10 Mar Manastir Mileševa
Da li je i vama, kao meni, prva asocijacija na manastir Mileševa – belo?
Bela Mileševa, dom Belog anđela.
Zadužbina kralja Vladislava Nemanjića iz 13. veka. Mesto gde su čuvane mošti Svetog Save. Manastir u kome je otvorena prva srpska štamparija. Mesto krunisanja kralja Tvrtka i proglašenja Stefana Vukčića Kosače za hercega od Svetog Save.
Manastir koji morate posetiti!
Mileševa
U Mileševu sam odavno želela da dođem. Nije da nisam prolazila kroz Prijepolje, ali davno je to bilo. A nisu me baš ni pitali da li bih želela usput nešto da vidim. Putovalo se od tačke A do tačke B.
Ovoga puta nismo išli na letovanje, već na prolećno putovanje. Ideja je bila videti razna lepa mesta usput.
Manastir Mileševa je bio od početka u našem itinereru. To je bilo mesto koje moramo da posetimo!
Kako doći do manastira Mileševa?
Mileševa je od Prijepolja udaljena 6 kilometara.
Reka Mileševka
Ako vam je polazna tačka Beograd, do manastira je najlogičnije ići auto-putem Miloš Veliki, ka Čačku, pa dalje preko Užica, Zlatibora, Nove Varoši i Prijepolja.
Udaljenost od Beograda do Mileševe: oko 290 km, oko 4 sata vožnje.
Ne bih preporučila odlazak na jednodnevni izlet, ako idete svojim kolima. Može, ako vam je polazna tačka negde bliže ili preko agencije, kada vozi neko drugi.
Svakako preporučujem da izlet ili putovanje povežete sa još nekim obilaskom. Mi smo se odlučili za Uvac.
Ako putujete ka Crnoj Gori ili Iz Crne Gore, zgodno je svratiti u ovaj manastir. Bilo da idete preko Žabljaka ili kanjonom Morače, proćićete kroz Prijepolje. Od Prijepolja je samo desetak minuta vožnje.
Mi smo putovali iz pravca Crne Gore, Bijelog Polja.
Obnovljen most, kakav je tu bio u srednjem veku.
Nisam koristila klasičnu navigaciju, već google mapu na telefonu. Pokušala je da nas odvede na pogrešan put u samom Prijepolju, ali smo brzo shvatili da bi nas uvela u neko dvorište, a da tu manastira nema.
Da li koristite google navigaciju na telefonu?
Uvek na kraju pita da li smo stigli na odredište i obično postavi još neka pitanja. Ne budite lenji. Odgovorite.
Priznajem da to ne uradim uvek. Čak, uradim retko. Ali taj put jesam. Obavestila sam google gde je bila greška i da smo promenili putanju. Što više putnika odgovori na pitanja, lakše će biti svakom sledećem korisniku.
Detaljnija uputstva o putu do Mileševe, ali i o mogućem vremenu posete, rasporedu Bogosluženja, možete saznati klikom na sledeći link manastirskog veb sajta – Kako posetiti Mileševu?
Manastirski kompleks
Pogled na Mileševu sa mosta
Manastir Mileševa je građen u prvoj polovini 13. veka, ali ne zna se tačno koje godine. Po nekim zapisima nastao je 1234. kada je Vladislav, sin Stefana Prvovenčanog, postao kralj.
Drugi smatraju da je izgrađen ranije, dok je još bio kraljević, dok je upravljao župom Crna stena. Razlog za takvo mišljenje su freske na kojima je predstavljen. Utvrđeno je da je na obe freske kruna doslikana naknadno.
Zvonik
Mileševa
Od kada je Mileševa nastala, mnogo puta su je napadali neprijatelji, pljačkali, rušili. Bilo je tu i poplava i zemljotresa. Nekoliko crkava je pripadalo manastirskom kompleksu. Sada je ostala samo jedna.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg
Crkva je posvećena Svetom Vaznesenju Gospodnjem. Jednobrodna je, građena u stilu raške škole. Monumentalna je i bez mnogo ukrasa.
Građena je da bude grobna crkva kralja.
Kralj Tvrtko I Kotromanić je tu krunisan 1377. za kralja Bosne i Srbije tj. „Srba, Bosne, Primorja i Humske zemlje“. Mileševa se tada nalazila u njegovoj državi.
Stefan Vukčić Kosača se u Mileševi 1446. proglasio hercegom od Svetog Save. Po toj tituli njegovo vojvodstvo dobija naziv Hercegovina.
Mehmed paša Sokolović, dok je još bio dečak Bajica Nenadić, školovan je u 16. veku u Mileševi.
Beli anđeo ili Mironosice na Hristovom grobu
Beli Anđeo – skulptura u crkvenoj porti.
“Ništa što je Đoto stvorio ne može se uporediti sa lepotom Anđela iz srpske kraljevske zadužbine, manastira Mileševe”,
napisao je još 1883. godine novinar Artur Evans, u časopisu Mančester Gardijan.
Beli anđeo je deo freske „Mironosice na Hristovom grobu“.
