikovac
Vidikovac
Bilo bi lepo da je vreme bilo lepše i da je bilo malo sunca, pa da pogled bude još lepši. Ipak, srećna sam što taj dan ništa nije padalo, jer da jeste, šanse ne bi bilo da poteram Saleta da se popnemo. I ovako se opirao. Ma, da je padao sneg ili kiša ne bih se ni ja pela.
Ključ od crkve se pre polaska uzima na recepciji. Kako bi drugačije… Ko bi se peo gore svaki dan osim raznih turista.
Lukovske kolibe
Nakon uspona na „Nenadov kamen“, vratili smo se do parkinga hotela sa idejom da nastavimo obilazak kolima, ali smo odlučili da prvo prošetamo do Lukovskih koliba – etno restorana, koji je pored hotela Jelak.
Lukovske kolibe
Lukovske kolibe
Separe uz reku
Na ušću je Trebinjske reke u Lukovsku. Jedna je mutna, a druga bistra. Kao da dalje zajedno teku, svaka sa svoje strane rečnog korita, a jedna uz drugu.
Bistra i mutna reka, nastavljaju svaka na svojoj strani.
Restoran radi samo u toplim mesecima. Ambijent je lep, pa nam nije smetalo što smo u pustom restoranu. Uostalom, čekao nas je ručak u hotelu.
Zaključili smo da bi tu sigurno provodili bar deo vremena da smo ostali u banji neki dan duže. Prošetali smo, seli malo u jednu kolibu, pa prešli drveni most… Nešto niže smo tik uz reku videli klupu i zaključili da bi tu bilo lepo dolaziti, sedeti i slušati kako voda žubori.
Crkva Svetog Mine
Zatim smo kolima krenuli ka crkvi Svetog Mine. To je kratka vožnja. Crkva se nalazi u selu Štava. Udaljena je 6 km od Lukovske banje.
Crkva Svetog Mine
Legenda kaže da je tu negde skriveno blago kralja Milutina.
Predanje nam dalje kaže da je kralj Milutin od svog letnjikovca, pa sve do livnice, napravio stazu pokrivenu zlatnim pločicama. Kraljica Simonida je tom stazom šetala, a devojke koje su je pratile su nosile sandale potkovane zlatnim klincima.
Postoji i predanje da Štava bila toliko bogata, da je put između tog sela i sela Mrče bio popločan i pokriven crvenom čojom.
Oko crkve je groblje
Ono što pouzdano znamo je da su se tu nalazili rudnici olova, gvožđa, cinka… pa i srebra, zlata. Bilo je tu 215 topionica.
Rudari su bili Sasi, koje je u srednjem veku u Srbiju doveo kralj Uroš I. Po nekim izvorima u Štavu ih je doveo kralj Milutin. Sasi su širom Evrope bili poznati kao stručnjaci u toj oblasti.
Mada se ruda odavno ne vadi na tom području, stanovnici Štave su pretežno riđi. Deci daju imena koja nisu uobičajena za taj kraj, ni za Srbiju. Dmitar, Valina, Valdomir… Zadržali su se ovde geni Saksonaca.
Crkva
Crkva je mala, ukopana. Pravilo je bilo u tursko vreme da crkva ne sme da bude visoka i kvari pogled. Krov je od kamenih ploča na dve vode.
Postoje verovanja da je crkva Svetog Mine prvobitno građena u 12. ili 15. veku. Natpis na ploči iznad portala upućuje da je građena i živopisana u 17. veku. Svakako je postojala starija crkva na ovom mestu koja je srušena, a zatim je sagrađena sadašnja crkva. Oslikali su je slikari, poreklom Grci. Freske su u velikoj meri očuvane.
Freske u crkvi
Po predanju crkvu je sagradio vojvoda Mrkša 37 godina posle Kosovskog boja. Vojvodina teritorija se prostirala od Kopaonika i Jastrepca do reke Toplice.
Tu su bili i drugi srpski vitezovi koji su se nakon boja sklonili od turske odmazde, a koje je tu doveo vojvoda Mrkša.
Kada smo došli do crkve nikoga nije bilo. Bili smo sami. Ja sam se unutra nešto duže zadržala. Unutrašnjost crkve je pomalo mračna. Razgledala sam freske bez žurbe.
