Subotica

Subotica - grad secesije

• Jul 2020.

Subotica je grad u kome se nalaze neke od najlepših palata naše države. To je grad u kome ima neke mirne otmenosti.

Parkirali smo kola kod železničke stanice i krenuli kroz park Ferenca Rajhla, pravo pred palatu Rajhl.

Palata Rajhl

Palata Rajhl

Ferenc Rajhl je bio arhitekta, a raskošna palata pred kojom smo stajali bila je njegov dom. Kada arhitekta stvara za sebe, za svoju dušu, pa još početkom dvadesetog veka u vreme kada je bila moderna secesija, nastaje prava raskošno ukrašena palata.

Ukrašena je žolnai keramikom čija se fabrika nalazi u Pečuju, mađarskom gradu koji je nešto više od 150 km udaljen od Subotice.

Veliki je uticaj mađarske secesije bio početkom 20-og veka u Subotici, a žolnai keramika se obilno koristila. Subotica je na samoj granici sa Mađarskom, često ćete čuti mađarski jezik u prodavnicama, restoranima, a uostalom, u vreme kada je palata Rajhl građena, kao i ostale važne građevine ovoga grada, Subotica je bila deo Austro-Ugarske, a tek nakon Prvog svetskog rata postaje deo kraljevine SHS.

Žolnai je keramika postojanih boja čiji izgled nisu promenile godine, ni sunce, ni snegovi. Neke od najlepših palata Budimpešte ukrašene su keramikom iz te čuvene fabrike. Fasada hotela Moskva u Beogradu je takođe ukrašena zelenom žolnai keramikom.

Ferenc Rajhl nije dugo živeo u svojoj lepoj palati. Bankrotirao je. Njegova imovina je prodata na licitaciji, a on se ukrcao na voz i odselio iz Subotice.

Danas se u toj zgradi nalazi galerija moderne umetnosti „Likovni susret“.

Korzo

Zgrada Trgovačke banke

Zgrada Trgovačke banke

Mi smo nastavili kroz Korzo do Gradske kuće. 

Ulica Korzo je pešačka, što je sasvim u skladu sa njenom tradicijom o kojoj naziv govori.

U ovoj ulici mi uvek privlači pažnju zgrada na broju 4. Na toj adresi je palata nekadašnje subotičke Trgovačke banke. Delo je istih arhitekata koji su uređivali Palić početkom 20-og veka, Marcela Komora i Deža Jakaba. I ova je zgrada rađena u stilu secesije i ukrašavana žolnai keramikom jarkih boja. Napravljena je tako da u jednom delu bude banka, a u drugom stambeni prostor.

Ukrasi palate upućuju na bankarske poslove. Tu je košnica koja je simbol štedljivosti, kao i vredna veverica sakupljačica. 

Meni pažnju uvek privuku ženski likovi koji kao da nalakćeni gledaju ka ulici, a njihove glave podupiru balkon. Ne znam da li i tu ima neke simbolike.

Detalj na zgradi Trgovačke banke

Korzo vodi ka glavnom gradskom trgu – trgu Republike, a što smo mu bili bliži, sve više se otvarao pogled ka najvažnijoj građevini Subotice – Gradskoj kući.

Gradska kuća

Gradska kuća i plava fontana

Najvažniju građevinu, treću po redu na istom mestu, gradili su opet arhitektonski dvojac Komor i Jakab u periodu od 1908-1910. godine, u tada modernom stilu mađarske secesije.
Radovi na opremanju su trajali do 1912. 

Ima toranj visok 76 m pa poneki neupućeni turista pomisli da je u pitanju crkva. Moguće je popeti se na visinu 45,5 m, ali mi to ovoga puta nismo uradili. Moguće su posete Gradskoj kući, ali isključivo sa kustosom. Ne puštaju turiste da im tek tako tumaraju po kancelarijama i salama. 

Vredi je posetiti.

Sećam se kada sam svojevremeno ušla tu sa grupom turista. Otvorila su se teška vrata i već tada znate da ulazite na važno mesto. Stepenice vode na sprat gde se nalaze tri skupštinske sale: Zelena, Žuta i najveća, svečana Velika većnica u kojoj zaseda Skupština i u kojoj su ceremonije venčanja. 

Ta je sala najraskošnija. Njen najpoznatiji ukras se vidi i sa trga. To su vitraži slikara Šandora Nađa, rađeni u radionici Mikše Rota u Budimpešti. Na vitražima su predstavljeni vladari dinastije Arpad, dinastije Habzburg, ali i borci za nezavisnost Mađarske.

Novac za gradnju Gradske kuće obezbeđen je prodajom parcela neobrađenog zemljišta i peska, pa Subotičani kažu da je Gradska kuća izgrađena od peska, ali ne na pesku. A peska ima nedaleko od glavnog gradskog trga. Kada dune severac ima ga i u samom centru, puni oči i usta građana, pa kažu ovde da čovek živi dok ne proguta peska koliko je težak. 

Eto opravdanja da se pojede masnija hrana i po toj logici, živi malo duže.

Trg Slobode

Obnovljeno Narodno pozorište

Od ulice Korzo, gledajući ka Gradskoj kući, šire se dva trga. Sa leve strane je trg Slobode, a sa desne trg Republike. 

Tu sa leve strane, prva zgrada na trgu je Narodno pozorište, čija rekonstrukcija traje beskrajno dugo. Sećam se starog pozorišta tople boje terakote sa korintskim stubovima na pročelju. Zatim gradilišta, kada mi se činilo da od pozorišta neće ostati ništa, osim možda stubova.

Sada je tu novo pozorište, bledo-žute boje. Stubovi su još uvek tu. Oni su sada beli. Vidi se i moderan deo od stakla.

Ipak, radovi još uvek nisu u potpunosti završeni. Predstave se igraju na drugom mestu, a završetak radova se predviđa za 2021.

Car Jovan Nenad Crni

Između pozorišta i Gradske kuće nalazi se spomenik Jovanu Nenadu Crnom.

Narodno pozorište i spomenik caru Jovanu Nenadu na trgu Slobode

Da li ste znali da je Subotica bila prestonica jednog srpskog carstva u 16-om veku?

Turci su 1526. godine potukli Mađare na Mohačkom polju. Zauzeli su deo Mađarske, a Mađarski velikaši su se podelili na one koji su podržavali transilvanijskog vojvodu Jovana Zapolju i sa druge strane na pristalice Ferdinanda Habzburškog. 

Baš tada je Jovan Nenad, tu u južnom delu Mađarske, tačnije u Bačkoj i severnom delu Banata, rešio da stvori nezavisnu državu i to ništa manje nego carstvo! 

Proglasio je sebe za cara, a Suboticu za svoju prestonicu.

Zvali su ga Crni jer je imao crni beleg, crnu prugu, koja se protezala od desne slepoočnice do desnog stopala. Bio je harizmatičan pa je oko sebe okupio 30.000 vojnika, a imao je i ličnu gardu od 600 momaka.

I Zapolja i Ferdinand Habzburški znali su da bi im ta vojska značila, pa su pokušavali da pridobiju Jovana Nenada na svoju stranu. On se kolebao, pa odlučio da se prikloni Ferdinandu. Ferdinand je obećao da će mu priznati sva imanja koja su nekada pripadala despotu Stefanu Lazareviću. 

Uz Ferdinanda je mogao da održi svoju državu. Plemstvo nije voleo, pa je podelio velika imanja običnom narodu.

Da bi dogovor bio ozvaničen krenuo je ka Budimu da se sastane sa Ferdinandom. Morao je na tom putu da prođe kroz zemlju Jovana Zapolje. 

U Segedinu je pucano u njega i pogođen je pravo u srce.
Još je bio živ.