Beli Anđeo – prikaz dela freske
Prvi javni satelitski prenos video signala između Evrope i Severne Amerike emitovan je preko satelita Telstar 1962. godine. Slika Belog anđela iz Mileševe je deo snimljenog pozdrava Evropljana Amerikancima.
Preuzeto sa Wikimedia Commons
Značaj ovog manastira mnogo je veći od jedne freske naslikane na zidu njegove crkve. Ipak, moj prvi poriv da tu dođem pre mnogo godina, bio je da vidim tu čuvenu fresku.
Koliko god puta je videli u knjigama, novinama, kalendarima, bombonjerama… treba da dođete i vidite je uživo. Da vidite anđela i da on vidi vas.
Deluje zaista kao da vas gleda.
On pokazuje ženama, mironosicama prazan Hristov grob. Hrist je vaskrsao.
Freske manastira Mileševa su delo nepoznatih grčkih slikara, školovanih u Carigradu, Nikeji i Solunu. U 16. veku su preko postojećih naslikane nove freske. Tek u 20. veku su otkrivene stare, pod slojem onih koje su ih čuvale nekoliko vekova.
Fotografisanje u crkvi je zabranjeno. Poštovali smo to.
Legenda
U vezi anđela, plaštanice i gradnje manastira postoji jedna legenda:
U maloj crkvi na Crnoj steni tri viteza su čuvala Hristovu Plaštanicu. Bili su to srpski vitezovi viteškog reda pod nazivom “čuvari koplja Svetog Đorđa”. Taj viteški red je osnovao Stefan Nemanja nakon što ga je Sveti Đorđe spasao iz pećine u koju su ga braća zatvorila.
Krstaši Templari su do Crne stene dojahali na crnim konjima da otmu relikviju. Bilo ih je oko sto i bili su naoružani do zuba. Borba je trajala celu noć. Sva tri viteza su poginula. Nakon što je poslednji ubijen, ukazao se arhanđel Gavrilo (beli anđeo) koji je prstom pokazao na plaštanicu. Ona je zatim nestala u steni.
Na tom mestu je kralj Vladislav sagradio Mileševu.
Mošti Svetog Save
Još jedna grobnica nalazi se u Mileševskoj crkvi. Prazna.
Sveti Sava je putovao na istok, do Svete zemlje, pa nazad preko Bugarske gde se razboleo i preminuo 1236. Sahranjen je bio u Trnovu, koji je bio prestonica.
Kralj Vladislav je tražio od bugarskog cara da prenese zemne ostatke svoga strica u Srbiju.
Godinu dana kasnije, posle dugih pregovora, car je nerado dopustio da se mošti Svetog Save prenesu u Srbiju, u Mileševu. Grobnica je napravljena u priprati, gde je Sveti Sava rado provodio vreme za života. Tu je bio sahranjen tri i po veka.
Sveti Sava na fresci u Mileševi
Preuzeto sa Wikimedia Commons
Mileševa je postala važno mesto hodočašća, a kult Svetog Save se širio Srbijom.
Nakon ustanka Srba u Banatu u 16. veku, da bi se duh naroda slomio, odnete su mošti u Beograd i spaljene na Vračaru. Samo je leva ruka svetitelja sačuvana.
Tako kaže istorija. A da li su?
Da li su spaljene na Vračaru ili ipak na Tašmajdanu?
Da li su uopšte spaljene?
Postoje razne teorije.
Da su možda ipak sačuvane i skrivane do današnjeg dana govori roman “Osinje gnezdo” pisca Vlade Arsića.
Kada sam počela da čitam taj roman shvatala sam ga kao zabavni krimić, što i jeste. Pri kraju romana sam počela da pretražujem internet i poredim tu beletristiku sa istorijskim činjenicama. Zaplet romana je fikcija, ali ima tu i istorijskih činjenica upletenih u priču. Dovoljno da se zapitamo šta mi u stvari znamo. Da li zaista znamo šta se desilo?
Verovatno nikada nećemo saznati.
Pročitajte roman. I naravno, posetite Mileševu!
Okolina
Mileševa
Sa druge strane reke Mileševke nalazi monaška isposnica Svetog Save. Jedna je od pet koje se nalaze u okolini. U njoj je lekovita voda koju mogu da dohvate samo ljudi čiste duše. Pred grešnikom se mlaz vode krivi.
U blizini se nalazi tvrđava Mileševac, građena da zaštiti manastir.
Sedam kilometara od Prijepolja, nešto južnije od Mileševe, nalaze se Sopotnički vodopadi. Po legendi, u selo pored su se doselili ljudi iz sušnog kraja. Onda je voda u Sopotnici presušila, pa su hteli opet da se sele. Međutim, glas sa planine Jadovnik ih je pitao da li bi radije da imaju vodu ili sreću. Tražili su vodu, jer im za sreću nije bilo potrebno čudo. Tada je voda potekla sa svih strana.
Mi ovoga puta nismo obilazili ta mesta. Možda nekom drugom prilikom…
Putovanje u Sankt Peterburg i Arhangelsk devedesetih. Kakva je bila Rusija tada, u odnosu na Rusiju 21 veka.
Meandri Uvca, vidikovac Veliki vrh i Nova Varoš.
Kako doći do vidikovca Veliki vrh? Gde spavati? Gde i šta pojesti?
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments