17 Oct 10 razloga da posetite Zlatibor
Zlatibor je jedno od najpopularnijih turističkih mesta Srbije. Gotovo da nema osobe u Srbiji koja na ovoj planini nije bila jednom ili više puta.
Mnogi su oduševljeni prirodom, ali i sadržajima izgrađenim za turiste.
Veliki je broj i onih koje odbija konstantana gradnja u centru. Gradnja ne prestaje jer je potreba za smeštajnim kapacitetima i dalje velika. Očigledno je da će je biti, dokle god bude potražnje.
Zlatiborska brda
Dugo nisam bila na Zlatiboru jer su me odbijale fotografije gradilišta. Kada sam ga pre mesec dana ponovo posetila, podsetila sam se da Zlatibor nije samo naselje Kraljeve Vode, da i dalje tu ima divne prirode, ali da ima sasvim ok mesta i u centru.
Naš izbor smeštaja je bio apartman na Ćaldovom putu, oko 1 km od jezera. Tu ima zelenila, a nije bilo zvuka i prašine nekog gradilišta.
Proveli smo deset septembarskih dana na ovoj planini. Bilo nam je lepo.
Šta videti na Zlatiboru?
Ovo su moji predlozi šta videti na Zlatiboru:
1. Kraljeve Vode
Prošetajte pored jezera.
Jezero - staza ljubavi
Jezero (Obudojevačko)
Koliko god pričali da Zlatibor nije samo centar, prva asocijacija na njega jeste naselje Kraljeve Vode, nazvano tako zbog Kraljeve česme koju je podigao kralj Aleksandar Obrenović 1893. godine na izvoru Kulaševca. Kralj je još tada obećao da će Zlatibor postati turističko mesto.
Česma se nalazi pored jezera.
Česma kralja Aleksandra I
Plato iznad česme
Početkom 20. veka Kraljevu vodu su posetili kralj Petar Karađorđević sa prestolonaslednikom Aleksandrom. Od tada se turizam ovde još brže razvija.
Kasnije je naziv promenjen u Partizanske Vode, pa jednostavno u – Zlatibor, što zbunjuje jer isto ime nosi cela planina. Danas se mogu čuti oba naziva, a ja ću se vratiti starom. Kada kažem Kraljeve Vode jasnije je o čemu govorim.
Jezero je napravljeno 1947. na rečici Obudojevici, koja je pregrađena. Pravi naziv mu je – Obudojevačko jezero.
Krajem 2020. godine dobilo je novi izgled i opet podelilo posetioce. Jednima se više sviđa staro, drugima novo.
Novo ima mlaznice kao fontana, u raznim bojama. Uz samo jezero su klupe i šetalište koje ima dekorativnu rasvetu.
Novi izgled jezera
Na šetalištu pored jezera. Iza je bina.
Pored je širi deo šetališta uz koje su radnjice sa brzom hranom (palačinkama, krofnama… picama i sl..), lokalnim proizvodima (slatko, džemovi, rakije, likeri…).
Tu je i bina za nastupe.
Okolo su restorani.
Parking:
Odlična novost je da je izgrađeno nekoliko novih parkinga, od kojih je jedan kod jezera, na početku pešačke zone. Preciznije, nalazi se između jezera i teniskih terena. Kapacitet je 100 parking mesta, a naplata se vrši na naplatnoj rampi.
Malena botanička bašta lekovitog bilja
Bašta
Puno sunca i čist vazduh čine da na Zlatiboru rastu mnoge lekovite biljke. U pešačkoj zoni je napravljena malena bašta gde su neke od biljaka posađene i obeležene nazivima i šaljivim opisima.
Crkva Svetog Preobraženja
Crkva Svetog Preobraženja
U blizini jezera, na uzvišenju, nalazi se crkva Svetog Preobraženja. Građena je 20 godina. Gradnja je završena 2013. godine kada je crkva osveštana.
Krst ove crkve je ukrašen sa četiri ocila koja su neuobičajeno okrenuta ka krstu.
Meni se dopalo stepenište ukrašeno cvećem.
Titova vila
Titova vila sa letnjom baštom
Najlepša vila na Zlatiboru poznata kao Titova, nema baš mnogo veze sa Titom. Bio je tu samo jednom na ručku.
To je bila vila beogradskog advokata Aleksandra Pavlovića. Izgrađena je 1937. uprkos protivljenju advokatove supruge gospođe Andre koja nikako nije želela kuću na dalekoj planini. Nije je poslušao, a vilu je nazvao „Malgre Andree“ – „Uprkos Andre“.
Tvrdoglavi advokat je trebalo da posluša suprugu. Ubrzo je počeo Drugi svetski rat, a nakon rata vila je nacionalizovana.
Menjala je vlasnike. Sada je hotel. Oko lepe vile su podignute visoke zgrade, a pored je gradilište. Biće tu još zgrada…
2. Spomenik na Šumatnom brdu
Popnite se blagom uzbrdicom do spomenika,
odakle se širi pogled na brežuljke.
Šumatno brdo ili Glavudža
Šumatno brdo - spomenik
Od jezera, iz centra, je lako doći pešice uređenom stazom do spomenika na Šumatnom brdu. Prolazi se pored Dino parka, pa pešačkim mostom preko magistrale.
Spomenik je od jezera udaljen malo manje od 2,5 km.
Usput, nakon Dino parka ima nekoliko drvenih kućica, radnjica, gde se mogu kupiti lokalni proizvodi.
Posle mosta je deo gde je blagi uspon. Postoji uređena staza sve do vrha.
Šumatno brdo - spomenik
Spomenik je podignut u spomen na partizanske ranjenike streljane na Palisadu i Kraljevim Vodama 1941.
Na njemu su ispisani stihovi Vaska Pope:
,, Ne dam ovo sunca u očima,
ne dam ovo hleba na dlanu”.
Spomenik
Šumatno brdo - kafić
Pored je kafić koji radi samo do 17 h. Mi smo stigli u 16.45 h. Hrana više nije mogla da se naruči već samo piće “za poneti”. I to je bilo ok. Uzeli smo po kafu u plastičnim čašama i seli za drveni sto. Ima i drvenih ležaljki. Nezgodno je samo što je bilo vetra, pa nismo smeli čaše da ispuštamo iz ruku da ne odlete.
Proplanci kod spomenika
Okolina spomenika na Šumatnom brdu
Okolina spomenika
Zlatibor je pitoma planina. Meni su prva asocijacija na Zlatibor upravo ovakvi proplanci, na kojima često možete videti krave kako mirno pasu.
Ovakva mesta su zgodna za šetnju u prirodi čak i nama koji nismo planinari i nemamo kondiciju za uspone.
3. Hrana
Zaboravite na dijetu i uživajte u hrani!
Kada pomislim na hranu sa Zlatibora, meni su obično u mislima – lepinja sa kajmakom, uštipci i pite.
Većina posetioca prvo pomisli na komplet lepinju.
Komplet lepinja
Komplet lepinja
Dugo sam je izbegavala. Prvi put sam poželela da je probam pre desetak godina u Užicu na šta su se moja kuma i suprug zgrozili i rekli da je to previše masno i da je ne jedem. Tada sam odustala, ali sam i dalje mislila da treba bar da je probam.
Nekoliko godina kasnije sam naručila komplet lepinju u „Čobanovom odmoru“ (restoran brze hrane u Beogradu). Da, da, to je ozbiljno masna hrana. Dva dana sam bila sita.
Šta je u stvari komplet lepinja?
Lepinja se iseče na pola, u nju se stavi kajmak, razbije jaje, pa umuti tako direktno u lepinji. Zapeče se na visokoj temperaturi, zatim otvori i unutra se sipa pretop (od pečenja).
Kažu da treba poklopac rukom kidati, pa umakati…
I kako doći na Zlatibor i ne pojesti bar jednom glavni specijalitet!
Već smo prethodnih dana zaboravili šta je to salata i prešli smo na čvarke. Dakle, vreme je bilo za komplet lepinju. Rešili smo da je pojedemo u „Čumićevom sokačetu“, odakle je divan pogled na okolna brdašca.
Čumićevo sokače
Pogled iz restorana Čumićevo sokače
Moram da priznam da se u njihovoj, moča jedva osećala. Sale je konstatovao da smo dobili prženice. Nije imala onu težinu koju pamtim iz „Čobanovog odmora“, ali je to svakako bilo dobro, bar meni. Ovu je lakše bilo svariti.
Pečenje
Jagnjeće pečenje
Ono što takođe ne bi trebalo propustiti na Zlatiboru je – jagnjeće pečenje. Jagnje koje je paslo travu na Zlatiboru ne može da se poredi sa bilo kojim mesom koje mi u Beogradu kupimo u samoposluzi.
Mi smo pečenje – jagnjeće sa ražnja, jeli u restoranu Nacionalna kuća Bajo, u selu Mačkat. Bilo je savršeno – slano taman koliko treba. Ispečeno i isečeno kako treba. Dobili smo krtinu, sa tek malo masnoće i sa krckavom kožicom.
Cena u meniju je po kilogramu, ali možete naručiti grama ili kilograma koliko vi želite. Čitala sam o nenormalnim količinama koje ljudi ovde pojedu, pa još uzmu i princes krofne za desert za koje kažu da su takođe savršene. Ništa čudno. Mi jesmo narod uglavnom neumeren u hrani i ako porcija nije velika, kao da nismo posluženi.
Ovde porciju sami birate. Mi smo tražili 500 grama da podelimo i nama je to bilo sasvim dovoljno.
Pogled iz restorana Nacionalna kuća Bajo, Mačkat
Ono što je meni jedino zasmetalo je što se na terasi oseća miris štale. Gde su jaganjci to se ne može izbeći, a za odlično pečenje se ili žrtvujte ili uđite unutra.
Cena – 2.500 din/kg
Pastrmka
Zlatibor je poznat i po pastrmkama. Tačnije, treba se zaputiti u selo Ljubiš u kome gaje ljubišku pastrmku, koja je vrsta kalifornijske pastrmke. Kažu da je u restoranima u ovom selu odlično spremaju.
Mi to ovoga puta nismo proveravali, pa ne mogu ništa da napišem.
Međutim, verujem svima koji ih hvale. Ipak se baš tu početkom avgusta održava manifestacija „Dani ljubiške pastrmke“.
U selu Ljubiš se nalazi zip-line. Ko voli adrenalinske aktivnosti može na zip-line, pa kad ogladnite onda pravac na pastrmku. Nikako obrnutim redosledom.
4. Gostiljski vodopad
Sedite na klupu i slušajte žubor vode
Gostiljski vodopad
Predanje nam kaže da kada padne mrak i kada se ne čuje ništa osim žubora vode, tu dođu vile da se kupaju. Njihove čini večno vezuju zaljubljene.
Mi smo došli danju, pa vile nismo sreli, ali mesto deluje čarobno. Ne preterujem. Pravo je uživanje bilo tu prošetati.
Nailazi se prvo na jedan veliki vodopad visine oko 20 m. Tu se Gostiljski potok, koji zovu i Vrelo, spaja sa rekom Katušnicom. Pored je platforma na kojoj se povremeno dešavaju prosidbe, ali i venčanja. Sve to zbog one priče o vilama i zaljubljenima.
Treba nastaviti dalje stazom pored manjih vodopada i virova, sve do reke Katušnice.
Ima klupa pa možete sesti, gledati i slušati vodu i uživati.
Gostiljski vodopad
Možete i sada da čujete zvuk manjeg, meni lepšeg vodopada. Samo kliknite na strelicu i pokrenite video:
Prilaz je uređen. Postoji parking.
Pre nego što dođete do vodopada naićićete na konje koje je moguće iznajmiti za jahanje.
Postoji igralište za decu, česma, toalet, drveni sto sa klupama za odmor.
Naravno, sve je to sporedno, ali olakšava posetu.
Između parkinga i vodopada
Ulaz se plaća – 200 din.
U blizini je i bazen koji radi leti.
Selo Gostilje u konkurenciji za najlepše selo sveta
Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija (UNWTO) je raspisala konkurs za najlepše selo na svetu.
Selo Gostilje je, uz Mokru Goru i Tršić, ušlo u izbor.
5. Sirogojno, muzej Staro selo
Posetite muzej na otvorenom Staro selo i saznajte kako su ljudi ovoga kraja živeli u prošlosti.
Čuvarkuća
Verovatno ste nekada bili u nekom etno selu. Sada ih ima puno u Srbiji.
Ako želite zaista da saznate kako se nekada živelo u ovom kraju dođite u Sirogojno. U muzeju ćete videti kako je izgledalo pravo seosko domaćinstvo koje nije imalo samo jednu kuću u dvorištu, već i niz pratećih objekata.
Košnice
Sve kuće, svi objekti u ovom muzeju na otvorenom su nekada korišćeni. Porodice su u njima živele, čuvale namirnice, pravile sir i kajmak… rakiju, čuvale živinu… pčele…
Momci su se ženili i dovodili žene u roditeljsko domaćinstvo. Dobijali su vajat, manju kuću u istom dvorištu. U vajatu grejanja nije bilo, a tako su se mladi kojima su često brakovi bili ugovoreni, brže i lakše zbližavali.
I dalje je mesto okupljanja porodice bila glavna kuća, jedina u kojoj je bilo ognjište, gde se kuvalo, jelo, boravilo. U vajatu bi nove porodice samo prespavale.
Ambar
Zgrade u ovom muzeju su iz raznih sela, gde su prvobitno sagrađene. Prenete su u Sirogojno u kome je osnovan muzej.
U okviru muzeja “Staro selo”, nalazi se krčma. Tu smo pojeli po pitu od heljde sa sirom, toplu i sočnu. Ko o čemu, ja o hrani…
Uglavnom nemam dobra iskustva kada jedem na mestima gde su turističke atrakcije. Međutim, svideo nam se ambijent. Svidelo nam se i što nema muzike pa se čuo cvrkut ptica. Onda je stigla pita koja je bila fenomenalna! Pri tom su cene niske.
Heljdopita sa sirom i kiselo mleko
U Sirogojno sam pre 16 godina, dovela turističku grupu Kineza. Muzej Staro selo ih je oduševio.
To je u stvari jedino mesto u Srbiji na koje su tako odreagovali. Vodila sam ih po Beogradu, Vojvodini, u Aranđelovac… Topolu i Oplenac su izbacili iz programa jer “To nije interesantno za kineski narod”. Tu rečenicu “To nije interesantno za kineski narod” sam čula nekoliko puta u toku ture. Tako je prekrajan program i skraćivan moj pokušaj da ispričam nešto o istoriji Srbije.
Ipak, kada su videli muzej u Sirogojnu postavljali su pitanja, zadržali se duplo duže nego što sam očekivala, kupovali monografije, upisali se u knjigu utisaka.
Ako se mojim Kinezima ovaj muzej toliko dopao, onda zaista nema razloga da ga ne posetite i vi, ako već niste.
Cena ulaznice je 150 dinara. Moram da dodam SAMO 150 dinara.
To je bila najniža cena ulaznice na našem putovanju, a vrednost onoga što smo videli je mnogo, mnogo veća.
Muzej pletilja
Sirogojno je poznato i po svojim pletiljama
Selo Sirogojno je svetski poznato po svojim pletenim džemperima. Kreatorka Dobrila Vasiljević Smiljanić angažovala je 60-ih godina 20. veka lokalne pletilje. Pravile su šarene džempere i jakne koji su ubrzo postali poznati i priznati.
Prodavali su se ne samo u Jugoslaviji, već i u Njujorku, na Petoj aveniji, u Kanadi, Japanu. Džempere iz Sirogojna su nosile Nensi Regan, Liv Ulman, Raisa Gorbačov…
Možete i vi kupiti i nositi džemper iz ovog proslavljenog zlatiborskog sela ili bar posetiti muzej pletilja.
6. Stopića pećina
Utonite u pećinski mrak osvetljen različitim bojama
Stopića pećina i prazne bigrene kade
Udaljena je oko 20 km od Kraljevih Voda (centar).
Od parkinga se do ulaza silazi uzanim, kamenim putem, uz koji je ograda. Kod samog ulaza su klupe.
Ne znam da li je to ovde uobičajeno ili ne, ali mi nismo imali vođenje kroz pećinu.
Specifičnost ove pećine su bigrene kade koje su nastale taloženjem krečnjaka. Neke su duboke čak 7 metara. U njima se voda skuplja i kaskadno preliva.
Nažalost, kada smo je mi posetili, vode u ovim kadama nije bilo.
Stopića pećina u zelenoj boji
...i u plavoj boji...
...i u roze...
Bigrene kade su osvetljene svetlima u različitim bojama koje se naizmenično menjaju. Skoro kao light show.
Moj muž je pećinu prozvao disco-pećina.
Cena ulaznice je 250 din.
Cena parkinga je 70 din.
Zgodno je u jednom danu obići Stopića pećinu, Sirogojno i Gostiljske vodopade.
Možda bi to bio najbolji redosled obilaska, a mi smo išli obrnuto. Prvo smo išli do Gostiljskog vodopada, pa posetili muzej u Sirogojnu, a na kraju smo obišli pećinu. Može i tako.
Tako smo uradili da bi u selu Rožanstvo u mlekari Biljana Krin kupili najkvalitetniji kajmak ovoga kraja. Delovalo je idealno da tako kvarljivu namirnicu kupimo na kraju, posle obilazaka. Nažalost, informacija o radnom vremenu koju sam pronašla na internetu je bila pogrešna.
7. Gold gondola
Provozajte se najdužom gondolom na svetu
Gondola preko Ribničkog jezera
Vožnja gondolom je lepši i lakši način da se stigne do Tornika, najvišeg vrha Zlatibora koji je visine 1496 m.
Dužina trase je 9 km, a vožnja traje 25 minuta.
Trenutno radno vreme Gold gondole je radnim danima od 10-14h, a vikendom od 10-15h. U septembru je bilo za po 1 sat duže. Menja se, pa je trenutno radno vreme najbolje proveriti na linku – status.
Imajte u vidu da je u 14 h ili vikendom u 15 h, poslednji polazak sa Tornika.
Gold Gondola na Torniku
Nakon što kupite karte na šalteru, dolazite do mesta gde skenirate bar-kod sa karte i tako prolazite u prostor odakle ulazite u kabinu.
Postoji među-stanica kod Ribničkog jezera gde morate ponovo skenirati kartu da biste nastavili vožnju ka Torniku ili se, ako tako želite, vratiti na mesto polaska.
Vredi izaći kod jezera, prošetati, nastaviti vožnju do Tornika i provesti neko vreme na vrhu, popiti kafu… Samo uračunajte dovoljno vremena za sve to.
Cena karte je 1000 din za odrasle i 550 din za decu.
Postoje popusti za grupe, karte za više vožnji, a moguć je i zakup cele kabine po ceni od 5.000 din.
Mi smo bili u septembru, radnog dana. Nije bilo gužve, pa smo dva puta imali kabinu samo za sebe bez plaćanja zakupa 🙂
Ribničko jezero
Ribničko jezero
Prvo smo izašli na međustanici, kod Ribničkog jezera. Ono je nastalo pregrađivanjem reke Crni Rzav. Nepravilnog je oblika, okruženo brdima i borovima.
To jezero služi za vodosnabtevanje Čajetine i Kraljevih voda. Kupanje je zabranjeno, ali leti se posetioci ogluše o zabranu.
Bogato je ribom, pa je pecanje dozvoljeno uz prethodno plaćanje dozvole koju izdaje JP „Srbijašume“
Ribničko jezero
Vožnja preko jezera:
Predeo je lep. Lepo je tu prošetati, možda sesti na neki kamen ili travu, mada je najviše crvenkaste zemlje koja mi je prljala svetle, letnje patike, pa sam od sedenja odustala. Šteta što nismo imali neko staro ćebe.
Najzad sam bila u patikama i farmerkama, spremna za šetnju kroz travu, ali ako bih sela u crvenu zemlju to posle nikako ne bi dobro izgledalo…
Ipak, i dalje mi je draža zemlja od asfalta uz jezero.
Kod jezera je predviđena gradnja luksuznog turističkog kompleksa „Zlatni grad“, na više od 200 hektara. Predviđena je gradnja sportske hale, sportskih terena, gof terena, hotela visoke kategorije, ali i klinika plastične hirurgije.
Tornik
Nastavili smo vožnju gondolom ka Torniku.
Na Torniku
Na vrhu, osim pogleda sa visine koji puca na ostatak Zlatibora, ima par kafića, ali i automata za kafu, čaj, toplu čokoladu, sokove, vodu… ima i klupa.
Mi smo u podnožju, kada smo kupili karte, dobili vaučer za popust za kafić K2, pa smo se zaputili tamo. Svideo nam se. Ima ležaljki, ali i klasičnih stolova i stolica. Muzika nam se svidela. Popust smo iskoristili, ne da bi platili manje, već da bi za toliko koliki je popust častili kelnera.
Kafić K2 na Torniku
Do vrha osim gondolom, može da se dođe i žičarom.
Ski centar je na nešto nižoj nadmorskoj visini. Opremljen je šestosednom žičarom i sa dva ski lifta tipa sidro. Ima 4 staze koje su označene i ograđene zaštitnim mrežama. Postoji sistem za veštačko osnežavanje, pa skijanja ima i kada nema dovoljno prirodnog snega.
Postoji i tjubing staza gde se možete spuštati na gumi, umesto na sankama. Ta staza radi i zimi i leti.
8. Dobroselica i El Paso City
Zamislite da ste šerif i da možete da zavedete red u gradu
Ja zamislila!
Jurim neke opasne likove.
Nova atrakcija Zlatibora je El Paso City gde se na jednom mestu mogu naći kaubojski grad, indijanski šatori, ali i srpske kolibe.
Udaljen je samo 15 minuta vožnje od centra (od Kraljevih Voda). Nalazi se uz sam magistralni put, sa desne strane, kada idete u pravcu Nove Varoši.
Krenuli smo u El Paso, ali kako je otvoren do 21 h rešili smo da prvo obiđemo par interesantnih mesta u selu Dobroselica.
Dobroselica
Legenda kaže da se jednom, u prošlosti, tu našao car Dušan koji je bio na proputovanju. Seljani su ga lepo dočekali, divno ugostili. Car je bio dirnut. Pitao ih je za ime sela. Tada se ono zvalo Zloselica. Car Dušan je odlučio da ime bude promenjeno u – Dobroselica, jer mu više priliči.
Prerast
Prerast, veća nego što se na prvi pogled čini. Moj muž se jedva nazire kod ulaza sa leve strane!
Prerast u Dobroselici
Prvo smo se zaputili da vidimo prerast. Od izlaza sa magistralnog puta je oko 3,5 km (kroz selo Vodice) asfaltnog puta. Pored samog puta je, a u podnožju je vrha Ravni Tornik.
Deluje kao pećina. Ja volim da kažem da je “zamalo pećna”, ali nije, to je prirodni, kameni most. Ima otvor sa obe strane. Veća je uživo nego što deluje na fotografijama.
Crkva brvnara
Nastavili smo kolima ka crkvi do koje je samo 1,2 km.
Crkva brvnara u Dobroselici
Crkva brvnara u selu Dobroselica okružena je sa tri bora. To nisu obični borovi. To su zapisi.
Drvo zapis je u Srbiji sveto drvo. Ono štiti selo. Služilo je u prošlosti često za crkvene obrede. U selima u kojima nije bilo crkve, zapis je služio umesto nje.
U Dobroselici crkvu okruzuju čak 3 zapisa. Po predanju, posađeni su za 3 mladića koja se nisu vratila nakon boja na Kosovu.
Okružena borovima, ali i cvećem.
Crkva je iz 1821. godine. Posvećena je Svetom proroku Iliji.
Po legendi, meštani su je preneli u toku jedne noći sa susednog brda.
El Paso City
Divlji zapad na srpski način!
El Paso City
Karavan - jedno od mogućih prenoćišta.
Od crkve brvnare smo se vozili 3 km. Napravili smo krug. Vratili se na magistralu gde je El Paso.
Možete li na jednom mestu da zamislite kauboje, indijance i Srbe! Idejni tvorac ovog neobičnog mesta je imao dovoljno mašte da ih spoji. Prvobitna ideja mu je bila da novac uloži u etno selo, ali je promenio mišljenje.
Mislim da je dobro uradio jer etno sela već ima dovoljno u Srbiji, a El Paso je jedinstven, pa je turistički interesantan. Ja nisam sklona ovakvim mestima, ali sam bila radoznala da ga vidim. A ako vodite decu, sigurna da će im se dopasti.
Možete se smestiti i u srpskom naselju u kući nazvanoj po Milievi Marić ili u delu nazvanom po Marini Abramović. Tu su i Andrićeva kuća, Vuka Karadžića, Novaka Đokovića i drugih znamenitih Srba.
Ili ako želite, možete spavati u indijanskom vigvamu.
Grad El Paso zaista postoji. U Americi je, u Teksasu, uz samu granicu sa Meksikom. Od Meksika ga deli reka Rio Grande.
U ovom zlatiborskom El Pasu takođe postoji Rio Grande, samo što je to ovde rečica ili pre potok, koji deli srpski deo od kaubojskog. Iza kaubojskog grada je indijansko selo sa vigvamima.
Zabava na El Paso način - gađanje sekirama
U El Pasu možete odsesti u kolibi, karavanu, vigvamu… možete da birate. Možete gađati sekirom metu, jahati konja, ručati pastrmku koju ovde u rečici Rio Grande gaje. Možete se pomoliti u crkvi.
Za one koji ovde odsednu postoji čak i teretana.
Cena ulaznice – 400 din.
9. Pijaca
Uživajte u ukusima lokalnih namirnica i još jednom – zaboravite na dijetu!
Zlatiborska pijaca - kobasice, pršute, čvarci...
Zlatiborska pijaca - sokovi, likeri, rakije, med...
Htela sam da se pravim pametna i krenem po okolnim selima u nabavku. Htela sam u Mačkat po pršutu, u Rožanstvo po sir i kajmak… Posle neuspelog pokušaja da kupimo kajmak u mlekari Biljana Krin u selu Rožanstvo, promenili smo plan.
Na pijaci je sve tu, na jednom mestu – sir, kajmak, pršuta, čvarci, džem od raznog voća, prirodni sokovi, likeri… vino, rakija, slatko, med…
Zlatiborska pijaca - sir, kajmak, još čvaraka, još pršute, pečenice i sličnih đakonija.
Čitala sam tu i tamo komentare na internetu da ima i boljih namirnica u selima od onih koji se mogu naći na zlatiborskoj pijaci. Mi smo kupovali na raznim tezgama i nama je sve bilo ukusno. Da li negde postoji još bolje, to nam više nije bilo bitno.
Mazali smo kajmak, mezili čvarke i pršutu, pili guste voćne sokove.
Radno vreme pijace:
Leti radi svaki dan od 9 do 18 h, a zimi od 9 – 16h.
10. Dino park
Za one koji na Zlatibor dolaze sa decom.
O sadržajima specijalizovanim za decu ne znam mnogo, ali bih svakako izdvojila dva: Dino parki i ranč Zova.
Prednost dajem Dino parku.
Dino park
Sigurna sam da će svakom detetu biti interesantan dinosaurus koji pokreće glavu i čija se rika čuje. I to ne samo jedan. Tu je i avantura park, veštačka stena za penjanje, dečiji zip lajn, bandži, zoo vrt, mini golf, stoni tenis…
Samo pripremite novčanik jer se, osim osnovne ulaznice, mnogi sadržaji dodatno plaćaju.
Interaktivnu mapu sa sadržajima možete pogledati na linku – mapa.
Za cene ulaznica prilažem fotografiju:
Cene ulaznica
Ili pogledajte na linku – cene ulaznica.
Ranč Zova
Na ovom ranču možete jahati konja ili ponija.
Tu je i mali zoo vrt, pa možete videti lane, liju, pauna ili lamu…
Izleti sa Zlatibora:
Teško je u toku boravka zadržati se na deset tačaka na samom Zlatiboru, jer u blizini ima interesantnih mesta do kojih je jednostavno otići na izlet.
Neke predloge ću staviti u ovu, posebnu kategoriju.
Naš izbor je ovoga puta bila Mokra Gora.
Mokra Gora
- Udaljenost 40 km.
Mokra Gora je selo u dolini između Zlatibora i Tare. U parku je prirode „Šargan – Mokra gora“.
Tu se nalazi pruga uskog koloseka Šarganska osmica, nekada važna za putnike, a danas za turiste. Možete se provozati vozom, kroz divnu prirodu, kroz brojne tunele, preko mostova, trasom koja formira osmicu.
Posetite Mećavnik ili Drvengrad, na brdu Mećavnik. To je etno selo Emira Kusturice, koje deluje kao mali grad. Možete na trgu pojesti ukusan kolač dok slušate džez, pogledati izložbu u galeriji ili odigrati teniski meč.
U blizini je i Spomen-dom proroka u selu Kremna. Tu možete saznati o prorocima iz Kremne, videti bure u kome se krio budući kralj Petar I Karađorđević, dotaći mističnu, kamenu kuglu i poželeti želju.
O Mokroj Gori možete više saznati u mom tekstu – Mokra Gora.
Višegrad
- Udaljenost 65 km.
Putem kroz Mokru Goru možete nastaviti preko granice i obići Višegrad. Samo vam je lična karta potrebna.
U Višegradu možete prošetati čuvenim mostom Mehmed-paše Sokolovića koji je ovekovečio Ivo Andrić u romanu „Na Drini ćuprija“. Možete sesti na „sofu“, na sredini mosta, kao što su kroz vekove radili junaci Andrićevog romana. Posetite i Andrićgrad do koga ćete od mosta doći kratkom šetnjom uz obalu.
O ovom gradu možete pročitati u mom tekstu – Višegrad.
Terzića avlija, Zlakusa
- Udaljenost 37 km
Posetite etno domaćinstvo koje ima svoj muzej. Saznajte sve o čuvenoj grnčariji koju prave u tom selu, a koja je na UNESCO listi kulturnog nasleđa. Saznajte o prošlosti Zlakuse.
Obiđite Potpećku pećinu.
O Terzića avliji možete pročitati u mom tekstu – Terzića avlija u Zlakusi.
Uvac
- 52 km do mesta odakle kreću krstarenja
Krenite na krstarenje kroz krivudave meandre Uvca, gde možete videti let beloglavog supa. Popnite se sa obale do vidikovca odakle je pogled na meandre još lepši.
Na krstarenje Uvcem brodovima i katamaranima, polazi se sa brane na Rastokama.
Ili možete unajmiti džip da vas odveze na jedan od vidikovaca.
O Uvcu čitajte u tekstu – Uvac.
Usput svratite do Tavničkog jezera.
Na izlet može da se ode i na Taru, ali bih ja tu planinu ostavila za posebno putovanje.
Sadržaja na samom Zlatiboru ima puno. Veliki je i izbor izleta ako se duže zadržite i ne volite da budete na jednom mestu.
Gde god da krenete, lepo se provedite!
Upoznajte Zlatibor!
Ako ne volite da razmišljate o vožnji, smeštaju… a želite na Zlatibor, a i na Taru, pogledajte program klikom na link:
O crvenoj plaži.
O gradu koji je želeo da bude prestonica.
O mestima koja smo propustili.
O Šarganskoj osmici.
O izvoru Bele Vode.
O Drvengradu – Mećavniku.
O spomen-domu proroka u selu Kremna.
Prijavite se za Newsletter
Obaveštavaću Vas o novim putničkim pričama.
Neću Vam pretrpavati inbox.
No Comments