25 Mar Stokholm – Norrmalm, Vasa, metro i još ponešto
Stokholm III deo
Februar 2020.
Pre nego što smo izašli iz sobe mama me je upozorila da ne idemo nigde jer je napolju oluja. Videla je na vestima. Napisala mi je poruku da je oluja Kijara stigla do Švedske i da su otkazani letovi iz Stokholma i Geteborga i da ne mrdamo iz sobe.
U našoj sobi bez prozora se nije čulo ništa. Sale je otišao napolje da puši i da izvidi situaciju.
Ništa od oluje.
Čak je manje bilo vetra nego prethodnog dana, pa smo odlučili da krenemo napolje, a ako bude neka frka vratićemo se nazad.
Frke nije bilo. Bilo je malo toplije nego prethodnog dana. Čak sam jedno vreme šetala sa raskopčanom jaknom. Šveđane smo viđali i u bermudama, ali oni su navikli na hladnoću. Ne treba gledati šta oni nose.
Opet smo krenuli pešice do centra i opet se Sale setio hrane kada je ugledao Burger King, pa smo pauzirali, a onda nastavili ka muzeju Vasa. Hteli smo još ponešto usput da vidimo.
Borg
Ovoga puta smo nastavili Kungsgatan (kraljevom) ulicom sve do raskrsnice sa pešačkom Drottninggatan (Kraljičinom) ulicom i tu smo zastali jer sam razmišljala da li da idemo ka obali ili bi bilo bolje da vidimo prvo gde se dodeljuju Nobelove nagrade.
Drottninggatan (Kraljičina) ulica
Dok sam ja tako razmišljla Sale je gledao prolaznike, a onda rekao – “Bjern Borg! Bjern Borg!”
Čovek i žena su išli ka nama. Da, to je on. Ja znam kako je izgledao slavni teniser u ona davna vremena dok je još bio aktivan, ali deluje da je zaista on.
Kasnije nisam mogla a da ne izguglam i vidim novije slike i zaključim da je to zaista on i da je žena sa njim bila upravo njegova supruga. Piše na internetu i da žive u Stokholmu.
Eto, da nisam bila neodlučna i stajala na raskrsnici ne bismo ga videli. Tačnije, ja vazda zamišljena ne bih ga ni videla da mi Sale nije skrenuo pažnju.
Nobel
Koncertna dvorana u kojoj se dodeljuju Nobelove nagrade.
Pijaca
Lepo raspoloženi otišli smo na trg Hötorget na kome je pijaca puna cveća. Odmah uz pijacu je plava zgrada sa 10 stubova – Koncertna dvorana – sedište švedske kraljevske filharmonije.
Tu se održava dodela Nobelovih nagrada, svakog 10-og decembra, što je dan smrti tog naučnika. Nagrade su prvi put dodeljene 1901. – 5 godina nakon smrti Nobela.
U Koncertnoj dvorani je dodela nagrada za fiziku, hemiju, fiziologiju ili medicinu i književnost, a od 1969. godine i za ekonomiju, za šta je novac donirala Švedska centralna banka.
Nobelova nagrada za mir se dodeljuje istog dana, ali ne u Švedskoj, već u Norveškoj, u Oslu.
Ispred Koncertne dvorane je skulptoralna grupa “Orfej” vajara Carl Milles-a.
Orfej Carl Milles-a
Kraljevsko dramsko pozorište i Margaretha Krook
Dalje smo prošli Birger Jarlsgatan ulicom, najdužom, ali i ulicom u kojoj su najskuplje prodavnice Stokholma. Ona je granica između dva gradska kvarta – Norrmalm i Östermalm.
Na kraju te ulice je – Kungliga Dramatiska Teatern – Kraljevsko dramsko pozorište.
Nije nas toliko interesovalo samo pozorište već skulptura koja se nalazi na ćošku te zgrade. Tu je skulptura glumice Margarete Krook, na mestu gde je ona pušila cigaretu uvek pred predstavu.
Nije želela da joj podižu spomenik jer je smatrala da su spomenici hladni. Ipak, kada je umrla, podigli su joj ovaj koji se greje. Uvek je temperature 37 stepeni. Zbog toga je ljudi grle i trljaju joj stomak.
Zimi se zaista oseti ta toplota.
Glumica Margaretha Krook
Kada je početkom 20-og veka građeno pozorište, država je odbila da pruži finansijsku pomoć, pa su sredstva obezbeđena lutrijom. Prikupljeno je više novca nego što je iko očekivao, pa je arhitekta mogao da napravi raskošno zdanje.
Kraljevsko dramsko pozorište
Pozlaćena poezija
Fasada je inspirisana bečkom secesijom. Od skupog belog mermera je. Visoko iznad ulaza je grb Švedske. Sa obe strane ulaza su pozlaćene bronzane statue koje predstavljaju – poeziju i dramu.
Kandelabri, takođe od mermera, ukrašeni su pozlatom.
Na 100-godišnjicu izgradnje pozorišta sva pozlata je obnovljena 24-oro karatnim zlatnim listićima.
August Strindberg
Bista Augusta Strindberga ispred Kraljevskog pozorišta.
Ispred ulaza je bista Augusta Strindberga čuvenog švedskog pisca.
Prva predstava koja je odigrana kada je 1908. otvoreno Kraljevsko dramsko pozorište bila je Strindbergova istorijska drama “Gospodar Olof” koja je, nekih trideset pet godina ranije odbijana i od strane Švedske akademije i od strane Kraljevskog pozorišta.
Pet puta je drama odbijana i pet puta ju je Strindberg prepravljao.
Strindberg
Nije dobio Nobelovu nagradu.
Radnički pokret je rešio da mu dodeli neku vrstu jedinstvene “alternativne Nobelove nagrade”. Sakupili su veliku sumu novca. Na dan Strindbergovog rođendana prodefilovalo je oko 10.000 ljudi pored njegovog balkona uz muziku, sa zastavama i bakljama.
Mada je govorio da novac ne želi, taj prikupljeni novac mu je nešto kasnije predat, a on ga je donirao siromašnima.
Strandvägen
Put nas je dalje ka Vasa muzeju vodio duž obale, ulicom Strandvägen.
Bulevar je tu širok, kuće ogromne. Bilo je očigledno da je ovo skup i prestižni deo grada. Taj deo grada je izgrađen do 1897. kada se u Stokholmu održala Svetska izložba.
Strandvägen, Östermalm
Standard za gradnju, ne samo u ovoj ulici, je postavila zgrada Bünsowska huset.
Vlasnik je bio bogati Friedrich Bünsow. On je angažovao mladog arhitektu koji je proučavao renesansnu arhitekturu u dolini Loare, a odatle doneo upotrebu tornjeva, kupola, fasadnih cigli u gradnji.
Obala uz Strandvägen.
Uz obalu
Sa druge strane bulevara, uz obalu, naišli smo na dva interesantna obeliska. Na njima su svetlećim lampicama u raznim bojama prikazani kvalitet vazduha, brzina vetra, količina nitrogena i fosfora u otpadnim vodama pre prečišćavanja i nakon prečišćavanja.
Ekološki obelisk
Djurgården
Zatim stupamo na još jedno ostrvo – Djurgården. Ovo ostrvo je veliki park i omiljeno je među građanima i turistima. Na njemu je smešteno nekoliko muzeja – Vasa, Nordijski, ABBA, Skansen, Junibacken…, kao i zabavni park Gröna Lund.
Od 15-og veka je ostrvo pripadalo kralju. U 16-om veku je Johan III čuvao ovde jelene, irvase i losove. U 17-om veku je kralj Karl XI podigao ogradu i ostrvo Djurgården postaje kraljevsko lovište. Krajem 18-og veka čuvali su tu i lavove.
Sada je to park bezbedan za šetnju, otvoren za javnost.
Plava kapija
Detalj na kapiji
Plava kapija je kopija nekadašnjih kapija koje su bile ulaz u ograđeni prostor lovišta.
Prvo smo naišli na zgradu Nordiska – Nordijskog muzeja. Osnivač Nordijskog muzeja, Artur Hazelius, osmislio je čuveni Skansen muzej na otvorenom, koji se takođe nalazi na ovom ostrvu. Nordiska je posvećen istoriji kulture i etnografije Švedske.