Crkva Svetog Mine
Kada sam izašla, Sašu nisam odmah videla. Bio je potpuni mir. Onda sam na drvetu pored ugledala dve veverice. Brzo su se kretale. Jedna je sišla, pa protrčala tačno ispred crkve i sakrila se negde među nadgrobnim spomenicima koji su pored.
Retko sam u prirodi pa me obraduju ovakve scene.
Vojvoda Mrkša
Beli spomenik vojvodi Mrkši se nalazi ispred crkve.
Devojačke suze
U povratku ka Lukovskoj banji stali smo na pola puta da vidimo izvor Devojačke suze, koji zovu i Hiljadu suza. Došli smo do table, ali izvor nismo videli.
To je izvor iz koga voda ne teče, nego kaplje. Gledali smo okolo, ali ništa nije kapljalo… niti teklo… Videli smo malu česmu iz koje je tekao tanak mlaz vode. Ipak smo bili na pravom mestu, ali „suza“ nije bilo.
Devojačke suze
Devojačke suze
Na tabli je napisana legenda:
„Kraljica Simonida je, prolazeći ovim putem iz letnjikovca u selu Mrče, da obiđe rudnike i topionice i da se banja (kupa) u Lukovskoj banji, često zastajala na ovom mestu i plakala nad nesrećnom sudbinom.
Naime, nju su udali za kralja Milutina kada joj je bilo samo 5 godina, a kralj je imao 45.
Predanje kaže da je od tih suza i stena proplakala.“
Produžili smo dalje kolima, pa zastali kod ograđenog vodopada u Gornjoj banji.
Vodopad
Bližilo se vreme ručka, a time i vreme našeg povratka u Beograd.
Sada smo već znali gde je naš sto. I ovaj obrok je bio odličan. Seli smo još u foaje da popijemo kafu. Tu može da se popije i Prolom HBH pivo koje se pravi od prolom vode.
Kolač papucaki
Kolače nismo jeli jer smo imali desert za ručak. Mene uvek privuče vitrina sa kolačima. Prethodno veče sam naručila papucaki kolač jer ga do tada nisam probala.
Nije loš, ali je lagan, a ja sam očekivala da je drugačiji, da je slađi. Mislim da je tu veći problem bio u mojim očekivanjima nego u samom kolaču. Verujem da bih ga opet jela, ali bih prvo isprobala ostale.
Nakon kafe smo bili spremni. Krenuli smo kući.
Šta videti usput?
Manastir Svetog Nikole u Kuršumliji
Odlučili smo da iskoristimo priliku da vidimo manastir Svetog Nikole, koji jnam je bio usput. U Kuršumliji je na brdašcetu, u ulici paralelnoj onoj kojom smo putovali. Bilo bi šteta propustiti ga.
Manastir Svetog Nikole
Manastir Svetog Nikole
Manastir Svetog Nikole je, uz obližnji manastir presvete Bogorodice, prva zadužbina Stefana Nemanje. Sagrađen je u 12. veku.
Pored crkve je lep pogled na Kuršumliju, pa se tu okupljaju mladi ovog grada.
Pogled na Kuršumliju i tri devojke na zidiću.
Arheološki lokalitet Pločnik
Pločnik je arheološki lokalitet Vinčanske kulture. Nalazi se uz sam put koji povezuje Prokuplje i Kuršumliju, kod sela Tulare. Naselje je na tom mestu postojalo između 5.500 i 4.700 godine pre nove ere.
Pločnik - kuća tkalje Razumenke
Pločnik
Tu je otkrivena peć za topljenje bakra. Značajno je saznanje da su ljudi, koji su u ta davna vremena živeli u ovom naselju, topili i obrađivali metal. Tim otkrićem je Pločnik postao najstariji metalurški i industrijski centar na svetu.
Kuće su bile od blata i drveta, pokrivene slamom. Nekoliko takvih objekata je napravljeno da bi posetioci lakše mogli da zamisle kako su tu ljudi živeli pre mnogo vekova.
Ulaz je besplatan.
Ako imate više vremena, više dana, obiđite i Đavolju varoš i Prolom banju. U dva dana, uz obilaske u samoj Lukovskoj banji, teže je izvodljivo.
Da li je mrtvo? Koliko je slano? Da li nestaje? More ili ipak jezero?
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments