Sremska Mitrovica

02 Jan Sremska Mitrovica

Posted at 22:58h in Putopisi by Ivana Mladenović 0 Comments

2 Likes

Sirmium na Savi

ili u našem slučaju:

- i Sirmium i plaža

Jun 2020.

Plaža Brioni na obali reke Save

Počelo je leto, drugačije od bilo kog do sada.

Život u Srbiji nam je upriličio mnoge nezaboravne trenutke i prethodnih decenija – sankcije, ratove… i mi koji živimo ovde naučili smo da moramo izvući najbolje iz svake nezgodne situacije. Naučili smo da nam bude lepo i kada je teško.

Ove godine je međutim, problem planetarni. Ove godine nam je pandemija pomrsila planove letovanja i potrebno je bilo pronaći plan B. A plan B je bio, kao i za mnoge, putovati po Srbiji.

Za početak smo otišli na izlet u Sremsku Mitrovicu.

Od kada smo kupili nova-polovna kola, muž me pita gde ćemo na izlet, a ja svaki put, kao iz topa kažem – u Sremsku Mitrovicu!

Prošle su tri godine, a mi nikako da odemo u tu Sremsku Mitrovicu.

Sremska Mitrovica - pogled sa mosta

U međuvremenu smo bili na Siciliji, u Stokholmu…na mnogim mestima…i najzad je došlo leto 2020, leto pandemije korona virusa.

Muž me je opet pitao – gde ćemo? A ja sam opet odgovorila – u Sremsku Mitrovicu, a tek onda otkrila da Sremska Mitrovica ima plažu, pa je bilo rešeno.

Odlučili smo da odemo na jedan dan, pre svega na plažu Brioni.

Naša putovanja uglavnom ja osmišljavam, a suprug se trudi da smanji broj stavki za obilazak. Dakle, plaža je bila cilj, ali morali smo prvo da obiđemo Carsku palatu, prošetamo po gradu, a nakon plaže da odemo negde na ručak.

Pešački most Svetog Irineja

Sremska Mitrovica je oko 75 km udaljena od Beograda. Blizu je auto-puta E70.

Nama je bilo potrebno oko sat vremena od Beograda, do mesta blizu plaže gde smo se parkirali.

Prvo smo prošetali do Carske Palate nekadašnjeg Sirmijuma.

Sirmijum je bio važan grad Rimskog carstva. U periodu od I do III veka ovde su povremeno boravili rimski carevi, neki duže, neki kraće, a nekoliko careva se rodilo u ovom gradu ili u njegovoj okolini. To su bili: Trajan Decije, Aurelijan, Prob, Maksimijan, Herkulije i Gracijan.

U Sirmijumu su povremeno boravili i iz njega vladali mnogi carevi. Neki od njih su – Marko Aurelije, Dioklecijan, Konstantin Veliki, Konstancije II, Licinije, Teodosije.

Zbog antičkog Sirmijuma sam odavno pomišljala da treba videti Sremsku Mitrovicu i iako je blizu, eto prošlo je nešto godina dok mi se želja nije ostvarila.

Carska palata

Carska palata je građena krajem III i početkom IV veka, a to je period kada je Sirmijum doživeo procvat. Bio je to period tetrarhije Rimskog carstva. Vladavina je bila podeljena na dva avgusta i dva cezara, a jedna od prestonica tadašnjeg carstva bio je upravo Sirmijum. Ostale prestonice su bile: Mediolanum (Milano), Nikomedija (danas Izmit u Turskoj) i Augusta Treverorum (danas Trir u Nemačkoj).

Carska palata

Iz Sirmijuma je vladao Galerije, koji je bio zet Dioklecijana. Dioklecijan je ustanovio tetrarhiju, svog je zeta proglasio za cezara i dodelio mu je Sirmijum da odatle vlada. Zajedno su boravili u Sirmijumu u toku 293. i 294. godine.
U to vreme je Galerije ratovao protiv Sarmata, a zatim do 296. protiv Karpa i Bastarna.

Galerije je renovirao postojeću palatu i iz nje je vladao do 296. kada je svoju prestonicu premestio u Solun.

Ko je bar jednom prošetao Solunom, sigurno je zapamtio Galerijev slavoluk i rotondu pored nje, građevinu kružnog oblika građenu da bude Galerijev mauzolej. Ipak, njegov mauzolej se nalazi u Srbiji kod njegove palate Felix Romulijane (Gamzigrad), na brdu Magura, na mestu gde se po verovanju iz vremena starog Rima, uzdigao među bogove. Taj čin apoteoze Galerija poslednji je, jer je već sledeći rimski car sahranjen po hrišćanskim običajima.

Prostorija palate koja na zidu ima fontanu ukrašenu belim mermerom

Lokalitet Carske palate je otkriven slučajno. Pripreman je teren za gradnju stambene zgrade i pronađeni su zidovi palate. U blizini su otkriveni ostaci rimskog cirkusa (hipodroma), što je upućivalo znalce da je u pitanju baš carska palata, a ne neka palata običnog bogatog Rimljanina. Bogatog svakako, jer je ova palata bila ukrašena raskošnim freskama i mozaicima, a imala je podno, pa i zidno grejanje.

Sistem grejanja toplim vazduhom, koji je cirkulisao između dva nivoa poda, kao i kroz vertikalne cevi, bio je skup. Bilo je potrebno konstantno ložiti peći. Dakle, bila je potrebna velika količina drva, ali i radna snaga.

Za careve koji su ovde boravili to nije bio problem. Drveća je bilo i u okolini Sirmijuma i na Fruškoj Gori. Što se tiče radne snage, to takođe nije bilo problem jer su imali robove.

Pretopstavlja se da je car obavljao državne poslove u prostoriji sa apsidom

Zamišljam Konstantina Velikog kako šeta lepo zagrejanom palatom. Kažu da je, pre nego što je osnovao Konstantinopolj carstvom upravljao iz Sirmijumske carske palate. Proveo je ovde 519 dana u periodu između 317. i 329. godine.

Njega je sa vlasti pokušao da ukloni Maksimijan, još jedan car iz perioda tetrarhije koji je rođen u blizini Sirmijuma. Nije uspeo, a po Konstantinovom naređenju morao je da izvrši samoubistvo.

Još jedan car, koji je vladao iz ove palate, zamerio se Konstantinu Velikom. Bio je to Licinije koji je bio oženjen Konstantinovom sestrom. Konstantin ga je pobedio u bici kod Cibale (današnji Vinkovci), naterao ga je da napusti Sirmijum, naredio da se poruše njegove statue, ponište njegovi zakoni i naredio je Licinijevo pogubljenje.

Freske su krasile zidove palate

Prilikom arheoloških istraživanja antičkog grada, osim carske, otkrivene su i neke druge luksuzne gradske palate, kao i insule – antičke višespratnice, u kojima je živelo siromašnije stanovništvo.

Grad je imao i javne građevine kao što su „Licinijeve terme“, zatim žitnicu (horreum), trgovačke i zanatske četvrti. Bio je zaštićen zidinama, a snabdevao se vodom preko akvadukta sa izvora fruškogorskog potoka Vranjaša.

Grad je imao svoju kovnicu novca i radionice u kojima su pravljeni predmeti od stakla, metala, keramike… Imao je i kanalizaciju. Ulice su bile popločane kamenom.

Pomenuti Hipodrom je još uvek ispod grada, ispod zemlje i kuća. Veruje se da je to najveći hipodrom van teritorije Italije.

Izgled Sirmiuma sa hipodromom

Da bi videli ne samo hipodrom, već antički Sirmijum bilo bi potrebno srušiti Sremsku Mitrovicu, preseliti grad na drugu lokaciju. Bilo je čak takvih predloga iz inostranstva. Sirmijum je bio veliki i važan grad. Imao je u antičko vreme 100.000 stanovnika. Kažu da bi mu današnji pandan bio London.

Sigurno je da bi bilo lepo videti šta se još krije ispod Sremske Mitrovice, ali to se ipak neće desiti, bar ne u skoroj budućnosti.

Mangulica

Iz Carske palate krećemo ka gradskom parku i odmah, pored kružnog toka, nailazimo na simpatičan spomenik – mangulici i pulinu – sremskoj svinji i psu čuvaru iz ovog podneblja. Spomenik se nalazi ispred sedišta Specijalnog rezervata prirode Zasavice.

Mangulica i pulin

Ko je ljubitelj svinjetine, a želi da jede zdravo onda treba da se opredeli za meso i prerađevine od mangulice. Mast ove životinje ima upola manje holesterola od obične svinje, a najveći deo je takozvani dobri holesterol, koji u organizmu vezuje loš i eliminiše ga. Zato su mangulice koje su bile gotovo nestale kod nas, opet na ceni i opet se gaje.

U Zasavici, gde ih gaje, može da se pojede gulaš od mangulice, na šta sam pomišljala, ali posetu Zasavici smo ipak ostavili za neku drugu priliku.

Gradski park

Nastavili smo šetnju prema Gradskom parku, do fontane Kameni Cvet. Saša je seo na klupu, a ja sam napravila krug po parku.

Gradski park - sto za šah

Sa jedne strane je muzej Srema, sa druge muzej Lazara Vozarevića, pored pozorište Dobrice Milutinovića u zgradi Srpskog doma, ispred su stolovi sa iscrtanim šahovskim tablama, pored pešačka ulica, a nasuprot svega toga je Arhiv Srema.

Znala sam da smo sa muzejima završili za danas i da ću sačekati neku drugu priliku za obilazak. Imam ja uvek puno želja i kao što imam običaj da kažem u Rimu, Berlinu, Pragu – „Sledeći put“! i zaista se ostvaruju te želje da, šta ne stignem da obiđem prvi put, obiđem neki sledeći put. Očekujem da tek ovde mogu opušteno da kažem – „Sledeći put“…

Fontana Kameni cvet

Fontana Kameni cvet inspirisana je jednom gradskom legendom:

Avari su želeli da zauzmu Sirmijum. Tražili su od cara Tiberija da otvori kapije grada. Car je avarskom knezu Bajanu poručio da će mu radije dati svoju ćerku, a imao ih je dve, nego da svojevoljno preda Sirmijum. Princeza se rasplakala. Njena tuga je bila velika i od tuge je ubrzo umrla. Poslednja želja na samrti joj je bila da se poistoveti sa gradom da bi je otac voleo. Bog joj je želju ispunio tako što je pretvorio u kameni cvet, koji je postao deo grada. Kako je plakala princeza, tako sada plače kameni cvet.

Ostala je izreka da Sirmijum vredi više od careve ćerke.

Fontanu je napravila Irina Nepokojičicka, ruska emigrantkinja, koja je jedan period svog života provela u ovom gradu.

Crkva Svetog Dimitrija

Iza pozorišta i muzeja Lazara Vozarevića nalazi se crkva Svetog Dimitrija.

Crkva Svetog Dimitrija

Ovaj svetac je zaštitnik grada i po njemu je Sremska Mitrovica nazvana.
U 12-om veku je Vizantija predala razrušeni grad Ugarima, a oni su sagradili novi grad i nazvali ga Civitas Sancti Demetrii (Град Светог Димитрија). Srbi su grad počeli da zovu Dmitrovica. U 18-om veku izostavljalju D i ostaje Mitrovica. Naziv je promenjen u Sremska Mitrovica kada je stvorena nova država kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a da bi se razlikovao od istoimenog grada na Kosovu.

Praznik Svetog Dimitrija takođe nosi skraćeni naziv – Mitrovdan. To je onaj dan kada su se hajduci rastajali i krili kod svojih jataka do proleća, do Đurđevdana.

Žitni trg

Od crkve je samo nekoliko koraka udaljen Žitni trg.

Arheološki lokalitet na Žitnom trgu

Još jedan važan arheološki lokalitet je mesto gde je bila Žitna pijaca. Čak je i u vreme antičkog Rima ovo bio trgovački deo grada. Mesto okupljanja nekada, ali i mesto okupljanja u današnje vreme, jer se tu gde se u prošlosti trgovalo, sada održavaju razne manifestacije.

Ne znam da li se rimska vojska bavila žitom, ali vinogradarstvom znam da jeste. Za to je zaslužan još jedan car, rođen ovde u Sirmijumu, a to je bio Prob. Uvek ga se setim kada vidim vinograde Fruške gore, jer je baš on pokrenuo vinogradarstvo i proizvodnju vina, baš tu na obroncima Fruške Gore.

Naravno, nije car svojeručno okopavao vinograd. Imao je vojsku za to. Pokušao je da disciplinuje trupe, pa ih je angažovao oko poljoprivrede, ali i da isušuju tlo i da se bave građevinom. Nezadovoljna vojska, organizovala je pobunu i ubila cara ljubitelja vina.

Odmah iza ćoška nalazi se interesantan kafić – Buk Bar. Nije sada bilo vremena za kafu u gradu jer smo požurili na kafu na plaži.

Produžili smo ka reci, a onda šetalištem uz Savu, prošli pešački most i stigli na gradsku plažu.