Nordijski muzej
Vasa muzej
Bilo je hladno pa smo požurili ka Vasa muzeju. Kao što sam već spomenula ovo je jedini muzej koji sam znala da ću posetiti u Stokholmu. Volim vodu, volim brodove.
Moja drugarica, kuma je živela u Stokholmu u vreme kada još nisam imala kompjuter pa smo slale jedna drugoj prava papirna pisma, a ja sam iz tih pisama zapamtila da je videla u jednom muzeju brod – Vasa brod.
Verujem da sam još tada želela da ga posetim.
To je nesvakidašnji muzej.
Vasa brod
Užad
Pogled na brod sa galerije.
Obratite pažnju koliko je sitna osoba koja stoji pored borda.
Vasa je bio ratni brod sagrađen u 17-om veku, koji je, tek što je prvi put zaplovio 1628. godine, nakon samo nekoliko minuta potonuo naočigled okupljenog naroda.
U vreme tridesetogodišnjeg rata kralj Gustav II Adolf naredio je da se sagrade 4 velika broda. Najveći i najlepši je nazvan Vasa po slavnom švedskom kralju – Gustavu I Vasi.
Za to doba brod je bio ogroman: dug 230 metara, imao je 5 spratova i 1300 tona.
10. avgusta 1628. brod je krenuo na prvu plovidbu.
Figure koje su ukrašavale brod.
Krma broda
O tom događaju je zapisano: “Brod grdosija sa lukom i krmom ukrašenim skulpturama prevučenim zlatom i obojenim jarkim bojama, blistao je obasjan zracima zalazećeg sunca. Belela su se četiri razvijena jedra.”
Međutim, vetar je počeo da duva, brod se zaljuljao, voda je počela da ulazi i brod je potonuo, samo oko 100 m od južnog kraja Djurgårdena. Potonuli su i kapetan i dobar deo posade. Ukupno oko 50-oro ljudi.
Beata - jedna od žrtava.
Možda supruga mornara? Njeno telo je pronađeno uz telo muškarca.
Spašeni su samo topovi sa broda nakon potapanja, mada ne svi.
Više od tri veka je brod ležao na dnu stoklohmske luke. Tek su ga 1956. pronašli ronioci. Bilo je komplikovano pažljivo izvući veliki brod. Restauracija je trajala još 17 godina.
Oko broda je zatim sagrađena zgrada – sadašnji muzej, koji je otvoren 1990.
Vasa brod je postao jedna od najvećih gradskih atrakcija.
Poljski neprijatelj - Omraženi pas
Čovek pod klupom je karikatura poniženog poljskog plemića. Po poljskoj tradiciji, klevetnika su terali da se zavuče pod klupu, da zalaje kao pas tri puta i da moli za milost. Skulptura je bila tu da podseti posadu na koji način treba da misle o neprijatelju.
Saši nikako nije bilo jasno zašto mi gledamo brod koji je tako loše napravljen da je odmah potonuo!
A upravo to jeste bio problem. Brod je bio loše napravljen!
Not Enough Ballast
Na fotografiji je objašnjenje zbog čega je brod potonuo.
Tu piše da je Vasa nosio 120 tona kamena kao balast. To nije bilo dovoljno da bi se brod mogao nositi ni sa laganim naletom vetra. Za jače vetrove bio je potreban znatno veći balast, ali tada bi brodski topovi bili previše blizu vodene linije.
Trup je trebalo da bude nešto širi i dublji da bi se stvorilo prostora za više balasta.
Šteta. Bio je to lep brod.
Lep je i sada na suvom, ali ni jednom brodu ne priliči takva sudbina.
Karlplan
Nakon muzeja i ostrva Djurgården plan je bio da vidimo južni deo grada smešten na ostrvu Södermalm – čiji naziv daje jednostavnu odrednicu jer je prevod – južno ostrvo.
Da ne bi pešačili opet uz obalu pored pozorišta, pa dalje opet preko Gamla Stana, sve zajedno oko 3,5 km bilo je krajnje vreme da počnemo da koristimo gradski prevoz.
Na Djurgårdenu postoji tramvaj, ali smo ipak otpešačili do kružnog trga Karlplan gde je bila najbliža metro stanica. Usput smo videli zgradu Historiska – Istorijskog muzeja, još jednog od besplatnih.
Karlplan je nazvan u čast čak trojice kraljeva po imenu Karl – Karla X Gustava, Karla XI i Karla XII. U centralnom delu je fontana koju okružuju klupe i drveće.
Karlplan trg
Na severnoj strani trga je spomenik posvećen pionirima švedske avijacije. Otkriven je 1931., a delo je skulptora Karla Millesa.
Isti umetnik je autor Orfeja ispred Koncertne dvorane, pojedinih reljefa i skulptura koje krase Kraljevsko pozorište, kao i skulpture “Krila” ili “Dečak sa orlom” koja predstavlja mladog Ganimeda koga zavodi Zevs, a koja se nalazi na obali ispred Narodnog muzeja.
Mladi Ganimed koga zavodi Zevs.
Karl Miles je vajar koji nije poznat samo u švedskim okvirima već je postigao svetsku slavu. Njegovih skulptura ima u Evropi, a i u Americi u kojoj je živeo dvadeset godina, u prvoj polovini 20-og veka.
Metro
Pored spomenika je ulaz u metro. Tu smo kupili dnevne karte (za 24 sata).
Karte za gradski prevoz su baš od 01. januara poskupele, što me je neprijatno iznenadilo i u Berlinu za Novu godinu.
2 karte za 24 h smo platili malo više od 33 evra.
Da smo uzeli prvog dana na 72 sata, to bi nas koštalo preko 60 evra. Pojedinačne karte su otprilike 5 evra (4,9), dakle svaka vožnja bi nas dvoje koštala 10 evra. Ne želim ni da pomišljam koliko bi koštao taksi.
Prva stanica nam je bila T-centralen da bismo otišli u “naš” kafić na fika pauzu.
Fika pauza
Kad već pominjem cene – 2 kapućina i dva peciva koštaju 13,30 evra, kaže moj izveštaj iz banke (ipak sam koristila karticu sve vreme pa sad znam detalje). Pecivo košta otprilike koliko i kapućino i mislim da je to ok cena za veliki evropski grad.
T - Centralen metro stanica
Stanica T-centralen izgleda fantastično. Oslikana je narodnim motivima u plavoj i beloj boji.
Slussen i Södermalm
Posle kratkog odmora, nastavili smo metroom do Södermalma. Izašli smo na stanici Slussen. Već tu je bilo jasno zašto kažu da su najlepši vidikovci ovde. Södermalm je na uzvišenju.
Donji nivo je Slussen gde se nalazila brodska prevodnica na reci Söderström koja spaja vode jezera Melaren sa vodama Baltika, tačnije zaliva baltičkog mora – Saltsjön.
Sada tu prolaze samo manji brodovi, čamci, a Slussen je postao gradilište već dugi niz godina, što izluđuje stanovnike Stokholma. Tu se gradi velika saobraćajna petlja.
Želela sam da odemo do Katarina lifta, ali i do jednog vidikovca za koji sam pročitala negde da se nalazi nešto istočnije, ka galeriji Fotografiska.
Prvo smo se popeli do platforme Katarina lifta (Katarinahissen).
Katarina lift
Taj lift visine 38 m podignut je 1883. godine da bi prevozio građanstvo iz Slusena, iz podnožja, do Sudermalma koji je na visini. Veliki je tu nagib, velika uzbrdica, pa je ovo zaista bilo korisno.
Fantastičan je pogled sa lifta na grad.
Nažalost vetar je počeo baš jako da duva. Tu na uzvišenju, na čistini je razbijao. Ja sam stavila kapuljaču i sklonila se uz ogradu lifta odakle sam mogla koliko toliko zaštićena da se divim pogledu, ali nije ni to baš bilo jednostavno.
Fotografisanje je bilo gotovo nemoguće. Napravili smo par fotki. Bile bi bolje da je vreme bilo lepše.
Pogled na Stokholm sa Katarina lifta.
Pogled na Stokholm sa Katarina lifta.
Tu nije bio kraj. Ja sam htela da odemo i do tog drugog vidikovca. Krenuli smo uskim ulicama, uzbrdo. Vetar je duvao sve jače, a onda je počela kiša da pada.
Sale me je nepoverljivo gledao, a i sama sam bila svesna – vremenski uslovi nikako nisu bili za bilo kakav vidikovac makar bio najlepši na svetu, a sigurno nije najlepši na svetu.
Verovatno bi stajali na vetru, natopljeni kišom i teško da bi se to moglo zvati uživanjem u prizoru.
Okrenuli smo se nazad, došli do Götgatan ulice pune kafića i prodavnica, pa ipak nastavili pravo do metro stanice.
Pogled na Stokholm sa Katarina lifta.
Žao mi je što se nismo zadržali u ovom delu grada. Da je vreme bilo lepo sigurno bi to uradili. Videlo se već i tako kroz kišu da bi vredelo šetati tim ulicama.
Södermalm je stari deo grada u kome je još uvek ostalo nešto drvenih kuća iz 18-og veka. Bio je radničko naselje.
Danas je to deo grada interesantnih kafića, restorana… Ima tu lepih radnjica gde se mogu kupiti proizvodi lokalnih dizajnera. To je deo grada popularan za noćne izlaske. Sve u svemu postao je hipsterski deo Stokholma.
Možda neki drugi put…
Večera
Bilo je vreme da nešto pojedemo.
Setila sam se Bila Brajsona u putopisu “Ni ovde ni tamo”. Evo kako je on opisao večeru u Stokholmu:
“Hrana beše gora od svake koju sam ikad okusio van bolničke kafeterije – graorasta salata s gnjecavim krastavcima i pečurkama s ukusom starih novina i lazanja pre pržena nego pečena. Svaki put kada sam je takao nožem i viljuškom, lazanja bi se trznula kao da je mučim. Nigde u Evropi ne bi moglo da opstane mesto s tako lošom hranom, no ovde su ljudi stajali u redu da bi ušli. Pojeo sam sve jer sam bio gladan i jer me je večera koštala koliko vikend u Brajtonu, ali sam se osećao kao da tek dolivam u sebe nasušno gorivo.”
Rešili smo da ne prođemo kao Brajson i potrošimo malo bogatstvo za bezukusnu hranu. Možda bi mi imali sreće, ali smo odlučili da ne rizikujemo i zadržali se na brzoj hrani. Otišli smo u Pizza Hut.
Kako biti sit za ok pare.
Kako biti sit za ok pare.
Priznajem, malo mi je bilo žao što jedem picu u Švedskoj, pa još u lancu restorana brze hrane, ali sam sve vreme bila svesna da ne bismo ni krenuli na put da nije bilo jeftinih avio karata.
Nije bio momenat za trošenje novca na ozbiljne restorane.
Metro – izložba duga 110 km
Nakon što smo se zagrejali u restoranu i lepo zasitili, krenuli smo u razgledanje metroa. Možda zvuči čudno ali Stokholmski metro se smatra najvećom umetničkom galerijom na otvorenom na svetu.
Većina stanica je oslikana i ukrašena skulpturama, mozaicima… Od 100 stanica čak je preko 90 ukrašenih, a u tome je učestvovalo više od 150 umetnika.
T - Centralen stanica
Tekniska Högskolan stanica i Njutnova jabuka.
Našla sam nekoliko predloga razgledanja metroa, izabrala dva, iskombinovala ih i napravila svoju varijantu. Iskombinovala sam pojedine stanice plave i crvene metro linije.
Krenuli smo od plave, sve po mom planu, stanicu, po stanicu. Fotografisali smo dok ne naiđe sledeći voz, pa nastavljali do sledeće izabrane i to je trajalo tako nekih 3-3.5 sata.
Solna centrum stanica
Kungsträdgården stanica
Saša je prokomentarisao da nije cigaretu zapalio toliko dugo.
Poslednji put je tako zakukao za cigaretom nakon 3 sata u Luvru. Ja sam htela da napravimo drugu pauzu u kafeu muzeja, ali sam posle njegovog vapaja pristala da završimo sa Luvrom.
U Stokholmu smo bili pri kraju mog planiranog obilaska, pa smo uspeli da ga dovršimo i da se vratimo u hostel.
Stadion stanica
Näckrosen stanica
Treći dan – Skupština grada i povratak
Spakovani, krenuli smo do autobuske stanice da ostavimo torbu zaključanu u kaseti.
Imali smo važan zadatak da obavimo pre obilaska Gradske kuće. Morali smo negde da odštampamo boarding karte da ne bi plaćali penale na aerodromu.
Prethodnih dana sam se nadala da ću to moći da obavim na recepciji, ali se niko nije pojavljivao čak ni u vreme kada bi recepcija zvanično trebalo da radi.
Pokušavala sam da izguglam neku kopirnicu. Nisam imala sreće.
Pitali smo momka na stanici, koji radi na informacijama, da li može da nam pomogne i da nas posavetuje gde bi to mogli da obavimo.
Bio je ljubazan. Objasnio nam je da on ne može, ali da probamo u hotelu u kom je ranije radio. Rekao je da tamo rade divni ljudi i bio je siguran da će nam pomoći. Objasnio nam je kako do tog hotela da dođemo.
Kongresni centar
Ime hotela sam odmah zaboravila, a instrukcije koje nam je dao, a koje su delovale jednostavno, ispalo je da nisu. Kada smo zašli iza ćoška iza kog je trebalo da bude hotel – nije ga bilo. Delovalo je da nema ni jednog hotela u blizini. Nigde ni jednog natpisa.
Gledala sam google mapu na telefonu i ugledala neki drugi hotel. Ime sigurna sam nije bilo isto. Zaputila sam se ka zgradi. Natpisa nigde. Tek na samom ulazu se videlo da je to zaista hotel. Nije nam taj bio preporučen, ali smo rešili da okušamo sreću.
Ljubazna, nasmejana devojka sa recepcije je bila baš raspoložena da pomogne. Kako je bilo potrebno da pošaljem mail sa pdf-om na njihov kompjuter, morala je da pita svoju nadređenu da ne bi imala problema i sve je bilo ok. Karte su nam bile isprintane i bili smo mirni.
Skupština grada
Mogli smo da odemo u Skupštinu grada.
Gledali smo tri krune na vrhu tornja dok smo joj prilazili. Tri krune (Tre Kronor) su švedski heraldički simbol još od 14-og veka.
Skupština grada
Nadala sam se da ima termina za obilazak jer ništa unapred nismo rezervisali. I bilo je. Prvi termin za razgledanje je bio na engleskom i bilo je mesta u grupi.
E, to je obično prednost kada se putuje van sezone. Nema dugih redova, dugog čekanja, propuštenih termina…
Skupština grada Stokholma izgrađena je u periodu između 1911. i 1923. godine. Zgradu je projektovao švedski arhitekta Ragnar Estberg.
Prva dvorana u koju smo ušli je bila dvorana koja nosi naziv – Plava, mada je crvene boje. Arhitekta je želeo da dvoranu oboji u plavo, ali kada je video kako se crvena cigla lepo presijava na suncu, odlučio je da tako ostane. Stanovnici grada su nastavili da je zovu – Plava dvorana.
Plava dvorana
U ovoj sali se, nakon dodele Nobelove nagrade, održava banket. Kroz vrata, koja su na visini, ulaze najvažnije zvanice: kralj, kraljica, gradonačelnik… laureati…
Zamišljala sam našeg Andrića kako silazi niz stepenice.
Sledeća je bila sala za sednice u kojoj zaseda 101 poslanik. Sednice su otvorene za javnost. Građani mogu da sede na tribini i prate sednicu, a novinari su na suprotnoj tribini.
Tavanica te sale je oslikana po uzoru na izgled vikinških kuća. Njihove kuće su bile dugačke i imale su otvor na tavanici. Dim ognjišta je išao u vis, vetar je prolazio, a mogli su i da gledaju nebo.
Od wind i eye (vetar i oko) nastala je reč window. Kasnije su Šveđani od Nemaca preuzeli reč fönstret, dok su Danci zadržali vinduet.
Tavanica sale kao tavanica vikinške kuće
Sala za sednice
U Ovalnoj sobi nije dozvoljeno korišćenje blica. Zidovi su prekriveni tapiserijama izrađenim krajem 17-og veka u francuskom gradu Boveu.
Subotom se u toj prostoriji održavaju građanska venčanja.
Detalj tapiserije Ovalne sobe
Prinčeva dvorana ili Prinčeva galerija nazvana je tako zbog freske koja se nalazi duž celog zida dvorane, a koju je princ Eugen radio 5 godina.
2,5 godina je slikao i bio sve bolji. Kada je došao do kraja, nije mu se svidelo ono što je radio na početku, pa je sve uništio i krenuo od početka. Slikao je još 2,5 godine i naslikao panoramu grada koja se vidi kroz prozor dvorane – pogled na panoramu Stokholma na obali jezera Melaren.
Prinčeva dvorana
Freska princa Eugena
Detalj freske
Kustos reče da se u ovoj dvorani održavaju venčanja.
U dvorani Tri krune je drveni kredenac na kome su izrezbarene ličnosti iz švedske istorije. Zavesa je od svile, opšivena srebrnim koncem.
Zatim smo ušli u najraskošniju – Zlatnu dvoranu.
Kraljica jezera Melaren
Zaista je od zlata (23,5-24 karata), ali samo od 10 kg zlata, koje je u tankim listićima lepljeno između dva sloja stakla, pa još lepše svetluca. Tu je oko 18 miliona komadića stakla i zlata.
Zidove dvorane je oslikao Ejnar Fošet po uzoru na vizantijsku umetnost. Na njima su predstavljeni motivi iz švedske istorije od IX veka pa sve do dvadesetih godina XX veka.
„Kraljica jezera Melaren“, odnosno ljudsko obličje grada Stokholma, sedi na tronu. U krilu joj je model Skupštine grada. Pored su prikazane ličnosti i građevine iz ostatka sveta.
U ovoj dvorani se, nakon banketa u čast dobitnika Nobelove nagrade, održava bal.
Zlatna dvorana
Povratak
Posle obilaska nam nije mnogo vremena ostalo do polaska autobusa. Bar ne dovoljno za još neki obilazak ili šetnju. Otišli smo na stanicu u zonu brze hrane. Popili kafu, pojeli pecivo i već je bilo vreme za polazak na aerodrom.
Do perona može da se dođe samo kroz zgradu.
Aerodrom je, kao što već rekoh, mali. Brzo smo bili kod gate-a.
Setila sam se da ćemo u Beogradu biti tek kasno uveče i da je krajnje vreme da jedemo švedske ćufte.
Švedske ćufte sa lingoberry bobicama.
Verujem da bi bolji izbor bio u nekom restoranu u gradu, ali ćuftama na aerodromu nije falilo baš ništa. Čak su bile sa lingoberry bobicama za koje kažu da nisu sasvim iste kao brusnice. U grozdovima su, na kraćim stabljikama. Često se koriste u švedskoj kuhinji.
Poslednje iznenađenja je bilo da je pušačka zona na samom gate-u. Sale je bio srećan.
Skavsta aerodrom - na gate-u
Ostatak puta je bio standardan. Na letu nije bilo haosa kao u dolasku. U Nišu nas je čekao momak sa parkinga koji nas je odvezao do naših kola. Stigli smo u Beograd u večernjim satima.
Bilo je to lepo, kratko ali sadržajno putovanje.
Granice će se opet otvoriti. Krenuće letovi ka Stokholmu.
Evo nekih cena iz 2020. za buduće putnike:
Ulaznice za dve osobe: Vasa muzej – 28,48 evra.
Ulaznice za dve osobe: Gradska kuća – 17,12 evra.
Večera u Pizza hut-u (pasta, pica i dve koka-kole) – 34 evra.
Ćufte na aerodromu za dve osobe – 24,35 evra
2 karte za prevoz za 24 sata – 33.22 evra.
2 kapućina + 2 peciva – 13,30 evra.
Stari Gamla Stan, moderni Norrmalm. Švedski običaji. Kraljevska palata. Muzeji.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments