Višegrad

Kako doći do Višegrada?

Razdaljina od Beograda do Višegrada je 270 km.

Ako krećete iz Beograda, najbolje je ići auto-putem do Preljine, pa preko Čačka, Požege, Užica, Kremne, Mokre gore… prolazi se pored skretanja za Mećavnik (Drvengrad), pored dela trase Šarganske osmice.

Usputna pauza

Mi smo na putu do Višegrada svratili u Terzića Avliju, u Zlakusi. Nalazi se između Požege i Užica. To nam je bilo usput i bilo je zgodno mesto za pauzu. Tu smo jeli, obišli muzej i zadržali se duže nego što smo očekivali. Hranom nismo bili oduševljeni, pa ako vam je prioritet ručak, a ne razgledanje, onda birajte drugo mesto.

Na pumpi, na obilaznici oko Čačka su nam preporučili da ručamo u pečenjari koja je usput, u blizini.
Izbor može da bude i neki od restorana u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri.

Višegrad

Višegrad - most na Drini

Pre graničnog prelaza smo platili ekološku taksu za prolaz kroz Nacionalni park Mokra gora – 200 din.

Granični prelaz Kotroman - Vardište

Za prelaz granice potrebni su samo lična karta i saobraćajna dozvola.
Ništa više. Nije potreban pasoš.
Ukinut je zeleni karton u oktobru 2020.

Razdaljina od graničnog prelaza do Višegrada je samo 20 kilometara. Prolazi se pored manastira Dobrun.

Novac u Višegradu

U Višegradu uglavnom može da se plaća u dinarima. Može i u evrima. Zvanična valuta je konvertibilna marka, pa smo se svuda prvo raspitali o valuti u kojoj možemo da platimo, da ne bi dospeli u nezgodnu situaciju.

Suveniri u Višegradu

Dinarima smo platili večeru u restoranu, kolače u poslastičarnici, pa čak i magnetić na uličnoj tezgi.
Vlasnik smeštaja je radije primio evre.

Novac nismo razmenili u KM dok nismo stigli u Trebinje dan kasnije.

Smeštaj

Spavali smo u apartmanu Dan & Noć koji sam rezervisala na booking.com i bili smo prezadovoljni. Apartman je lep, moderan, čist i prostran. Sve to ja nisam ni primetila na fotografijama kada sam rešila da ga rezervišem. Ono što je mene „kupilo“ je velika terasa sa pogledom na most Mehmed-paše Sokolovića. Samo to je bilo dovoljno, sve ostalo je ispalo čist bonus.

Apartman je na uzvišenju. Stepenice ga vezuju sa centrom grada.

Višegrad je mali, sve je blizu. Mi smo sa našeg brda, za 5 minuta bili u podnožju, kod samog čuvenog mosta.

Uz most ima brodića kojim je moguće provozati se i videti grad sa vode. To je još jedan lep način da se provede vreme u ovom gradu.

O Višegradu

Brodići na Drini

Grad je na ušću rečice Rzav u Drinu. Na brdu iznad se nalaze ostaci starog grada. Taj grad na brdu je poznat kao Pavlovac ili Pavlovine, po velikaškoj porodici Pavlović. Zatim su nastale kuće kraj reke.
Ono naselje na brdu je bilo iznad ili „više“ grada i tako je nastalo ime Višegrad.

Od tog starog grada je malo ostalo. Uz reku je ostala kula koju zovu – kula Kraljevića Marka. Ispod su udubljenja – otisak kopita Markovog Šarca ili otisak kopita konja Alije Đerzeleza, kome je kako drago.

Most na Drini

Ono što znamo je da je Višegrad pripadao vlastelinskoj porodici Pavlović od kraja 14. veka. U 16. veku ga osvajaju Osmanlije koji grade donju varoš. Bio je to mali turski grad, kasaba, sve do Berlinskog kongresa 1878. kada je Bosna, pa i Višegrad, predata Austro-Ugarskoj na upravljanje. Oni grade javne građevine, grade vodovod, prugu… 1908. je Austro-Ugarska anektirala Bosnu i Hercegovinu. Nakon Prvog svetskog rata Višegrad ulazi u sastav kraljevine SHS, koja kasnije menja ime u – Jugoslavija.

Most

Najvažnija građevina ovoga grada je most!

Most na reci Drini je zaostavština Mehmed-paše Sokolovića iz 16. veka. On je tada povezao Bosnu sa Carigradom.

Spomenik Mehmed-paši Sokoloviću

Oduvek su potčinjeni narodi osvajačima plaćali porez. Srbi su Turcima osim novca morali da daju decu, preciznije sinove koji će postati turski vojnici.

Tako je Mehmed-paša, Srbin koji se zvao Bajica Nenadić iz sela Sokolovići, školovan u manastiru Mileševa, odveden u Tursku. Kao i ostali srpski dečaci, postaje musliman, menjaju mu ime, dobija strogo vojničko vaspitanje, obuku.

Pokazao se kao izuzetno sposoban, pa je imao zavidnu karijeru. Bio je zapovednik carske garde, admiral mornaričke flote, peo se lestvicama uspeha do položaja Velikog vezira, što je najviši položaj u osmanskom carstvu posle sultana.

Spomenik Mehmed-paši Sokoloviću

Zavičaj nije zaboravio. Zidao je zadužbine. U Beogradu, u gornjem gradu Beogradske tvrđave, nalazi se česma zadužbina Mehmed-paše Sokolovića.

Najčuvenija zadužbina je svakako most na Drini, u Višegradu.

To je stameni, kameni most sa 11 lukova. Na sredini je – „kapija“, proširenje sa dve terase. Sa desne strane je sofa, gde su vekovima sedeli stanovnici Višegrada i razgovarali zagledani u reku. Sa leve strane je izdignut zid sa pločom na kojoj je u stihovima napisano ko je i kada most sagradio.

Deo kapije mosta

Deo kapije mosta

To je bilo centralno mesto života Višegrada od kada je most sagrađen.

Arhitekta je Mimar Sinan, poreklom Jermenin, najznačajniji arhitekta u Turskoj toga doba. Njegov najvažniji rad je Sulejmanija – Sulejmanova džamija u Istanbulu, za koju je inspiracija bila Aja Sofija. Sagrađena je po nalogu Sulejmana Veličanstvenog, koji je u njoj sahranjen.

Učenik Mimara Sinana Hajrudin je napravio Stari most u Mostaru koji je, kao i most u Višegradu, na UNESCO listi svetske baštine.

Na Drini ćuprija

Znaju svi da je to most Mehmed-paše Sokolovića, ali kada se o ovom mostu govori obavezno se izgovori – „Na Drini ćuprija“, baš kao da mu je to naziv.

Da li znate koji su još mostovi zaostavština Mehmed-paše? Ne? Možda nam ovaj most ne bi bio toliko značajan da nije čuvenog Andrićevog romana. Možda grešim, ali meni se čini da je baš tako.

Na sofi mosta

Roman sam čitala davno. Sećala sam se samo segmenata. A kada sam ga pročitala ponovo, oživeli su likovi sa stranica knjige. Videla sam pijanog Ćorkana kako hoda po ogradi mosta i prkosnu nevestu Fatu Avdaginu koja se penje na ogradu i skače u Drinu i studente koji su se u letnje veče okupili na kapiji i razgovaraju do kasnih sati. Tu je i zaljubljeni vojnik i Radisav koji umire na kocu i Alihodža sa prikovanim desnim uvetom za gredu mosta. Svi su tu. Dele ih godine, vekovi, a spaja ih kameni most i priča o jednom gradu.

Uz sam most je beli spomenik posvećen Ivi Andriću. Nalazi se na desnoj obali Drine, na gradskoj strani, levo od mosta.

Spomenik Ivi Andriću pored mosta

Desno od mosta je hotel Višegrad sa lepom baštom. Odmah uz hotel je stara, kamena zgrada u kojoj je nekada bio Lotikin hotel. Pravi naziv je bio hotel „Zur brücke“ (do mosta). Ivo Andrić je tu u ranoj mladosti dolazio, a Lotika Cilermajer ga je inspirisala za lik u romanu. Tačnije, cela njena porodica se našla među koricama knjige.

Ako od mosta nastavite niz Drinu, ka Andrićgradu, naićićete na spomenik Mehmed-paši Sokoloviću.

Ivo Andrić

Ivo Andrić je kao dečak živeo u Višegradu.

Mural na zidu

Rođen je u Dolcu pored Travnika gde je njegova mama bila u gostima, kod rodbine. Otac je umro od tuberkuloze kada je Andrić imao samo 2 godine.

Zbog nemaštine, majka ga je dovela u Višegrad. Tu su živeli kod njegovih tetke i teče. Živeli su na levoj obali Drine. Kuća postoji još uvek ali je u privatnom vlasništvu, pa posete nisu moguće.

Ivo Andrić je tu kuću kasnije nasledio od svoje tetke. Bio je tada već cenjeni književnik. Kuću je poklonio gradu, a grad je ubrzo kuću prodao. Gradio se Dom kulture, za šta je novac iskorišćen, mada je književnik očekivao da će kuća poslužiti kao deo ove ustanove. Kasnije je bilo pokušaja da se ona otkupi, ali to je bilo bezuspešno. Naime, vlasnik je tražio da mu sagrade dve nove kuće, za jednu Andrićevu.

Škola u koju je išao nalazi se na desnoj obali reke Rzav, nedaleko od mesta gde se ta reka uliva u Drinu. Tačnije, tu je sada samo Spomen učionica.
Nju je moguće posetiti. Ulaz se plaća.

Škola koju je pohađao Ivo Andrić

Škola koju je pohađao Ivo Andrić

Mi smo toga dana relativno kasno stigli u Višegrad. Svakako kasno za obilazak Spomen učionice. Za sledeći dan smo već imali druge planove. Nismo je obišli.

Do zgrade jesmo došli. Na njoj je postavljeno spomen-obeležje.

Andrićgrad ili Kamengrad

Andrićgrad se nalazi na poluostrvu, na ušću Rzava u Drinu.

Vizija režisera Emira Kusturice se materijalizovala u obliku novog, kamenog, gradskog kvarta posvećenog Andriću i njegovom stvaralaštvu. Na ulicama i trgovima Andrićgrada dočekuju nas i drugi velikani – Njegoš, Tesla, Gavrilo Princip…

Ispred ulazne kapije je spomenik Mehmed-paši Sokoloviču i patrijarhu Makariju Sokoloviću. Natpis sugeriše da su bili braća. To se pouzdano ne zna. Verovatnije je da su bili rođaci.

Da li se plaća ulaz u Andrićgrad?
Ne, besplatan je.

Mehmed-paša i Makarije Sokolović

Mehmed-paša i Makarije Sokolović

Kada uđete kroz kapiju u Andrićgrad, i sa desne i sa leve strane se nalaze po jedan trg ili dvorište. U desnom je vizantijski dvor. U levom – karavan saraj. Deli ih centralna ulica čiji je naziv „Mlade Bosne“.

Vizantijski dvor

Prolaz do Turskog trga

Ivo Andrić je bio član te organizacije. Otud na zidu multiplex bioskopa u istoj ulici, mozaik sa likovima Gavrila Principa, Bogdana Žerajića, Trifka Grabeža i drugih pripadnika Mlade Bosne.

Pripadnici Mlade Bosne na mozaiku

Multiplex bioskop

Sa desne strane bioskopa je mozaik na kome je prikazano povlačenje konopca. Mozaik zovu „Povuci – potegni“, a objašnjenje je da je grad po tom principu nastajao.

Na ovom mozaiku su likovi Kusturice, Novaka Đokovića, Branka Ćopića…

Povuci-potegni mozaik

Kusturičin lik, uz niz drugih drugih poznatih ličnosti, naslikan na zidu, može se videti i u restoranu „Zlatna moruna“ u Andrićgradu

Spojeni su u ovim celinama Vizantija, Osmansko carstvo, Austro-Ugarska.

U produžetku je glavni trg – trg Nikole Tesle. Na njemu je centralno pozicioniran spomenik Ivi Andriću, isti kao na Andrićevom vencu u Beogradu. Nikola Tesla je skrajnut sa desne strane. Možda je trg njegov, ali treba da se zna kome je posvećen grad!

Spomenik Andriću isti kao beogradski

Spomenik Nikoli Tesli u Andrićgradu

Na trgu je Gradska kuća (opština) Višegrada. Nikakva replika, već su kancelarije zaista tu. Tu je i institut Ive Andrića sa centrom za slavistiku.

Još jedan trg je na samom špicu poluostrva. Na njemu je crkva posvećena Svetom knezu Lazaru. Građena je po uzoru na manastir Dečani.

Ispred je Njegošev spomenik.

Crkva Svetom knezu Lazaru i Njegoš

Kao i svaki grad i Andrićgrad ima razne lokale – pivnicu, buregdžinicu, poslastičarnicu, kafić, ćevabdžinicu…

Buregdžinica

Poslastičarnica Secesija

Ipak, sve pomalo deluje kao da smo među filmskim kulisama. Vidi se da je novo, pa i nedovršeno. Pomalo mi deluje kao neki od McArthur Glen autleta. Mada ja lično nisam ljubitelj takvih mesta, mislim da je dobro što je Andrićgrad izgrađen. Turistička ponuda grada je obogaćena, a građani Višegrada su dobili neke nove sadržaje – moderan bioskop, lokale, institut…

Novost je da Olimpijski centar Jahorina preuzima poslovanje nad turističkim kompleksom od Vlade Republike Srpske. Možda se pozabave nedovršenim građevinama.

Emir Kusturica je kao pokretač celog projekta gradnje Andrićgrada već uradio mnogo. Andrićgrad je Višegradu dao neki novi život, a za to je zaslužan Kusturica.

Kako smo mi proveli vreme u Višegradu?

Po dolasku u Višegrad smestili smo se u apartman. Tačnije, samo smo spustili stvari i požurili ka centru.

Obišli smo relativno brzo sve što smo želeli. Mali je grad.

Oko dva i po – tri sata nam je bilo dovoljno da prošetamo do čuvenog mosta Mehmed-paše Sokolovića, da vidimo Andrićgrad, da večeramo, prošetamo preko Rzava. Bez žurbe.

Ulica Mlade Bosne, Andrićgrad

Greška je bila što smo seli da jedemo u Andrićgradu. Ogladneli smo, pa nismo mnogo razmišljali da li je to dobra ideja ili ne. Seli smo u ćevabdžinicu Kasaba, gde su ćevapi navodno po recepturi majstora zanata sa Baščaršije… Znamo mi kakvi su ćevapi u Sarajevu. Ovi nisu bili tako dobri.

Naručili smo po pet ćevapa jer nam je to uglavnom dovoljno, ali su ovi bili baš mali. Meni je više smetalo što su bili jako slani.

Maleni, a preslani - ćevapčići

Ko mi je kriv kada zaboravljam zlatno pravilo – “Jedi tamo gde jedu lokalci, a ne gde su turističke atrakcije”.

A lepo smo pitali vlasnika apartmana za preporuku. Rekao nam je naziv restorana gde “svi jedu”, baš tako je rekao. Mislim da je preporučio restoran “Kruna”. Nisam sigurna jer me je u tom momentu više interesovala preporuka za poslastičarnicu, na šta je odgovorio da postoji samo jedna poslastičarnica u gradu. “Pronaćićemo je”, odgovorila sam. Jeli su mi se starinski kolači.

Naišli smo kasnije na nju dok smo šetali uz obalu od mosta ka Andrićgradu. Naziv je – Belvedere.

Kada smo se vraćali, posle ćevapa, svratili smo po kolače da ih ponesemo u sobu. Nameračili smo se na tulumbe, ali ih više nije bilo. Međutim, bilo je urmašica koje sam poslednji put ko zna kada jela. Ima u toj poslastičarnici i onih uobičajenih kolača, ali sam baš želela neke starinske tj. turske.  

Urmašice su bile super, ali su bile velike i naravno jako slatke, pa ih nismo sve pojeli odmah. Putovale su u Trebinje.

Ako volite slatkiše obavezno idite u Belvedere!

Inače, postoji poslastičarnica i u Andrićgradu, 400 m dalje, ali na nju meštani valjda ne računaju…

Posle večere smo prvo prešli Rzav i potražili zgradu u kojoj je Andrićeva spomen učionica. Rekao nam je vlasnik apartmana da možemo da zamolimo da nam je otvore, mada je već bilo kasno. Isto smo čuli i od devojke na ulici koju smo pitali za tu zgradu.

Na reci Rzav

Dom kulture i voz

Sa sajta turističke organizacije Višegrada sam shvatila da je trebalo da se o poseti raspitamo u Domu kulture koji se nalazi pored. Ipak, bilo je baš kasno pa nismo ni pokušali.

Dovoljno mi je bilo da makar i spolja pogledam zgradu u kojoj je u prošlosti bila škola. Tu je Ivo Andrić kao dečak pohađao časove. Veliki majstor pisane reči je baš tu učio slova, učio da piše!

Interesantno je da je Andrić novac od Nobelove nagrade dao za biblioteke i knjige u Bosni. Dao je u dve rate, da bi proverio da li je novac od prve rate otišao na pravo mesto.

Večernji pogled na most sa naše terase

Večernji pogled na Višegrad

Sledeći dan smo jutarnju kafu pili na “našoj” terasi sa pogledom na most.

Iz Višegrada smo putovali dalje ka Trebinju, ali smo prvo krenuli nešto severnije od Višegrada, da obiđemo mesto stradanja našeg naroda za koje sam saznala tek pre neku godinu.

Išli smo u Stari Brod. Dugo se o tom mestu ćutalo.

Ako imate malo više vremena nego što smo imali mi, krenite brodom iz Višegrada do Starog Broda.

Mi smo išli kolima, a teren baš i nije predviđen za automobile.

Svakako preporučujem da uz Višegrad posetite i Stari Brod.

Preporučujem i da pre dolaska u Višegrad pročitate roman “Na Drini ćuprija” čak i ako ste ga već čitali. Gledaćete grad drugim očima.

Za kraj prilažem link za pesmu u obradi Džonija Štulića
– “U lijepom starom gradu Višegradu”

Upoznajte Višegrad!
Putujte u Trebinje, Dubrovnik. Prošetajte kroz Mostar i Sarajevo. 

Krenite na pravo turističko putovanje.
Program pogledajte klikom na link:

Trebinje, Dubrovnik, Mostar, Sarajevo, Višegrad

Terzića avlija u Zlakusi

Etno domaćinstvo i čuvena grnčarija na UNESCO listi kulturnog nasleđa.

Prethodni tekst

Spomen-kompleks Stari Brod

Na Drini kod Višegrada.

Sledeći tekst

Prijavite se za Newsletter

Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.

* indicates required

Email adresa *

Ime

Prezime