03 Jan Palić
Letovanje na jezeru Palić
- Jul 2020.
Ko ne može na more letuje na jezeru
Neverovatno mi je da odem nekoliko dana do Palića i da kažem da sam bila na letovanju, ali… čudna je ova 2020.
Vratila sam se 8-og marta iz Lisabona. O novom virusu nisam mnogo razmišljala. Iznenadili su me praznjikavi aerodromi. Minhenski je bio sablasno prazan. U Frankfurtu sam, kao i uvek, upozoravala turiste da može biti gužve na pasoškoj kontroli, ali…nije je bilo. Ni na jednom punktu nije bilo gužve uobičajene za veliki međunarodni aerodrom.
9. mart sam prespavala, a 10-og sam shvatila da je bolje da se ne vidim ni sa kim jer sam možda negde usput pokupila virus.
Pedaline na jezeru
Proleće sam provela ispred TV ekrana gde sam, osim standardnog TV programa, gledala online pozorište, online pilates… I dalje sam se nadala da će sve brzo proći i da ćemo otići na letovanje na Siciliju, kao što smo planirali. Ja sam se tome nadala čak i pored loše situacije u Italiji, ali, kako je vreme prolazilo, sve sam bila svesnija da ja sada ne radim, da ne znam kada ću ponovo raditi, a da novac trošim i da su šanse za letovanje sve manje.
Alitalia nam je otkazala avio karte za Siciliju i tu je bio kraj.
Letovanje ili ne?
Šetalište kod Velike terase
Detalj na ogradii u stilu mađarske secesije
Približavao se jul, granice su za nas bile uglavnom zatvorene, italijanska svakako… putno osiguranje nije pokrivalo lečenje od Covida 19, a postala sam svesna da ni u toku jeseni posla neće biti. Zaključak je bio – nas dvoje ovoga leta sigurno ne idemo na more. I nekako bude lakše kada se preseče, kada se odluči i više ne razmišlja o tome.
Živimo u malom stanu koji nema terasu. Pomislila sam na leto u sobi. To mi je bilo previše i odmah sam počela da pretražujem po internetu smeštaj bilo gde u Srbiji, ali sa bazenom.
To je prvi put u životu da sam tražila smeštaj sa bazenom. Imali smo ga više puta, ali nam bazen nikada nije bio uslov, a kada smo ga imali to je uvek bilo na moru, pa bazen nismo ni koristili. Prednost uvek dajemo plaži i moru.
Uz bazen, zaključila sam da bi bilo lepo da imamo gde i da prošetamo, da bude kafića i restorana.
Izbor je pao na Palić.
Puno sam puta bila u Subotici i Paliću. Prijatno mi je tamo, pa se nisam mnogo dvoumila. Sale se odmah složio. Uzeo je dve nedelje odmora, pa smo u toku te dve nedelje prvo otišli na jedan izlet, a zatim na dva kratka putovanja.
Druga nedelja je bila rezervisana za Palić.
Villa Larus
Do Palića se brzo i lako stiže auto-putem. Prođe se isključenje Subotica jug, pa Subotica istok i skrene na poslednjem isključenju – Subotica sever, a odatle je bilo svega par minuta vožnje do našeg smeštaja.
Terasa vile Larus
Odabrali smo Villu Larus. Ima mali bazen, natkrivenu baštu hotelskog kafea gde se može naručiti piće, ima parking, a i jezero je blizu.
Smestili smo se u sobu i otišli na kupanje. Bazen je baš mali, ali može da se zapliva. Za ovo leto je bio ok.
Bazenče – Sale, lopta i ajkulin rep
Bazenče – ležaljke i suncobrani
U vili su uglavnom bili parovi sa sitnom decom i ovo je zaista sjajan smeštaj za njih. Najbolji način da se deca zabave je da imaju bazen na raspolaganju i to baš takav, mali. U dvorištu je bilo i jedno igralište, idealno za klince za hladnije dane, a jedan takav dan se zadesio dok smo tu boravili.
Baštu su gosti povremeno koristili za ručak. Hotel nije služio ručak i večeru, a snalažljivi gosti su naručivali dostavu iz restorana i tu jeli.
Sedela sam nakon bazena u hladu, pila kafu i čula kako jedna mlada mama naručuje dostavu iz čuvenog subotičkog restorana Boss. Pokušala je da naruči roštilj. Ne, nema roštilja u Bossu. To je mogla i iz nekog grila da naruči. Ok, možda nikada nije jela u Boss-u i možda je mrzelo da pogleda meni. Nema veze, snašla se i bez proučavanja i stigla je hrana pravo u baštu vile.
Mi smo ipak išli u restorane.
Lokalna hrana
Dani su nam proticali malo na bazenu, malo u šetnji, pa predveče odemo u neki od restorana. Odgovarao nam je taj spori ritam odmora.
Volim da jedem lokalno ili bar jedno lokalno jelo da probam, pa sam se nameračila na perkelt. Samo je bilo potrebno odlučiti da li jesti perkelt u Subotici ili na Paliću. Pročitala sam puno lepih komentara o hrani u Palićkom restoranu Abraham, pa nije više bilo potrebno da se dvoumim.
Otpešačili smo do restorana. Koga mrzi da pešači može kolima jer i nije neki lep kraj za šetnju. Nama je bilo ok jer smo hteli malo da protegnemo noge.
U Abrahamu smo seli u baštu, kao i svuda ovog leta. Klonili smo se zatvorenog prostora.
U jelovniku sam videla da može da se naruči porcija perkelta, a postoji i mogućnost naručivanja pola porcije. To mi je već bio znak da je možda pola porcije dovoljno. Sale se složio da bi i on pola i tako naručismo jednu porciju da nam je podele, uz dodatak domaćeg testa sa sirom i sa komadićima pržene slanine, kako tradicija nalaže.
Perkelt
Osnovu jela čine komadići junećeg mesa u sosu, slično gulašu, a tradicionalno je dopunjeno testom sa sirom i slaninom.
Bacila sam pogled i na deserte i videla da imaju šomloi galušku, pa sam i nju morala da naručim.
A onda je stigla hrana. Sipali smo po dva puta!
To znači da je od one jedne porcije ‘ladno četvoro moglo da jede. Možda ne oni ješniji, ali nas dvoje smo mogli da se zaustavimo kod prvog sipanja…ali nismo…bilo je mnogo ukusno.
A onda je došao desert pun čokolade, oraha, krema, suvog grožđa natopljenog rumom…
Šomloi galuška
Mogu samo da kažem da je dobro što nismo u restoran došli kolima. Dobro nam je došla šetnja posle obilnih i ukusnih porcija.
Od Krvavog jezera do Muškog štranda
A šetnja Palićem nam je bila uobičajena zanimacija tih dana. Tačnije, šetali smo parkom i uz jezero.
Jednom smo umesto pešačkom stazom ka jezeru, krenuli ulicom Kanjiški put, kojom prolaze i kamioni, autobusi, pa to nije bio baš pametan izbor i zamalo da odemo tako pešice do vinarije Zvonko Bogdan. Ipak nismo, ostavili smo to za drugi dan.
Reklama vinarije Zvonko Bogdan
Bacili smo usput pogled na Krvavo jezero, onako kroz trsku. Zovu ga još i Omladinsko jezero jer su tu bili izgrađeni paviljoni u kojima su bili smešteni učesnici Omladinskih radnih akcija. A naziv Krvavo duguje crvenkastim algama koje daju jezeru boju.
Krvavo ili Omladinsko jezero
Prošli smo pored budućeg akva parka, trenutno gradilišta, zbog kog nije u funkciji termalni bazen. Možda tu bude kupanja neki drugi put, ali ne ovog leta.
U samom jezeru kupanja nema. Zagađeno je. Stanovnici Subotice i Palića vole da odu na Peščani štrand na izlet. Tu ima tuševa, mogu da se sunčaju, poneko se čak i okupa u jezeru.
