06 Jul Spomen-kompleks Stari Brod
Zločin o kome se dugo ćutalo
Spomen-kompleks Stari Brod
Crkva u Starom Brodu
„U proleće 1942. godine iz Sarajeva je krenulo 10.000 ustaša sa namerom da proteraju i pobiju srpsko stanovništvo. Srpski narod sa područja Sarajeva, Pala, Olova, Kladnja, Sokoca, Han Pijeska, Rogatice i Višegrada u zbegovima krenu niz Drinu da bi spas potražio u Srbiji. U Višegradu italijanska vojska nije dozvolila narodu da pređe preko ćuprije i zbeg krenu pored Drine prema selima Miloševićima i Starom Brodu gde se nalazila skela. Ustaše stigoše ovaj zbeg i mučki ubiše oko šest hiljada srpskih žena, dece i staraca. Najveći pokolj nad Srbima ustaše na Starom Brodu učiniše na pravoslavni praznik Mladence 22. marta.“
Ovo su reči upisane na postolju krsta u Starom Brodu.
Po svedočenjima, ljude su na tom mestu ubijali, mučili, žene silovali, tela bacali u vodu. Mnoge devojke su skakale u hladnu Drinu držeći se za ruke. Bežale su u smrt. Majke su ulazile u nabujalu reku držeći bebe u naručju. Neke su decu bacale u reku i skakale za njima. One koje to nisu stigle, ubijene su.
Fotografija u muzeju.
Spomenik u vodi
Izvršioci zločina su bili pripadnici Crne Legije, jedinice ustaške vojske, pod komandom Jure Francetića. Pomagali su im pripadnici muslimanske milicije.
O ovom zločinu nismo učili u školi, niti smo o njemu čitali, slušali. O ovom zločinu se dugo ćutalo.
2008. je napravljeno spomen obeležje. 2014. je osveštana spomen-kapela. 2019. je sagrađen muzej. Arhitekta muzeja je Novica Motika.
Kako doći do Starog Broda?
Put do ovog mesta je probijen krajem 2020. Do tada se čamcima dolazilo.
Tucanik do Starog Broda
Do sela Miloševići je asfalt, ali je put uzan. Potreban je oprez da bi se dva vozila mimoišla.
Od asfaltnog puta sa dve trake, dužine oko 3 km, ima 6 kilometara uzanog asfaltnog puta (sa jednim prekidom). Zatim 6 km nasutog tucanika, od čega je malo više od 2 km ok, a ostalo je baš loš put.
Sve ukupno oko 15 km. 9 km asfalta i 6 km tucanika.
Tucanik do Starog Broda
Taj put – sitan kamen, od Miloševića do Starog Broda nije predviđen za automobile, već za džipove, pešake i bicikliste. Moja procena je da bih se ja na biciklu polomila na tako neravnom terenu. Čak mi je sumnjivo kako bi na pojedinim mestima džip prošao jer je uzano, ali Sale tvrdi da može. Mene plaši što je sa jedne strane provalija… pravac u Drinu…
Drina - fotografisano iz automobila, na putu.
Fotografisano u povratku.
Ako sam dobro shvatila, u planu je asfaltiranje i te deonice.
Ja bih ipak preporučila da, ako ste u mogućnosti, dođete ovde brodom.
Još malo fotografija puta...
Svaka krivina mi je delovala uzano i još sa provalijom ka reci.
Sa jedne strane reka, sa druge stenje.
Kako vam deluje krivina na levo?
Mi smo prošli običnim automobilom, mada je nama automobil malo podignut. Opruge su nam podignute. Stariji modeli automobila su malo viši i lakše prolaze ovakve terene ili cross modeli ili mi koji smo se podigli na visinu cross-a. Klasična, niska kola mislim da bi loše prošla.
Bili smo jedino vozilo na toj deonici pa je to ispalo dobro. Ne znam kako bi se mimoilazili.
Tačnije, bili smo jedine dve osobe i u samom spomen kompleksu.
Spomen-kompleks
Spomenik koji kao da izlazi iz zgrade muzeja.
Zid muzeja uz Drinu.
To što smo bili sami je učinilo da još jače osetimo strahotu mesta. Tišina je odgovarala. Sela sam na obalu reke i gledala figure koje vire iz Drine. Kao da ih reka guta tu predamnom.
Samo deo figura je bio pred nama jer je vodostaj bio visok. Videla sam fotografije na kojim iz vode izranja još figura koje pružaju ruke ka nebu.
Figure u Drini
Figure u Drini
Ušli smo u muzej gde smo čuli glas koji izgovara imena i godine – imena stradalih i godine rođenja. Zid je takođe ispisan imenima i godinama rođenja. Naježili smo se kada smo shvatili koliko je tu bilo sasvim male dece. Prelazili smo pogledom preko zapisa, dok je glas odzvanjao kroz prostoriju.
U muzeju
U muzeju - spisak imena poginulih
Jedan deo prostorije se sužava u uski prostor, kao uzani hodnik ka vodi. Pod je tu zastakljen. Može da se zakorači i vidi Drina pod nogama. Krenula sam, ali sam osetila neku nelagodu, jezu. Kasnije sam saznala da je ta konzola duga 6 koraka i da simbolizuje put stradanja, da svaki korak nad vodom predstavlja po 1000 stradalih.
Šest koraka nad Drinom
Posao me je nekoliko puta vodio na neka mesta stradanja koja nisam rado posećivala, ali sam ponavljala da je potrebno videti ih, kao mesta opomene. Potrebno je spoznati strahote stradanja da se ne bi ponavljale.
Bila sam u Mathauzenu, u Aušvicu, a nisam do skoro znala za Stari Brod.
Spomen-kompleks Stari Brod
Sedenje na obali Drine u tišini, bilo mi je tužno i strašno.
Ovo je lekcija iz istorije koju moramo da znamo.
Na postolju krsta su upisani sledeći stihovi:
„Zaustavljen život na obali rečnoj
šest hiljada Srba u tišini večnoj.
Neka ovaj znamen na ratna vremena
Bude ljudskom rodu večna opomena.
I nek Drina teče anđeoski plava
a ne reka suza mutna i krvava.“
Kako do Višegrada?
Na Drini ćuprija ili most Mehmed-paše Sokolovića.
O Višegradu i o Andrićgradu.
U dolini reke Sutjeske je spomenik koji nas podseća na teške borbe koje su se tu vodile u toku II svetskog rata.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
Ana Jakovljević
Posted at 12:29h, 07 JulyDraga Ivana,
Nisam znala za ovaj spomenik stradalim u II svetskom ratu.
Hvala ti na ovom upoznavanju.
Slažem se da mesta stradanja treba posetiti, koliko god to bilo potresno, bar da odamo poštu stradalim.
Ivana Mladenović
Posted at 13:34h, 07 JulyDraga Ana,
Baš tako. Ne treba na takva mesta gledati kao na turističke atrakcije. Ona to nisu i ne treba da budu. Tu treba doći da bi se odala pošta stradalima.
Goran Jancic
Posted at 06:45h, 27 MarchZaista je sramotno da tek sada saznajemo za ovakve masakre. Sada! Posle toliko decenija. Ovakve bestijelnosti i izivljavanje nad civilima je nepojmljivo bilo kome ko nije psihopata ili neki drugi mentalni bolesnik.
Hvala na ovom izvestavanju.
Ivana Mladenović
Posted at 02:34h, 29 MarchSlažem se sa Vama. Strašno je što se takav masakr desio, a i što se o tome ćutalo, skrivalo!
Miroslav Ivkovic
Posted at 14:56h, 27 SeptemberBio sam prosle nedelje u Visegradu prvi put i mada sam negde ranije citao o ovom zlocinu, nisam znao tacno gde se nalazi pa ostaje da obidjem memorialni centar sledeci put.
Ovo je samo jedan od mnogo stotinu zlocinu nad Srbima sto su komunisti decenijama krili. Pa nije ni cudo sto je Srpski narod stradao gde god su bili partizani. Da nije bilo Drazinih u Bosni danas nebi bilo Srba.