Vojnici su ga odneli u selo Tornjoš, ali je iste noći tu došao Valentin Terek, njegov najveći neprijatelj, koji se zarekao da će ga ubiti. Uspeo je da uđe u kuću gde je ležao Jovan Nenad i odsekao mu glavu, koju je zatim poslao Zapolji, koji ga je nagradio sa 1.000 dukata. 

Glava je bila nataknuta na kolac na Budimskoj tvrđavi odakle je zatim bačena u Dunav.

Na levoj strani spomenika caru Jovanu Nenadu, delu Petra Palavičinija, ili preciznije sa careve desne strane, nalazi se skulptura njegovog vojvode Subote Vrlića po kome je Subotica, grad koji je kroz istoriju promenio oko 200 imena, dobila ime.

Zelena fontana koje više nema

Iza spomenika se nalazila Zelena fontana, od žolnai keramike zelene boje, ali umesto nje smo zatekli radove. Nekoliko dana kasnje puštena je u rad neka nova fontana, ali nismo se vraćali, pa je nismo ni videli.

Iza fontane je Gradska biblioteka, prepoznatljiva po dva atlanta koji nose balkon. Zgrada je još jedno delo arhitekte Ferenca Rajhla, ovoga puta u slilu neobaroka, sa kraja 19-og veka.

Trg Republike

Mi smo krenuli na drugu stranu, na trg Republike i seli u baštu poslastičarnice Pelivan odakle smo imali lep pogled na Gradsku kuću, na Plavu fontanu napravljenu od, već verovatno pogađate – čuvene žolnai keramike. Gledali smo kako narod šeta na julskom suncu.

Plava fontana od žolnai keramike

Šetnja do sinagoge

Uvek mi je prijatno u Subotici, ali ovoga puta sam imala i jedan važan razlog za dolazak. Želela sam da vidim renoviranu sinagogu. 

Rešili smo da još malo prošetamo, da napravimo krug, a onda najzad uđemo u zgradu kojoj sam dugo mogla samo spolja da se divim.

Krenuli smo prvo ka katedrali. Prošli smo usput pored kapele Sv Roke, sagrađenoj prvobitno od drveta u prvoj polovini 18-og veka. Današnja je građena po projektu subotičkog arhtekte Titusa Mačkovića, u drugoj polovini 19-og veka. U ovoj kapeli se nalazi najstarije subotičko zvono doneto sa turskog ratišta, a teško 15 kg.

Pogled na katedralu svete Tereze Avilske i na beli spomenik palim borcima i žrtvama fašističkog terora.

Katedralu svete Tereze Avilske u Subotici zovu Velika crkva. Velika je svakako i po značaju i po dimenzijama. Interesantno je da crkvu imena Marijinog u Novom Sadu često pogrešno zovu katedralom, ali postoji samo jedna katedrala za Bačku, a ona je u Subotici. Sagrađena je u drugoj polovini 18-og veka, u baroknom stilu. Posvećena je zaštitnici Subotice svetoj Terezi Avilskoj, španskoj svetici, karmelićanki.

U toku I svetskog rata zvona ove crkve, kao i zvona ostalih crkava, skinuta su i pretopljena u oružje i municiju. Nakon rata izlivena su nova zvona u Ljubljani.

Katedrala ima neobičnu pukotinu po sredini, od temelja do krova. Napukla je još krajem 19-og veka. Stabilizovana je gvozdenim zategama, ali je pukotina i dalje tu.

Pored katedrale je spomenik Svetom trojstvu. Po legendi na tom mestu se nalazilo živo blato koje nikako nisu mogli da isuše. To su uspeli tek kada su prineli hranu kao darove, a onda su tu podigli spomenik u znak zahvalnosti.

Pored katedrale je i sv. Florijan zaštitnik od vatre.

Pažnju ipak najviše privlači najveći spomenik grada, Spomenik palim borcima i žrtvama fašističkog terora. Delo je Tome Rosandića i nalazi se u centralnom delu velikog trga nazvanog po žrtvama fašizma.

Sinagoga

Sinagoga

Svaki dolazak u Suboticu podrazumevao je za mene dolazak pred sinagogu. Do sada samo pred sinagogu jer je dugi niz godina bila zapuštena, pa je čak i tako zapuštena privlačila pažnju. Bila je važna znamenitost grada i svi su čekali kada će biti obnovljena jer je ovakvo remek-delo moralo kad-tad biti obnovljeno.

To je druga najveća sinagoga u Evropi, a nekada je kažu ovde živelo oko 6.000 Jevreja. Veliki broj nije preživeo holokaust, čak 75%.

Sinagoga - enterijer

Vitraž u sinagogi

Sinagoga je sagrađena 1902. godine. Još jedno je veliko delo Marcela Komora i Deže Jakaba. Ukrasi u obliku stilizovanog paunovog perja, ljiljana, latica ruža…upućuju na mađarski folklor tj. na mađarsku varijantu secesije. Sinagoga ima četiri male kupole koje simbolizuju četiri strane sveta i jednu veliku, centralnu, koja predstavlja univerzum.

Radovi na obnovi su započeti još 2012. Uređenje unutrašnjosti je finansirala vlada Mađarske sa 1,6 miliona evra. Za javnost je otvorena 2018. godine. Ulaz se plaća.

Sinagoga - enterijer

U sinagogi

Mada sam videla fotografije obnovljene sinagoge i mada u današnje vreme može google map da vas prošeta po belosvetskim gradovima, a fotografije mogu da vam približe svetske muzeje, ništa ne može da se meri sa ličnim doživljajem. 

Popeli smo se uz stepenice i pogledali sa galerije. I pored mnoštva boja, crteža, vitraža, meni je prvi utisak bio – svetlost. Unutrašnjost je svetla i prostrana. 

Isti osećaj sam imala u Drezdenu u protestantskoj crkvi Frauenkirche. I ta bogomolja je svetla i prostrana, kružnog oblika, a kada bolje pogledate, puna je boja, jesu svetle, ali su boje. Mene takva mesta smiruju i raduju. Zagledali smo vitraže, klupe, ukrase na stubovima. Prošetali smo kroz dvorište da bolje sagledamo zgradu spolja.

Obnova sinagoge je važna, ne samo za jevrejsku zajednicu, već za celu Suboticu.

Boss

Ulica Matije Korvina u kojoj je Boss

Za kraj lepo provedenog vremena u Subotici otišli smo na kasni ručak u Boss. Time smo zaokružili našu posetu ovom gradu jer smo iz bašte gledali zadnju fasadu Rajhl palate.

Boss je čuveni kafe-restoran. Zatvoreni prostor je raspoređen u dve zgrade, jedna nasuprot drugoj, u ulici Matije Korvina. 

Jelovnici su ukrašeni slikama Eugena Kočiša, a slike istog slikara su na etiketama premijum vina vinarije Zvonko Bogdan.

Boss je u početku bio kafe-picerija, ali je vremenom postao ozbiljan restoran i nezaobilazno mesto za svakoga ko poseti Suboticu.

Ručak u bašti Boss-a

Volim ja i Staru piceriju. Jednom sam sticajem okolnosti bila u Subotici baš na rođendan, pa me je kolega koji tu živi vodio na pivo u Staru piceriju gde je bila živa svirka. To je bila mnogo bolja ideja od moje da ga vodim na kolače.

Ovoga puta nismo bili za provod. Bili smo gladni, a bašta Bossa nam je baš prijala. Odlična hrana, ljubazan kelner, lep ambijent, šta čovek više da poželi.

Krenite u Suboticu na pravo turističko putovanje!
Program pogledajte klikom na link:

Subotica, Palić, Zobnatica

Palić

Palić, jezero Ludaš, vinarija Zvonko Bogdan

Prethodni tekst

Termalna banja Pačir

Roze jezero

Sledeći tekst

Prijavite se za Newsletter

Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.

* indicates required

Email adresa *

Ime

Prezime