Mi nismo bili za rizično kupanje, pa nismo išli dalje od Muškog štranda. Samo kupalište je vrlo jednostavno, manje atraktivno od Ženskog. Sastoji se od velikog drvenog mola nad jezerom.
U prošlosti nije bilo dozvoljeno da se dame i gospoda kupaju zajedno u jezeru, pa su zbog toga izgrađena dva kupališta, dosta udaljena jedno od drugog, s tim što je ono žensko još dodatno zaklanjalo pogled ka kupačicama.
Muški štrand
Muški štrand
Kod Muškog štranda je moderan objekat, jednostavno nazvan – Terasa muški štrand. E tu smo pili kafu. Moderan ambijent, tri velike terase, super pogled na jezero, super kafa. Meni savršeno! Sećam se da je tu pre nekoliko godina bila pusta betonska konstrukcija, zapuštena. Umesto nje je sada tu Terasa.
Kafa sa pogledom na jezero
Terasa muški štrand
Park i šetalište kod Ženskog štranda
Uobičajene šetnje su nam bile bliže Ženskom štrandu. Izgrađen je u stilu mađarske secesije. Napravljen je da deluje kao sojenica na vodi. Ima samo jedan ulaz preko mostića i otvoren je ka vodi, a zatvoren ka šetalištu da bi žene mogle na miru da se kupaju, a da ih niko ne vidi. Tu su bile kabine, da se presvuku i platforma sa koje su se kupale na jezeru.
Ženski štrand
Ženski štrand je sada kafić. Lepo je i tu sedeti, tik uz vodu i gledati patkice i druge ptice koje doklize na vodi bez straha od ljudi.
Patkice plivaju ka ženskom štrandu
Moguće je iznajmiti bicikl za 4 osobe
Legenda kaže da je jezero nastalo od suza pastira Pavla. Pastir je ovde čuvao ovce svaki dan, a jednoga dana je izgubio jagnje runa zlatne boje. Toliko je plakao da je od suza nastalo jezero.
Postoji i verovanje da je jezero ostatak Panonskog mora.
Patke se brčkaju
Najstariji dokument u kome se pominje jezero je iz 15-og veka, a najstarija mapa je iz 17-og veka.
Još u 18-om veku je utvrđeno da su jezerska voda i mulj lekoviti, a u 19-om veku su lekari predložili da se izgradi kupalište na jezeru.
1883 je izgrađena pruga koja je povezivala Zemun i Budimpeštu, a Palić je otprilike na pola puta između ova dva grada. Od 1897 je tramvajska linija povezivala Suboticu i Palić.
Šetalište uz jezero
Narod je dolazio prvo na lečenje, pa radi zabave. Bilo je sve lakše doputovati do Palića i tako je turizam počeo da se razvija ovde. Polovinom 19-og veka je uređen Veliki park. Krajem istog veka su u parku izgrađene vile, kao i prva letnja pozornica.
Šetalište kroz park
Najlepše građevine Palića su izgrađene početkom 20-og veka, 1912. godine, a u stilu mađarske secesije. Budimpeštanski arhitekti Marcel Komor i Deže Jakab dobili su čast da obnove banju. Sagradili su Ženski štrand, Vodotoranj koji je ujedno ulazna kapija u park, Veliku terasu i spomen-česmu.
Vodotoranj je predstavljao svečani ulaz u park. To je u stvari bila kapija čija je desna kula bila vodotoranj, a leva, manja kula – tramvajsko stajalište. Prolaskom kroz ovu kapiju stupa se u park, pa se glavnom alejom dolazi do Velike terase, kroz koju dalje vodi put sve do obale jezera.
Vodotoranj – ulaz u park
Etno „čipka“ vodotornja – ulaz u park
Velika terasa je još jedan biser mađarske secesije za koju su bili karakteristični ukrasi stilizovanog cveća i srca. Velika terasa je bila Kur-salon, mesto za zabavu. Dve natkrivene terase su bile korišćene – jedna za restoran, druga za poslastičarnicu, a centralna prostorija na spratu je služila za balove i proslave. Unutar zgrade su bile i prodavnice, prodavnica igračaka, berbernica…
Danas Velika terasa služi kao poslovni i kongresni centar.
Velika terasa – pogled ka jezeru
Ovde su se održavali balovi
Put od ulazne kapije do jezera završava se kod Spomen-česme. Napravljena je u čast završetka radova 1912. god. Na njoj je ispisan kratak istorijat Palića, pohvala gradonačelniku tog vremena i pesma posvećena jezeru.
Spomen-česma
A kada smo već kod poezije, u blizini se nalazi rt Pesničke nade. Nazvali su ga tako pesnici koji se okupljaju svake godine na festivalu “Zlatni pesnički prsten”.
Na rtu je klupa zaljubljenih.
Klupa zaljubljenih
Filmski festival
Ima još interesantnih klupa duž jezera i u parku. To su one sa metalnim pločicama na kojima su ispisana imena glumaca i režisera pobednika palićkog filmskog festivala. Divan način da im se oda počast.
Milena Dravić je jedna od glumica koja je uz nagradu dobila i svoju klupu
Festival je osnovan 1992 i u početku je bio lokalnog karaktera sa ambicijom da postane važan festival. Od 2003 postaje Festival evropskog filma i vrlo brzo stiče status značajnog festivala u regionu.
Lajoš Vermeš
Nešto zapadnije od parka, a blizu obale jezera, nalazi se spomenik Lajošu Vermešu.
Lajoš Vermeš je čovek koji je organizovao varijantu Olimpijskih igara i to pre modernih Olimpijskih igara. To su bile Palićke sportske igre prvi put održane 1880. godine. Prve discipline su bile rvanje, skok udalj i bacanje kugle.
Spomenik Lajošu Vermešu
Bio je veleposednik i sportista. Smatrao je da sportom treba da se bave svi, svi društveni slojevi, a ne samo aristokratija.
Prve Palićke sportske igre održale su se u njegovom voćnjaku. Onda je počeo sa postavljanjem fiskulturnih sprava, izgrađena je atletska staza, kao i prva biciklistička staza u ovom delu Evrope. Uostalom, on je doneo prvi bicikl u Suboticu.
Igre su se održavale i leti i zimi. Sportova je na igrama bilo sve više – gimnastika, plivanje, boks, mačevanje, biciklizam, veslanje, nekoliko atletskih disciplina, ali i neke neobične sportske discipline kao što je jedrenje na ledu, skok u vodu sa motkom, skok iz mesta, bacanje kugle uvis.
Vila Lujza
Sagradio je i smeštaj za sportiste vilu Bagojvar, što znači Sovina kula, i vilu Lujza. Današnja Riblja čarda je bila fiskulturna sala.
Sportisti iz Srbije su učestvovali prvi put 1884., pa Palićke sportske igre postaju internacionalne.
1897. Vermeš je sopstvenim novcem izgradio i tramvajsku liniju koja je povezivala Suboticu i Palić, da bi narod mogao lakše da dolazi i prati sportska takmičenja. To je bio isuviše velika investicija, pa je bankrotirao.
Palićke igre tog leta nisu održane. Održane su sledeće godine u manjem obimu i nastavile su da se održavaju do 1914. kada počinje Prvi svetski rat. Nakon rata nisu bile obnovljene.
Jedriličarski klub
Interesantno je da su 1900. na poziv kralja Aleksandra Obrenovića subotički sportisti gostovali u Beogradu i pokazali novu igru – fudbal. Lajoš Vermeš se tada u Beogradu takmičio u trčanju na 1025 metara, pobedio i lično od kralja dobio medalju. Kralj je Vermešem bio toliko oduševljen da ga je pozvao da bude učitelj mačevanja na dvoru.
Spomenik Lajošu Vermešu nalazi se pored vile Bagojvar, a obala uz jezero nazvana je po njemu.
Izlet van Palića
Kao što sam već napisala, imali smo i jedan hladniji dan. Nije bilo za kupanje pa smo rešili da vidimo još jedno jezero – Ludaš, a posle i Suboticu.
Ludaš
Odavno me je privlačilo da vidim Ludaš. Nikada nisam razmišljala zbog čega, ali sam imala taj poriv.
Pogled kroz trsku
Dolazila sam na Palić, znala da tu blizu postoji još jedno jezero koje je Specijalni rezervat prirode, da ptice selice sa severa Evrope, na svom putu ka Africi, dolaze baš ovde, na Ludaško jezero.
Ovo jezero nije slano kao Palić, pa je bogato ribom. Čula sam i da su planski tu počeli da napasaju podolsko goveče koje jede mladu trsku, a bar trske oko jezera ima puno, i previše.
Ipak, šta sam tačno očekivala da vidim, ni sama nisam znala.
Kada sam dolazila sa turističkim grupama nije bilo vremena za Ludaš. Sada je prilika bila idealna. Nisam mnogo razmišljala gde da priđemo jezeru, sa koje strane. Videla sam na internetu da postoji vizitorski centar i iako sam bila svesna da je verovatno otvoren za posebne grupe, odlučili smo da se zaputimo ka njemu.
Verovala sam da, ako postoji neki uređeni prilaz jezeru, mora biti kod tog vizitorskog centra. Čak sam pročitala negde da su pešačke staze uređene kada je taj centar bio izgrađen.
Vizitorski centar
Klupa kod Vizitorskog centra
Parkirali smo se na asfaltnom putu najbliže što smo mogli, a da ne rizikujemo da se zaglavimo u neko blato, pa smo dalje nastavili pešice.
Nije to bilo mnogo koraka, ali trava baš i nije bila ošišana, a ja sam bila u baletankama i haljini.
Nisam se adekvatno obukla za prirodu. Dobar deo godine sam u pantalonama, pa leti koristim što više mogu, priliku da budem u haljinama, bosa. Kada treba da obujem čarape imam tužni utisak da je letu kraj. To sam ja.
Ne foliram se. Ne idem u papučama ili štiklama po planini, nije stvar estetike, već udobnosti.
Shvatila sam da te uređene staze za šetnju pored jezera ili ne postoje ili nisu uređene po mom ukusu.
Osmatračnica
Trska je bila na sve strane i mislila sam da jezero neću ni videti, a onda smo videli osmatračnice, kao lovačke čeke. Pretpostavljam da su ove namenjene posmatranju ptica i uopšte života oko jezera. Odatle se mogla videti samo uska štrafta jezera.
Setila sam se da sam negde na internetu videla fotografiju neke gospođe na jednom molu, na samom jezeru. Okružena je bila vodom i još je bila u haljini. Dakle, moralo je da postoji takvo mesto, ali sam pretpostavila da je ko zna sa koje strane jezera, a nismo bili raspoloženi da se vozimo u krug i tražimo ga.
Ludoško jezero
Samo što nismo krenuli ka kolima, Sale je video uzani prolaz kroz trsku koja je bila izuzetno visoka. Krenula sam za njim.
To je bio taj mol!
Ushićeno sam počela da se derem kako se tu slikala gospođa u haljini, a nisam primetila od silnog uzbuđenja da su ispred pecaroši. Bili su dovoljno fini da se ne okrenu. Ne bi me iznenadili prekorni pogledi. Bila sam svesna svog neprimerenog ponašanja u mirnoj oazi.
Pecaroši
Trska
Shvatila sam da je posle takvog nastupa sada bezveze da sednem na ivicu, zagledam se u vodu, uživam u miru i tišini i čekam neku retku barsku pticu. Ne, ja sam se slikala. Da se ne foliram, i ja sam gospođa u haljini koja se domogla vode!
Žena neprimerenog ponašanja!
Bilo mi je ipak malo krivo što nisam obukla farmerke i patike i bolje upoznala okolinu jezera, ali… bio je jul i bilo je toplo. Ne toplo za kupanje u bazenu, ali dovoljno toplo da šetam bosa.
Trska prilično viša od Saleta
Seli smo u kola i otišli u Suboticu.
Šta smo videli u Subotici možete pročitati u sledećem tekstu. Link je ispod ovog teksta.
Kasnije sam saznala da Ludaško jezero ima nekoliko ostrva. Dobro su skrivena rastinjem, pre svega trskom, pa su u prošlosti bila zgodna da se čovek tu sakrije. Nisu obični ljudi imali potrebe da se kriju, ali bećari, mađarski razbojnici, jesu.
Njihov je predvodnik bio Roža Šandor. Pljačkao je putnike, više puta bio u zatvoru. Neki ga porede sa Robinom Hudom, ali ja nigde nisam našla podatak da je delio siromašnima, samo da je krao.
Ako je bilo drugačije neka me neko ispravi…
Od 2016. održava se Festival Roža Šandora.
Vinarija Zvonko Bogdan
Glavni ulaz u vinariju Zvonko Bogdan
„Ravno, nigde brda sve je ravno, ravno mi je sve…“
…odzvanjao mi je glas Zvonka Bogdana još od kada smo krenuli na put.
Za ovu ravnu, ravnu, ravnicu karakteristični su salaši, a kada na salašu još ima vina…šta više može da se poželi. Moram da priznam da je priča ovde malo obrnuta. Postoji salaš ove vinarije, ali mi smo se nameračili na samu vinariju.
Pogled na vinograd sa terase vinarije
Prilaz vinariji kroz vinograd
Do vinarije se stiže kroz vinograd. Ispred ulaza su statue 8 tamburaša i Zvonka Bogdana, a zgrada vinarije je impozantna i spolja i iznutra. Sagrađena je u duhu tradicije ove regije.
Da bih najbolje opisala utisak koji je na mene ostavila poslužiću se opisom sa nekog foruma, gde je jedan posetilac napisao da je vinarija kao iz nekog filma o Džejmsu Bondu. Slažem se!
8 tamburaša
Na zidu je slika slikara Eugena Kočiša
Priznajem, privuklo me je da vidim ambijent, a kako volim vino bio je to odličan spoj – obilazak i degustacija.
Degustaciju sam zakazala dan ranije, kao i wine platter da bi imali šta da grickamo uz vino. Pripremila sam se solidno za posetu, pa sam saznala da hranu nemaju na licu mesta i ko ne zakaže unapred neće je ni dobiti. Tako je i bilo. Samo smo nas dvoje imali šta da jedemo. Ostali su na licu mesta odlučivali za koju degustaciju bi se opredelili.
Wine platter standard - kamamber, bri, buđola...voće...
Ponuđen je izbor jedne od tri varijante degustacije – standard, premium i lux.
Mi smo se opredelili za premium.
U standard obilasku se degustiraju vina njihove Clasic linije, a ta vina se lako nalaze u kafićima, samoposlugama.
U lux obilasku se degustira 6 vrsta vina od kojih 4 spadaju u Premium, ali se dodatno degustiraju i dva Icon vina.
Sada mi je malo krivo što se nismo opredelili za lux turu i probali Icon vina, jer jedna flaša belog Icon vina u vinariji košta 3.000 din, a crnog 6.000. Koja bi cena bila u nekom restoranu ne smem ni da pomislim. To su vina koja ne prave svake godine, već samo kada imaju najbolje berbe.
Pogled na svečanu salu sa galerije
Na galeriji je biblioteka (vidi se u gornjem delu) do koje nema stepenica
Uz kamin
Svakako nismo pogrešili ni sa izborom obilaska – Premium.
Pre degustacije smo prvo prošetali do elegantne galerije i restorana, malo upoznali ambijent, a onda, u zakazano vreme, krenuli ka podrumu gde nam je na lep način objašnjena moderna tehnologija po kojoj se u ovoj vinariji radi, videli smo burad za koju nam je objašnjeno da se koriste najviše tri godine, a zatim se kupuju nova.
Svako bure je pažljivo obeleženo
Kod burića nema zadržavanja da se temperatura u prostoriji ne bi menjala
Onda smo prešli u salu za degustaciju koja je u podrumu, staklom odvojena od sale sa buradima, jer kod buradi zadržavanja nema, da ne bi rasla temperatura prostorije. O svakom detalju se brižljivo pazi.
Sala za degustaciju
Sala za degustaciju – slika Eugena Kočiša
Slike somborskog slikara Eugena Kočiša se nalaze na nekoliko mesta u vinariji, a slike istog slikara su na etiketama premijum vina ove vinarije.
Probali smo 4 vina od 6 koliko ih ima u Premium kolekciji, tri u sali za degustaciju gde smo slušali lepu priču devojke koja nas je vodila, a poslednje vino, nagrađivani Cuvée nr.1, pili smo na terasi sa pogledom na vinograd.
Terasa vinarije Zvonko Bogdan
Poseta vinariji je za mene bila pravi doživljaj. Uživala sam u svemu – u ambijentu, u priči, vinima, hrani.
Sada jedna flaša u špajzu čeka da je otvorimo i da uz nju evociramo uspomene na bačku ravnicu, jezera i vinograd.
Vinograd sa obeleženim sortama grožđa
Vinograd
Pod ovim lukom se održavaju venčanja
Pogled sa terase - naziv vinarije na staklu
Polazak
Sedeli smo u bašti vile potpuno spakovani. Pili smo poslednju kafu pred polazak u Sombor i bilo je lepo.
Ceo naš boravak na Paliću je bio lep, a ipak sam tada, u tom trenutku, osećala da mi to nije dovoljno za ovo leto.
I nije bilo.
Tek posle još nekoliko izleta, odlaska u Niš na nekoliko dana, ali i kupanja u Savi u Beogradu, bila sam mirna i zaključila da ovo leto i nije tako loše ispalo.
Pred kraj me je razbila ambrozija i skratila mi leto, ali za to već ne mogu nikoga da krivim.
Šetalište uz jezero
Za kraj, evo još nekih znamenitosti Palića koje bi bilo šteta propustiti:
Plave vaze
Plava vaza
U fabrici Žolnai rađene su vaze za bečki Gradski park (Stadpark). Izrađeno je više primeraka pa je vlasnik fabrike, zahvalan što se njegova keramika obilno koristila na uređenju Subotice i Palića, poklonio dve vaze Paliću.
Pošta
Zgrada pošte
Pošta je smeštena u drvenom letnjikovcu sa kraja 19-og veka. To je bio letnjikovac ukrašen na način kako su bile rađene švajcarske drvene kuće. Pripadao je industrijalcu Rafaelu Hertmanu.
Jesenje sunce
Bakice
Ovu skulpturu od milja zovu „Bakice“. Pravi naziv je – Jesenje sunce. Poklon je keramičarke Zlate Baranji Markov.
Zoo vrt
Nismo ga posetili ovom prilikom. Ja sam tu već bila više puta.
Duplo je veći od Beogradskog, a ima manje životinja. Uslovi su humaniji. Mnoge životinje nisu u kavezima već je prostor u kome se nalaze ograđen ogradama, vodom. Majmuni su na ostrvu, jeleni imaju veliki prostor kojim se kreću. Lavovi, tigrovi, leopardi… ipak moraju biti u kavezu, ali i ove životinje imaju više prostora nego u mnogim drugim zoo vrtovima.
Krenite na jezero Palić na pravo turističko putovanje!
Program pogledajte klikom na link:
Carska palata Sirmium, Gradski park, crkva Scetog Dimitrija, Žitni trg, most Svetog Irineja, plaža Brioni
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments